Википедија

Andronik Tarhaniot

Andronik Tarhanijot je bio vizantijski zvaničnik iz 13. veka iz porodice Tarhanijota.

Andronik je bio sin Nićifora Tarhaniota i Marije Paleolog, sestre cara Mihaila VIII.[1] Rođen je 1238. godine i oženio se kćerkom Jovana I Duke čije ime nije sačuvano[2]. Njegov ujak car Mihailo VIII dao mu je kao svadbeni poklon titulu „velike kratke štale“[3].

Bio je iz 1267. ili 1268. godine, arhont Adrijanopolja[4] i čitave okoline gde je ostao sa svojom ženom posle sklapanja braka.[5] Bio je arhont do 1271. godine, nezadovoljan vladavinom cara Mihailom VIII, napustio je Adrijanopolj i prebegao kod tasta[6], o njegovom kasnijem životu se jedino zna da je umro od kuge 1283. godine[7].

Biografija

uredi

Andronik Tarhaniot (srednjegrčki: Άνδρόνικος Ταρχανειώτης, oko 1238 - 1283. godine), je bio vizantijski aristokrata iz 13. veka, sestrić cara Mihaila VIII Paleologa, za vreme njegove vladavine, bio je na položaju velikog domestika i guvernera Adrijanopolja.

Andronik Tarhaniot je bio iz ugledne i plemenite porodice Tarhaniota: njegov otac Nićifor Tarhaniot je bio veliki domestik Nikejskog carstva za vreme vladavine cara Jovana III Duke Vataca i podržavao je stupanje na tron cara Mihaila VIII Paleologa[8], Nićifor je bio oženjen Marijom Paleolog sestrom cara Mihaila VIII. Andronik je bio najstariji od tri sina Nićifora Tarhaniota i Marije Paleologine i verovatno je rođen oko 1238. godine.[9] Nakon stupanja na vlast cara Mihaila VIII, on i njegova braća su primljeni da žive u carskoj palati.[10] Zajedno sa svojom braćom, Andronik je krenuo tradicionalnim putem svoje porodice, gradeći vojnu karijeru.[11] Godine 1262. Andronik je učestvovao u pohodu svog ujaka Jovana Paleologa protiv epirskog despota Mihaila II Duke Komnina.[12] Godine 1266. Andronik je postavljen za velikog konzosta Carigrada, a ubrzo nakon što je sklopljen mir sa tesalskim despotom Jovanom I Dukom 1267/68, Andronik se oženio njegovom ćerkom i od svog ujaka dobio vlast nad tračkim oblastima Orestijada i Enos sa centrom u Adrijanopolju.[13] Godine 1273. Tatari su izvršili invaziju na tračke oblasti kojima je upravljao Andronik Tarhaniot, koji je u nemirima napustio Adrijanopolj sa svojom ženom i pobegao svom tastu sevastokratoru Jovanu I Duki u Tesaliju.[14] Dok Georgije Pahimer Tarhaniotovu izdaju opravdava zavišću, rođenom iz veće naklonosti cara prema njegovom bratu Mihailu, verovatniji razlog njegovog ponašanja je Andronikova pripadnost grupi Arsenita – pristalica bivšeg carigradskog patrijarha Arsenija Autorijana, koja je činila jezgro versko-političke opozicije vladavini cara Mihaila VIII Paleologa.[15] Pored toga, Arseniti su bili i drugi članovi Andronikove porodice, kao što su njegova sestra Teodora i njegov brat Jovan Tarhaniot, koji su se pojavili kao njihov vođe od 1266. godine.[16] Izdaja Andronika Tarhaniota dodatno je rasplamsala ambicije tesaliskog despota Jovana I Duke i doprinela izbijanju novog rata u Tesaliji.[17]

Andronik Tarhaniot je umro 1283. godine.[18]

Reference

uredi
  1. ^ Ζαφειρίου, Γερακίνα (2000, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)), Η νοτιοδυτική Θράκη κατά τους 13ο και 14ο αιώνες, σελ. 125]
  2. ^ Ζαφειρίου, Γερακίνα (2000, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)), Η νοτιοδυτική Θράκη κατά τους 13ο και 14ο αιώνες, σελ. 125]
  3. ^ Ζαφειρίου, Γερακίνα (2000, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)), Η νοτιοδυτική Θράκη κατά τους 13ο και 14ο αιώνες, σελ. 125]
  4. ^ Θρακικά - Τόμος 13, 2001, σελ. 138
  5. ^ Ζαφειρίου, Γερακίνα (2000, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)), Η νοτιοδυτική Θράκη κατά τους 13ο και 14ο αιώνες, σελ. 125]
  6. ^ Στυλιανός Λαμπάκης, Γεωργίου Παχυμέρη - Πρωτέκδυκος και δικαιοφύλαξ, 2004 - σελ 84
  7. ^ Ζαφειρίου, Γερακίνα (2000, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης (ΑΠΘ)), Η νοτιοδυτική Θράκη κατά τους 13ο και 14ο αιώνες, σελ. 125]
  8. ^ PLP , no.27475 Ταρχανειώτης Άνδρόνικος.
  9. ^ Cassidy 2004, str. 53, 126, 238
  10. ^ PLP , no.27475 Ταρχανειώτης Άνδρόνικος.
  11. ^ Polяkovskaя 1998, str. 155
  12. ^ PLP, no.27475 Ταρχανειώτης Άνδρόνικος; Cassidy 2004, pp. 238.
  13. ^ Nicol 1962, pp. 5; PLP, no.27475 Ταρχανειώτης Άνδρόνικος; Polяkovskaя 1998, pp. 155, 156; Cassidy 2004, pp. 238.
  14. ^ Nicol 1962, pp. 5; PLP, no.27475 Ταρχανειώτης Άνδρόνικος; Polяkovskaя 1998, pp. 156; Cassidy 2004, pp. 238.
  15. ^ Nicol 1962, str. 5
  16. ^ PLP , no.27487 Ταρχανειώτης Ἰωάννης.
  17. ^ Nicol 1962, pp. 5; Polяkovskaя 1998, pp. 156.
  18. ^ PLP, no.27475 Ταρχανειώτης Άνδρόνικος; Cassidy 2004, pp. 238.

Izvori

uredi
  • (jezik: ruski) Polяkovskaя, M. A. (1998). Mesto semeйnogo klana v strukture pozdnevizantiйskogo obщestva: Tarhaniotы. – Antičnaя drevnostь i srednie veka (ADSV) (Vыp. 29). Ekaterinburg
  • (jezik: engleski) Cassidy, Nathan John (2004). A Translation and Historical Commentary of Book One and Book Two of the Historia of Geōrgios Pachymerēs (Thesis presented for the degree of Doctor of Philosophy of the University of Western Australia.)
  • (jezik: engleski) Kazhdan, Alexander (ed) (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-504652-8, COBISS.BG-ID: 1107246820
  • (jezik: engleski) Nicol, Donald MacGillivray (1962). The Greeks and the Union of the Churches the Report of Ogerius, Protonotarius of Michael VIII Palaiologos, in 1280. – Proceedings of the Royal Irish Academy. Section C: Archaeology, Culture, History, Literature, vol. 63 (1962 – 1964). Royal Irish Academy, 1 – 16, poseten na 26 яnuari 2020
  • (jezik: nemački) Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer et al. (2001) [1976–1996]. Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, CD-ROM Version. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Андроник_Тарханиот&oldid=28452711”