Jura

**Pojednostavljena geološka tabela**
ERA	PERIOD
Kenozoik	Kvartar
	Neogen
	Paleogen
Mezozoik	Kreda
	Jura
	Trijas
Paleozoik	Perm
	Karbon
	Devon
	Silur
	Ordovicijum
	Kambrijum

Jura je geološka perioda mezozoika, koja je trajala od 206 do pre 144 miliona godina, odnosno od kraja trijasa do početka krede. U doba jure počele su da se stvaraju kontinentalne mase kakve mi danas poznajemo.^[1]^[2] Razvijao se život u moru, a na kopnu su počele da rastu paprati, mahovine i zimzelene biljke. Jura je poznata i kao doba koje je pogodovalo izuzetnom razvoju dinosaurusa.

Prelaz Trijas-Jura obeležen je masovnim izumiranjem vrsta.

Podela

Većina geologa u svetu danas priznaje i primenjuje podelu jure na tri epohe:

Raniji nazivi epoha u juri su: crna jura (Lijas), mrka jura (Doger) i bela jura (Malm).

Zvanična podela prema ICS:^[3]

Jura
Perioda	Epoha	Vek	Početak (Ma)	Kraj (Ma)
Jura
	Gornja jura	Titonij	150,8 ± 4,0	145,5 ± 4,0
		Kimeridžij	155,7 ± 4,0	150,8 ± 4,0
		Oksfordij	161,2 ± 4,0	155,7 ± 4,0
	Srednja jura	Kelovij	164,7 ± 4,0	161,2 ± 4,0
		Batij	167,7 ± 3,5	164,7 ± 4,0
		Bajesij	171,6 ± 3,0	167,7 ± 3,5
		Alenij	175,6 ± 2,0	171,6 ± 3,0
	Donja jura	Toarsij	183,0 ± 1,5	175,6 ± 2,0
		Plensbahij	189,6 ± 1,5	183,0 ± 1,5
		Sinemurij	196,5 ± 1,0	189,6 ± 1,5
		Hetanžij	199,6 ± 0,6	196,5 ± 1,0

Paleogeografija

Tokom jure okeani su bili mnogo prostraniji nego u trijasu. Nivo jurskih okeana se podigao i poplavljeni su veliki delovi kontinenta. Plitka epikontinentalna mora izlila su se iz Testisa i proto Atlantika i raširila se po Evropi. Za vreme donje jure, superkontinent Pangea se razdvojio na Severnu Ameriku, Euraziju i Godnvanu. Međutim, rani Atlantski i Tetis okeani bili su relativno uski. U kasnoj juri se južni kontinent Gondvana počeo raspadati te kako se Tetis zatvorio, tako je nastao basen Neotetis. Klima je bila topla bez dokaza o glacijaciji. Isto kao i u trijasu, izgleda da nije bilo kopna na polovima, isto kao ni velikih polarnih kapa. Postoji bogatstvo geoloških podataka o juri u Evropi, gde se morski talozi mogu pronaći duž obala. Plitko more (epikontinentalno more) je bilo smešteno u današnjim ravnicama SAD i Kanade. Većina jurskih naslaga u SAD su kontinentalne. Važne jurske naslage postoje u Rusiji, Indiji, Južnoj Americi, Japanu, Australaziji i Velikoj Britaniji.

Fauna

Vodene i morske životinje

U toplim tropskim morima došlo je do prave ekspanzije fitoplanktona. Tu spadaju dinoflagelati, kokolitoforidi i velika grupa jednoćelijskih algi. U novim vrstama i familijama procvat doživljavaju i foraminifere i amebe, prvi put od perma.^[4] Takođe, školjke, puževi i brahiopodni ljuskari postaju česta pojava u morima. Za vreme jure, „najviši“ oblici života u morima su bile ribe i morski reptili. U ove druge su spadali ihtiosauri, pleziosauri i morski krokodili iz porodica Teleosauridae i Metriorhynchidae.

U svetu beskičmenjaka, pojavilo se nekoliko novih grupa:

planktonska foraminifera i kalpionelidi, koji su od velike važnosti za stratigrafiju;
rudisti, grebenska varijanta školjke;
belemniti - rod Balemnites i Megateuthis; i
brahiopode iz grupa terebratulida i rinchonelida

Amoniti (oljuštureni glavonošci) bili su posebno rasprostranjeni i formirali 62 biozone. Najznačajniji rodovi: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras i dr.

Ostaci ovih organizama, zajedno sa drugim bezbrojnim mikroorganizmima tonuli su na dno kad uginu i zatim se pretvarali u naslage nafte, koje danas ima u Severnom moru i uz istočnu obalu Meksika.

Kopnene životinje

Krupni dinosauri su bili dominantni tokom jurske periode. Na kopnu su veliki arhozauri ostali dominantni među gmizavcima. Jura je bila zlatno doba za sauropode - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, i mnoge ostale koji su se pojavili kasnije tokom ove periode. Ti biljojedi su bili ogromne težine i predstavljali su ogromno opterećenje za vegetaciju. Broj tih biljojeda su držali pod kontrolom razni dinosauri mesožderi (teropodi), od malih i lakih celopfizida, kompsognatida i ornitolestida, do krupnih (od nekoliko stotina kilograma do nekoliko tona) dilofosaurida, keratosaura, torvosauroida, i alosaurida. Neki od manjih mesoždera su dobili perje i poleteli kao što su arheorniti ili praptice.

U slojevima gornje jure prvi put se javljaju ptice koje imaju osobine gmizavaca i ptica - Arhepteryx.

Vidi još

Reference

^ Vennari et al. 2014, str. 374–385.
^ Jaramillo 2014.
^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Pristupljeno 28. 3. 2018.
^ Doba Jure

Literatura

D. Rabrenović, S. Knežević, Lj. Rundić, „Istorijska geologija“, Beograd. 1996. ISBN 978-86-81019-17-7..
Arkell, W.J. (1956). Jurassic Geology of the World. Edinburgh: Oliver & Boyd.
Behrensmeyer, A.K.; Damuth, J.D.; DiMichele, W.A.; Potts, R.; Sues, H.D.; Wing, S.L., ur. (1992). Terrestrial Ecosystems through Time: the Evolutionary Paleoecology of Terrestrial Plants and Animals. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-04154-4.
Brongniart, Alexandre (1829). Tableau des terrains qui composent l'écorce du globe ou essai sur la structure de la partie connue de la terre [Description of the Terrains that Constitute the Crust of the Earth or Essay on the Structure of the Known Lands of the Earth] (na jeziku: French). Strasbourg — preko Gallica.

Feduccia, A. (1996). The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06460-5.
Gannon, Megan (31. 10. 2012). „Jurassic turtle graveyard found in China”. cbsnews.com. Pristupljeno 10. 10. 2019.
Haines, Tim (2000). Walking with Dinosaurs: A Natural History . New York: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7894-5187-3.
Hallam, A. (1986). „The Pliensbachian and Tithonian extinction events”. Nature. 319 (6056): 765—768. Bibcode:1986Natur.319..765H. S2CID 4310433. doi:10.1038/319765a0.
Hölder, H. (1964). Jura – Handbuch der stratigraphischen Geologie (na jeziku: German). IV. Stuttgart: Enke-Verlag.
Jacobs, Louis, L. (1997). „African Dinosaurs”. Ur.: Currie, Phillip J.; Padian, Kevin. Encyclopedia of Dinosaurs. Academic Press.
Jaramillo, Jessica (mart—april 2014). „Entrevista al Dr. Víctor Alberto Ramos, Premio México Ciencia y Tecnología 2013” (na jeziku: Spanish). sv. 17 br. 66. „Si logramos publicar esos nuevos resultados, sería el primer paso para cambiar formalmente la edad del Jurásico-Cretácico. A partir de ahí, la Unión Internacional de la Ciencias Geológicas y la Comisión Internacional de Estratigrafía certificaría o no, depende de los resultados, ese cambio.”
Kazlev, M. Alan (2002). „Palaeos Mesozoic: Jurassic: The Jurassic Period”. Palaeos. Arhivirano iz originala 5. 1. 2006. g. Pristupljeno 8. 1. 2006.
Pieńkowski, G.; Schudack, M.E.; Bosák, P.; Enay, R.; Feldman-Olszewska, A.; Golonka, J.; Gutowski, J.; et al. (2008). „Jurassic”. Ur.: McCann, T. The Geology of Central Europe. Mesozoic and Cenozoic. London: Geological Society.
Rollier, L. (1903). „Das Schweizerische Juragebirge”. Sonderabdruck aus dem Geographischen Lexikon der Schweiz (na jeziku: German). Attinger, Neuenburg: von Gebr.
Monroe, James S.; Wicander, Reed (1997). The Changing Earth: Exploring Geology and Evolution (2nd izd.). Belmont: West Publishing Company. ISBN 978-0-314-09577-0.
Motani, R. (2000). „Rulers of the Jurassic Seas”. Scientific American. sv. 283 br. 6. str. 52—59. doi:10.1038/scientificamerican1200-52.
Robert L. Carroll (1988.) "Vertebrate Paleontology and Evolution." W. H. Freeman and Company, New York, Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution. Freeman. str. 1–698. ISBN 978-0-7167-1822-2.
Scotese, Christopher R. (2003). „Pangea Begins to Rift Apart”. scotese.com. Pristupljeno 10. 10. 2019.
Stanley, S.M.; Hardie, L.A. (1998). „Secular oscillations in the carbonate mineralogy of reef-building and sediment-producing organisms driven by tectonically forced shifts in seawater chemistry”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 144 (1–2): 3—19. Bibcode:1998PPP...144....3S. doi:10.1016/s0031-0182(98)00109-6.
Taylor, P.D.; Wilson, M.A. (2003). „Palaeoecology and evolution of marine hard substrate communities” (PDF). Earth-Science Reviews. 62 (1): 1—103. Bibcode:2003ESRv...62....1T. doi:10.1016/s0012-8252(02)00131-9. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 3. 2009. g.
Vennari, Verónica V.; Lescano, Marina; Naipauer, Maximiliano; Aguirre-Urreta, Beatriz; Concheyro, Andrea; Schaltegger, Urs; Armstrong, Richard; Pimentel, Marcio; Ramos, Victor A. (2014). „New constraints on the Jurassic–Cretaceous boundary in the High Andes using high-precision U–Pb data”. Gondwana Research. 26 (1): 374—385. Bibcode:2014GondR..26..374V. doi:10.1016/j.gr.2013.07.005.
Vinn, O.; ten Hove, H.A.; Mutvei, H. (2008). „On the tube ultrastructure and origin of calcification in sabellids (Annelida, Polychaeta)”. Palaeontology. 51 (2): 295—301. Bibcode:2008Palgy..51..295V. S2CID 129206639. doi:10.1111/j.1475-4983.2008.00763.x.
Vinn, O.; Mutvei, H. (2009). „Calcareous tubeworms of the Phanerozoic” (PDF). Estonian Journal of Earth Sciences. 58 (4): 286. doi:10.3176/earth.2009.4.07. Gale A216178929.
von Humboldt, Alexander (1799). Ueber die unterirdischen Gasarten und die Mittel, ihren Nachteil zu vermindern, ein Beitrag zur Physik der praktischen Bergbaukunde [On the types of subterranean gases and means of minimizing their harm, a contribution to the physics of practical mining] (na jeziku: German). Braunschweig: Vieweg.
von Humboldt, Alexander (1858). Kosmos (na jeziku: German). 4. Stuttgart: Cotta. str. 632 — preko HathiTrust.
Wings, Oliver; Rabi, Márton; Schneider, Jörg W.; Schwermann, Leonie; Sun, Ge; Zhou, Chang-Fu; Joyce, Walter G. (2012). „An enormous Jurassic turtle bone bed from the Turpan Basin of Xinjiang, China”. Naturwissenschaften. 114 (11): 925—935. Bibcode:2012NW.....99..925W. PMID 23086389. S2CID 253633124. doi:10.1007/s00114-012-0974-5.
Witton, Mark P.; Martill, David M.; Loveridge, Robert F. (2010). „Clipping the Wings of Giant Pterosaurs: Comments on Wingspan Estimations and Diversity”. Acta Geoscientica Sinica. 31 (Supp 1): 79—81.
Witton, Mark P. (23. 6. 2016). „Why the giant azhdarchid Arambourgiania philadelphiae needs a fanclub”. markwitton-com.blogspot.com.
Mader, Sylvia (2004). Biology (eighth izd.).
Ogg, Jim (jun 2004). Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's). International Commission on Stratigraphy. str. 17.
Stanley, S.M.; Hardie, L.A. (1999). „Hypercalcification; paleontology links plate tectonics and geochemistry to sedimentology”. GSA Today. 9: 1—7.

Spoljašnje veze

Era:	Mezozoik
Periode:	Trijas	Jura	Kreda

[FOOTNOTEVennariLescanoNaipauerAguirre-Urreta2014374–385-1] Vennari et al. 2014, str. 374–385.

[FOOTNOTEJaramillo2014-2] Jaramillo 2014.

[3] „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Pristupljeno 28. 3. 2018.

[4] Doba Jure

[1]

[2]

[3]

[4]