Anizotropija

Anizotropija (od grč. ánisos — neravnomerno i trópos — pravac) — je nejednakost fizičkih (fizičko-hemijskih) svojstava sredine (na primer, elastičnosti, električne provodljivosti, toplotne provodljivosti, indeksa prelamanja, brzine zvuka i dr.) na različitim pravcima unutar te sredine (suprotnost je izotropija).

Uopšteno govoreći, po jednom svojstvu sredina može biti izotropna, a po drugom anizotropna. Stepen anizotropije anizotropne sredine takođe se može razlikovati — biti veoma izražen, ili skoro zanemarljiv.

Poseban slučaj anizotropije je ortotropija (od grč. orthos — prav i tropos — pravac) koja predstavlja nejednakost svojstava sredine u dva (tri), uzajamno normalna pravca.

Primeri

Anizotropija je karakteristika kristala (tačnije osim onih čija kristalna rešetka nema najvišu - kockastu simetriju). Pritom se svojstvo anizotropije u najprostijem vidu javlja samo kod monokristala. Kod polikristala anizotropija tela u celini (makroskopski) može se ne projavljivati usled neuređene orijentacije mikrokristala, ili čak da se ne projavljuje po pravilu, sa isključivanjem slučaja specijalnih uslova kristalizacije, specijalne obrade i sl.

Uzrok anizotropnosti kristala je to da pri uređenom rasporedu atoma, molekula ili jona sile uzajamnog delovanja između njih i međuatomska rastojanja (a takođe neka ne povezana sa njima preko veličine, na primer, polarizacija ili elektroprovodljivost) bivaju nejednaki po različitim pravcima. Uzrok anizotropije molekulskog kristala može biti takođe asimetrija njegovih molekula. Makroskopski se ta nejednakost projavljuje obično samo ako kristalna struktura nije isuviše simetrična.

Osim kristala, prirodna anizotropija — je karakterna osobina mnogih materijala biološkog porekla.

Anizotropija je svojstvena tečnim kristalima, pokretnim tečnostima, osobito nenjutnovskim.

Anizotropiju posebne vrste u predelima celog kristala ili nekih njegovih delova poseduju feromagnetici.

U mnogim slučajevima anizotropija može biti posledicom spoljašnjeg uticaja (na primer, mehaničke deformacije, delovanja električnog ili magnetnog polja). U više slučajeva anizotropija sredine može se u nekoj meri (a slaboj često) održavati posle prestanka delovanja faktora koji uticao na njen nastanak.

Anizotropija vremena

• Izražava se u postojanju nepovratnih procesa.
• Filozofski i problem prirodnih nauka, istorijski vezan sa principima termodinamike i pojmom entropije.
• U klasičnoj mehanici vreme je apsolutna veličina; Njutnovi zakoni su invarijantni u odnosu na pravac vremena.

Vidi još

• Asimetrija
• Vremenska strela

Literatura

• Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3. izd.). Springer. ISBN 978-3-642-16451-4. 
• Dr Dimitrije Tjapkin:Fizička elektronika i elektronska fizika čvrstog tela, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st izd.). University Science Books. ISBN 0935702997.