Jovan Kapistran
Jovan Kapistran (lat. Ioannes Capistranus, ital. Giovanni da Capestrano, rođ. 24. juna 1386, umro 23. oktobra 1456) bio je franjevački kaluđer, teolog, inkvizitor i propovednik krstaškog rata protiv Turaka Osmanlija. Učestvovao je u odbrani ugarskog Beograda od napada Mehmeda II Osvajača 1456. godine zajedno sa Janošem Hunjadijem, ali je nakon povlačenja osmanske vojske preminuo od kuge. Katolička crkva ga je 1690. godine po nalogu pape Aleksandra VIII kanonizovala i od tada se smatra za sveca i rimokatoličkog zaštitnika Beograda.
Jovan Kapistran | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 24. jun 1386. |
| Mesto rođenja | Kapestrano |
| Datum smrti | 23. oktobar 1456. (70 god.) |
| Mesto smrti | Ilok |
Kao rimokatolički misionar i inkvizitor, Kapistran je bio neprijateljski nastrojen prema judaizmu i hrišćanskom pravoslavlju. Kapistranov antijudaizam doveo je do teških posledica u vidu progona i pogroma Jevreja u poljskom gradu Vroclavu i drugim mestima, dok je njegovo podsticanje na progon pravoslavnih hrišćana u Kraljevini Ugarskoj bilo upereno protiv tamošnjih pravoslavnih Srba i Rumuna.[1][2][3]
Biografija
uredi
Jovan je rođen 24. juna 1386. godine u selu Kapestrano u katoličkoj dijecezi Sulmona u pokrajini Abruco u srednjoj Italiji. Otac mu je bio rodom iz Francuske i u Italiju je stigao sa dvorom napuljskog kralja Luja I, sina francuskog kralja Žana II Dobrog. Sam Kapistran je u mladosti vodio u potpunosti život laika, studirao je pravo na univerzitetu u Peruđi, oženio se i započeo uspešnu karijeru pravnika. Najposle, napuljski kralj Ladislav mu je poverio upravu nad Peruđom koju je kralj držao kao papski zaštitnik. Od novog namesnika očekivalo se da zavede red u Peruđi. Međutim, Sigismondo Malatesta, gospodar Riminija, je 1414. objavio rat Peruđi. Kapistran je kao emisar otišao Malatesti kako bi sklopio mir ali ga je gospodar Riminija bacio u tamnicu.
Tokom tamnovanja Kapistran je rešio da ostavi svetovni život i rastao se od svoje žene pod izgovorom da nikada nisu vodili intiman život. Po izlasku iz zarobljeništva posvetio se teološkim studijama koje je pohađao zajedno sa Jakovom iz Marke i Bernadinom iz Sijene. Franjevačkom redu je pristupio 4. oktobra 1416. godine u Peruđi. Gotovo istovremeno se okrenuo najrigoroznijem asketizmu braneći ideal striktne pokornosti i najužeg tumačenja pravovernosti. Zatim je u pratnji propovednika Bernadina iz Sijene putovao po Apeninskom poluostrvu, a od 1420. je i sam počeo da propoveda sa velikim uspehom po raznim gradovima. Za razliku od većine italijanskih propovednika 15. veka, koji su zahtevali pokajanje, Kapistran je naročit uspeh postigao u srednjoj Evropi gde je propovedao po nemačkim zemljama, Ugarskoj, Češkoj i Poljskoj. Po tradiciji, ni najprostranije crkve nisu mogle da prime mase slušalaca, tako da je Kapistan morao da propoveda po gradskim trgovima. U Breši ga je navodno slušalo 126 000 ljudi. U slobodno vreme pisao je traktate uperene protiv jeresi što su docnije detaljno opisali njegovi prvi biografi Nikola iz Fara, Kristifor iz Varezea i Jeronim iz Udina. Takođe, aktivno je pomagao Bernadinu u radu na reformi franjevačkog reda, naročito na polju pooštravanja discipline.
Bernadino i Kapistran su naročito propovedali kult Presvetog imena Isusovog, odnosno nosili su sa sobom ikonu Hristovog monograma koja je, po ondašnjem verovanju, imala blagotvornu moć da leči bolesnike i čini druga čuda. Zbog širenja ovog, još uvek novog kulta i neobične prakse, fratri su pozvani u Rim od strane pape Martina V da bi se odbranili od opzužbi za jeres. Kapistran je toliko rečito branio svoje saborce pred tribunalom kardinala da je i vrh Katoličke crkve prihvatio kult Presvetog imena Hristovog. Nakon ovog uspeha, Kapistran je često putovao kao poslanik pape Eugena IV i njegovog naslednika Nikole V. Tokom ovih misija njegovo ime je često dovođeno u vezu sa izbijanjem nasilja. Tako je 1439. putovao u Milano i u Burgundiju kako bi se suprotstavio pretenzijama antipape Feliksa V, a 1446. je poslat francuskom kralju Šarlu VII. Zatim je 1451. poslat u Austriju caru Svetog rimskog carstva kao zvanični papski nuncije. Tokom ovog perioda posetio je sve delove Carstva, ali i Poljsku na zahtev Kazimira IV. Radio je i kao poslanik i kao inkvizitor tako da je isleđivao poslednje fratičele u Ferari, jezuate u Veneciji, Jevreje na Siciliji, u Moldaviji i Poljskoj, i pre svega, husite u Češkoj, Nemačkoj i Ugarskoj. U pogledu husita, njegov glavni cilj bio je da ne dozvoli susrete predstavnika papstva i husitskog pokreta pošto mu je svaki pokušaj kompromisa delovao kao popuštanje jeresi.
Nažalost, Jovanova rečitost nije služila samo da inspiriše relegiozna osećanja, već i da nagoni svetinu da sprovede masovna ubijanja Jevreja u nemačkim gradovima. pod Kapistranovim uticajem 41 Jevrejin je spaljen u Vroclavu, a 36 su spaljeni na pijaci u Berlinu. U Legnici je čak čitava jevrejska populacija spaljena. Najzad, kada su Osmanlije zauzele Carigrad 1453. godine, vremešni papa Kalist III je imenovao Kapistrana za propovednika planiranog krstaškog pohoda. Njegov zadatak bio je da poseti skupštinu staleža u Frankfurtu i prikupi vojsku za rat protiv Turaka. Kapistranov uspeh bio je simboličan pošto su mu se pridružili pripadnici najnižeg staleža, seljaci, sirotinja, svakojaki avanturisti i studenti. U februaru 1456. prisustvovao je plemićkom skupu u Budimu, ali ni tu nije mogao da dobije podršku plemstva, pa čak ni ugarskog kralja Ladislava V. Kapistran je ipak mogao da računa na brojne, ali slabo organizovane i naoružane krstaše koji su u Budim prispeli iz različitih krajeva srednje Evrope. Ova vojska se prvo okupila u Petrovaradinu, a zatim u Zemunu kada je postalo jasno da će cilj pohoda Mehmeda Osvajača biti Beograd, najznačajnije ugarsko uporište na Dunavu. Sam Janoš Hunjadi, glavni zapovednik hrišćanske vojske, nije imao mnogo poverenja u dezorganizovane krstaše čiji je jedan deo Kapistran uspeo da preveze u Beograd na samom početku opsade 2. i 3. jula 1456. godine. Ipak, hrišćanska rečna flota je 14. jula porazila osmansku nakon čega je Beograd spašen potpune blokade. Grad je snabdevan rekom, a Kapistran je u Zemunu hrabrio i obučavao svoje sledbenike i zatim ih slao u opsednuti Beograd. Turska opsada je najzad prekinuta 22. jula i Mehmed II je naredio povlačenje. Po prestanku velike opasnosti ugarski i krstaški odredi su započeli sa međusobnim neprijateljstvima oko zasluga za odbranu Beograda. Kapistran je ubrzo, kako bi se izbeglo krvoproliće, objavio završetak krstaškog rata i otpustio je svoje ratnike kućama. Zbog velikog broja žrtava oko Beograda, koje su ostale nesahranjene, među hrišćanskom vojskom se pojavila kuga od koje je prvo umro Hunjadi 13. avgusta u Zemunu, a zatim i Kapistran 23. oktobra 1456. godine u Iloku.
Kapistran je kanonizovan 1690. godine (po nekima 1724. godine) u vreme kada su habzburške snage zauzele Beograd koji je još od 1521. bio u turskim rukama. Uspomena na Kapistrana se obeležava 23. oktobra, na dan njegove smrti.[4] Slavljenje Sv. Jovana Kapistrana je obavezno za sve katolike.[5]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Andrić 2016, str. 202–227.
- ^ Roest 2017, str. 117-144.
- ^ Radosavljević 2020, str. 117-144.
- ^ „Saint John of Capistrano | Biography, Legacy, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-01. Pristupljeno 2024-02-03.
- ^ ST JOHN OF CAPISTRANO (A.D. 1456) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jul 2011), Pristupljeno 13. 9. 2006.
Literatura
uredi- Andrić, Stanko (2016). „Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise”. Byzantinoslavica. 74 (1-2): 202—227.
- Radosavljević, Aleksandra S. (2020). „Susret pravoslavnog i katoličkog sveta: despot Đurađ Branković i Jovan Kapistran” (PDF). Niš i Vizantija: zbornik radova. 18: 89—104.
- Roest, Bert (2017). „Giovanni of Capestrano’s Anti-Judaism Within a Franciscan Context”. Franciscan Studies. 75: 117—144.
- Ćirković, Sima (1982). „Srpski živalj na novim ognjištima”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 431—444.
Spoljašnje veze
uredi
- Catholic Encyclopedia: St John Capistran
- Church of St. Wojciech, in Krakow, Poland, sermons
- Mission San Juan Capistrano, in California, named for him
