Avans je suma novca (najčešće) ili druga zamenljiva stvar, koju jedna strana predaje drugoj u trenutku zaključenja ugovora, kao delimično ispunjenje obaveze iz ugovora unapred, pre dospelosti te ugovorne obaveze.

U praksi avans najčešće daje naručilac posleniku kod ugovora o delu da bi ovaj pokrio troškove oko izvršenja posla (najčešće nabavka materijala).

Avans nije sredstvo obezbeđenja izvršenja obaveze. On je anticipirano ispunjenje (naravno delimično) ugovorene obaveze. Ukoliko strana koja je primila avans ne ispuni svoju obavezu u celini avans ne propada, strana koja je dala avans ima pravo da ga traži nazad. Takođe, on se uvek uračunava kao deo ispunjenja. Avans stimuliše izvršenje obaveze.

Literatura

uredi
  • Jakov Radišić:Obligaciono pravo, Beograd 2004
  • Slobodan Perović: Obligaciono pravo, Beograd 1982