Aleksina Tine
Aleksina Tine (Aleksandrina Pieternella Francoise Tine) (17. oktobar 1835 – 1. avgust 1869), holandski istraživač Afrike i prva žena, koja je pokušala da pređe Saharu.
Aleksina Tine | |
---|---|
Datum rođenja | 17. oktobar 1835. |
Mesto rođenja | Hag |
Datum smrti | 1. avgust 1869.33 god.) ( |
Mesto smrti | Libija |
Detinjstvo i mladost
urediRođena je u Hagu u Holandiji. Ćerka je Filipa Tinea, holandskog trgovca, koji se naselio u Engleskoj za vreme Napoleonovih ratova. Kasnije se vratio u Holandiju. Majka joj je bila ćerka holandskog viceadmirala. Mladu Aleksandrinu su učili kod kuće. Odlično je svirala klavir i bila je dobar fotograf u ranim godinama fotografije. Imala je deset godina, kada joj je umro otac, ostavivši joj je ogromno bogatstvo.
Putovanja na Bliski istok i središnju Afriku
urediOna i majka mnogo su putovali po Norveškoj, Italiji, Bliskom istoku i Egiptu. Tražila je izvor Nila, pa je došla do Gondokora. Ponovo je krenula duž Nila 1861. Boravili su u Kairu, odakle je krenula sa majkom i tetkom 1862. Posle kratkog boravka u Kartumu išli su duž Belog Nila do iznad Gondokora, istraživali su deo Sobata i vratili se u Kartum u novembru. U međuvremenu su im se pridružili Teodor fon Hojglin i Herman Štojdner, pa su februara 1863. krenuli prema neucrtanom Bar el Gazalu. Cilj je bio da se utvrdi koliko zapadno se proteže bazen Nila. Osim toga nastojali su i da istraže izveštaje o jezeru u središnjoj Africi.
Kada su došli do krajnje tačke do koje se moglo ploviti na Bar el Gazalu nastavili su peške preko Azanije. Svi putnici imali su groznicu. Štojdner i Aleksina majka su umrli od bolesti. Nakon mnogo muka i iscrpljenosti ostatak ekspedicije se vratio u Kartum u julu 1864. Tu je umrla Aleksandrinina tetka. Skrhana posle smrti dragih osoba vratila se u Kairo.
Geografski i naučni rezultati ekspedicije bili su jako značajni, što se moglo videti iz radova Die Tinnésche Expedition im westlichen Nilgebiet (1863-1864 (Gotha, 1865), i Reise in das Gebiet des Weissen Nils Leipzig, 1869). Otkrili su nove biljke i uveli su 24 nove vrste u nauku. Aleksina Tine je četiri godine živela u Kairu orijentalnim stilom, a putovala je u Alžir, Tunis i druge delove Mediterana.
Ekspedicija u Saharu i smrt
urediJanuara 1869. godine krenula je iz Tripolija na ekspediciju u Saharu. Nameravala je da dođe do jezera Čad, pa da nastavi preko Vadaja, Darfura, Kordofana do gornjeg Nila. U Murzuku je srela nemačkog istraživača Gustava Nahtigala, sa kojim je nameravala da pređe pustinju. Pošto je Nahtigal nameravao da najpre istraži Tibesti, ona je krenula sama na jug.
Na putu od Murzuka do Gata nju i dvojicu Holanđana ubili su 1. avgusta 1869. godine navodno Tuarezi. Postoji nekoliko teorija o motivu, ali nijedan nije dokazan. Jedan drugi istraživač je saznao da je postojala mogućnost da je ubijena jer je bila pod zaštitom vođe severnih Tuarega. Time su navodno drugi Tuarezi dokazali da je vođa severnih Tuarega relativno slab.
Literatura
uredi- Geographical Notes of an Expedition in Central Africa by three Dutch Ladies, John A Tinné (Liverpool, 1864)
- Travels of Alexine, Penelope Gladstone (London, 1970)
- Tochter des Sultans, Die Reisen der Alexandrine Tinne (in German only), Wilfried Westphal (Stuttgart, 2002)
- The Nile Quest, ch. xvi. Sir HH Johnston, (London, 1903).
- Die Tuareg. Herren der Sahara. Ausstellung der Heinrich-Barth-Gesellschaft (in German only), Cornelius Trebbin & Peter Kremer (Düsseldorf 1986)
- Alexandrine Tinne (1835-1869) - Afrikareisende des 19. Jahrhunderts. Zur Geschichte des Reisens, Antje Köhlerschmidt (Magdeburg 1994; Ph. D. thesis.) - Hitherto the only serious and scholarly account of Alexine's travels and achievements in the context of 19th century African exploration.
Spoljašnje veze
uredijavnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. Nedostaje ili je prazan parametar |title=
(pomoć)