Andromaha
Andromaha (grč. Ἀνδρομάχη; starogrčki: Ἀνδρομάχη, Andromákhē) bila je žena Hektora, kćer Etiona i sestra Podesa; sa Hektorom je imala sina Astijanakta. Rođena je i odrasla u gradu Kilikijska Teba, kojim je vladao njen otac. Ime znači „muškarac borac“ ili „muška bitka“ (odnosno: „hrabrost“ ili „ muževna vrlina“), od grčke riječi ανδρ („čovek“) i μαχη („bitka“); takođe, postojao je i čuveni amazonski ratnik po imenu Andromaha, verovatno zbog značenja imena.[1]
Tokom Trojanskog rata, nakon što je Hektora ubio Ahil, a grad zauzeli Grci, grčki herald Taltibije, obavestio ju je o planu da ubije Astijanakta, njenog i Hektorovog sina, tako što će ga baciti sa gradskih zidina. To je uradio Neoptelem, Ahilov sin, koji je nakon toga uzeo Andromahu za ženu i Hektorovog brata Helenosa kao roba. Po Neoptolemu, ona je bila majka Molota, a prema Pausaniju bila je majka Piela i Pergama.[2] Kada je Neoptolem umro, Andromaha se udala za Helenosa i postala kraljica Epira. Pausanije je takođe naveo da je Andromaha Helenusu rodila sina — Cestrinusa. U Epiru je Andromaha verno nastavila da prinosi prinose u Hektorovom kenotafu.[3] Na kraju je otišla da živi sa svojim najmlađim sinom, Pergamom u Pergamu, gde je umrla u starosti. Bila je poznata po svojoj vernosti i vrlini, a njen lik predstavlja stradanje trojanskih žena tokom rata.[3]
Mit o Andromahi bio je inspiracija za istoimena dela Euripida i Rasina.
Reference
uredi- ^ Campbell, Mike. „Andromache”. Behind the Name. Arhivirano iz originala 10. 12. 2007. g. Pristupljeno 16. 5. 2022.
- ^ Pausanias. James George Frazer, ur. Description of Greece. str. 1.11.1. Pristupljeno 16. 5. 2022.
- ^ a b Roman, L.; Roman, M. (2010). Encyclopedia of Greek and Roman mythology. str. 60. Pristupljeno 16. 5. 2022.
Literatura
uredi- Zamarovský, Vojtech (1965). Bohové a hrdinové antických báji. Praha: Mladá fronta.
Spoljašnje veze
uredi
„Andromache”. Encyclopaedia Britannica. 2 (9th izd.). 1878. str. 22.- „Andromache”, Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski), 1 (11 izd.), 1911, str. 975
