Džundži Ito[a] (jap. 伊藤 潤二; Sakašita, 31. jul 1963) jeste mangaka koji je poznat po svojim radovima u horor žanru. Njegove kratke horor mange kao što su Tomie, Uzumaki: Spirala užasa, Gjo i Nikad čovek stekle su globalnu popularnost, a on je dostigao status kultne ličnosti u svetu mangi, pogotovu u horor žanru. Godine 2019. nagrađen je Ajznerovom nagradom za najbolju adaptaciju.

Džundži Ito
Ito 2018. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1963-07-31)31. jul 1963.(61 god.)
Mesto rođenjaSakašita, Gifu, Japan
NacionalnostJapanac
Zanimanjemangaka (crtež i scenario)
Porodica
SupružnikAjako Išiguro(v. 2006)
Deca2
Književni rad
Jezik stvaranjajapanski
Žanrhoror
Uticaji odH. F. LavkraftSalvador Dali
Najvažnija delaTomie
Uzumaki: Spirala užasa
Gjo
Nikad čovek
NagradeAjznerova nagrada za najbolju adaptaciju (2019)

Život i karijera

uredi

Džundži Ito je rođen 31. jula 1963. godine u Sakašiti (sadašnjna Nakacugava), kod Gifua.

Sa horor žanrom se upoznao veoma mlad; njegove dve starije sestre su čitale horor mange Kazuoa Umezua i Šiničija Kogae u časopisima, pa je posledično tome, i on počeo da ih čita. Odrastao je na selu, u malom gradu pored Nagana.[2] U kući u kojoj je živeo, kupatilo je bilo na kraju podzemnog tunela u kom su se nalazili cvrčci-pauci. Takva iskustva su se kasnije odrazila u njegovim delima.[3]

Ito je prvi put počeo da piše i crta mangu dok je radio kao zubni tehničar sredinom 1980-ih godina. Tada mu je to bilo samo hobi.[3]

Godine 1987. je poslao kratku priču časopisu Monthly Halloween koja je dobila počasno priznanje na dodeli Nagrade „Kazuo Umezu” (sam Umezu je bio jedan od sudija).[4] Ova priča je docnije serijalizovana u mangu Tomie.[5]

Ito se udružio s Takašijem Nagasakijem i bivšim diplomatom Mazaru Satoom kako bi stvorili Yūkoku no Rasputin (2010–2012), na osnovu Satoovog ličnog iskustva u Rusiji. Priča je izašla pod pokroviteljstvom kuće „Big komiks”.[6]

Filmski režiser Giljermo del Toro je na svom zvaničnom tviter nalogu napisao da je Ito bio saradnik za video-igru Silent Hills, čiji su tvorci bili sam Del Toro i dizajner igara Hideo Kodžima. Međutim, godinu dana posle tvita, projekat je otkazao „Konami”, vlasnik prava na igricu.[7] Ito i Deltoro će kasnije dati ideje u Kodžiminom sledećem projektu — Death Stranding.[8]

Godine 2019, Ito je dobio Ajznerovu nagradu za svoju manga adaptaciju romana Frankenštajn od Meri Šeli.[9]

Lični život

uredi

Ito se 2006. godine udeo za Ajako Išiguro, umetnicu slikovnica. Imaju dvoje dece.[10]

Inspiracija i teme

uredi

Pored Kazuoa Umezua, prema Itovim rečima, na njega su najveći uticaj ostvarili i: Hideši Hino, Šinči Koga, Jasutaka Cucui, Edogava Ranpo i H. F. Lavkraft.[11] Svetovi njegovih dela su okrutni i hiroviti; njegovi likovi su često žrtve zlonamernih neprirodnih okolnosti bez vidljivog razloga ili nesrazmerno kažnjeni za manje prekršaje protiv nepoznatog i neshvatljivoga prirodnog poretka.[12] Neke od ponavljajućih tema Itoovog dela uključuju ljubomoru, zavist, telesni horor, naizgled obični likovi koji počinju da se ponašaju iracionalno, raspad društva, dubokomorske organizme, neizvežnost smrti. Sve je to prikazano kroz realističan i jednostavan dizajn koji naglašava kontrast između lepote i smrti. Događaji kojima se priča su nepredvidivi i nasilni i proizilaze iz sasvim običnih situacija. Ito je takođe naveo H. R. Gigera, Salvadora Dalija i njima slične kao inspiraciju za svoj rad.[13]

Tomie je bio inspirisan smrću jednog od njegovih prijatelja iz razreda. Ito se osećao čudno što je dečak koga je poznavao iznenada nestao sa sveta, i stalno je očekivao da se dečak ponovo pojavi; iz ovoga je proizišla ideja o devojci za koju se pretpostavlja da je umrla, ali se onda pojavila kao da se ništa nije dogodilo. Gjo je bio pod uticajem njegovih antiratnih osećanja, koja su se razvijala još u detinjstvu zbog tragičnih i zastrašujućih ratnih priča njegovih roditelja.[3]

Mange prevedene na srpski jezik

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ U ponekim izvorima se ime i prezime ovog autora navodi kao „Đunđi Ito”, što je pogrešno i protivno transkripcionim pravilima propisanim u Pravopisu srpskoga jezika.[1]
  2. ^ Uključujući i dva bonus poglavlja „Tužna priča glavnog stuba” i „Misterija raseda Amigara”.

Izvori

uredi
  1. ^ Pižurica, Mato (2018). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 199. 
  2. ^ „Interview: Horror Manga Mastermind Junji Ito”. Anime News Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  3. ^ a b v „An Interview With Master of Horror Manga Junji Ito (Full Length Version)”. Grape Japan (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  4. ^ Iwane, Akiko (oktobar 1998). „The Junji Ito Interview: A conversation with the creator of Uzumaki”. Davinch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  5. ^ Urasawa Naoki no Manben: Itō Junji (S4E2, 2017), NHK Educational TV
  6. ^ „伊藤潤二、佐藤優原作で鈴木宗男事件のドロドロ裏側描く”. Natalie (na jeziku: Japanese). 27. 7. 2010. Pristupljeno 6. 10. 2021. 
  7. ^ McWhertor, Michael (27. 9. 2015). „Silent Hills had another awesome creative talent: horror manga master Junji Ito”. Polygon. Vox Media. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  8. ^ „Every Death Stranding Cameo in the game and where to find them” (na jeziku: engleski). 12. 11. 2019. Pristupljeno 18. 11. 2019. 
  9. ^ „Eisner Awards: The Complete Winners List”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). 20. 7. 2019. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  10. ^ Nomura, Chie (9. 1. 2012). „ホラー漫画家・伊藤潤二先生インタビュー / 人気作品『富江』『うずまき』を生んだ奇才” [Horror cartoonist / Professor Junji Ito interview / popular work "Tomie" "Uzumaki"]. RocketNews24.com (na jeziku: japanski). Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  11. ^ Ito, Junji (16. 10. 2007) [1998]. Uzumaki: Spiral into Horror, Vol. 1 (na jeziku: engleski) (2nd izd.). Viz Media. str. 207. ISBN 978-1-4215-1389-8. 
  12. ^ Thacker, Eugene (30. 1. 2016). „Black illumination: the unhuman world of Junji Itō”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 2. 2019. 
  13. ^ Vizmedia, "Drawing Inspired by "Enigma of Amigara Fault" from Junji Ito | VIZ," YouTube (August 28, 2020), https://www.youtube.com/watch?v=e20D5_5DhOM

Spoljašnje veze

uredi