Jovan Gavrilović

Jovan Gavrilović
Jovan Gavrilović
	Jovan Gavrilović
Lični podaci
Datum rođenja	3. novembar 1796.
Mesto rođenja	Vukovar, Habzburška monarhija
Datum smrti	29. jul 1877. (80 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kneževina Srbija

Jovan Gavrilović (Vukovar, 3. novembar 1796 — Beograd, 29. jul 1877) bio je srpski istoričar i političar.

Biografija

Rođen je 1796. godine u Vukovaru, u Slavoniji, u imućnoj trgovačkoj porodici. Školovao se na više mesta - u Vukovaru, Šopronu, Pečuju, Karlovcima, Segedinu i Stolnom Beogradu. Učio je "pravne i državne nauke", osposobljavao se za poslove kojima će se sticajem okolnosti baviti u Srbiji.^[1] Spremao se prvobitno za „valjana trgovca, kakav mu je i otac bio”. Međutim, nakon školovanja u požaru je izgorela sva njegova i očeva imovina, pa je kao potpuno osiromašen, sreću potražio u Srbiji.

Bio je to zatvoren, ozbiljan, vredan činovnik od poverenja, koji se neprekidno usavršavao i radio na sebi. Kada se doselio u Srbiju (1831) obavljao je različite cenjene visoke državne poslove: sekretar Velikog suda, direktor kneževske kancelarije, ministar finansija, član Državnog saveta, upravitelj trgovačke škole, predsednik Srpskog učenog društva, treći namesnik Milana Obrenovića posle smrti Mihaila Obrenovića).

Bavio se proučavanjem srpske istorije, prikupljao izvore o Prvom srpskom ustanku. Bio je blizak prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, i zalagao se za njegove promene književnog jezika. Dao je veliki doprinos razvoju prosvete u Srbiji i modernom organizovanju srpske države.

Umro je u Beogradu 27. jula 1877. godine. Sahranjen je na beogradskom Starom groblju, da bi sa velikim počastima njegovi posmrtni ostaci bili preneti na Novo groblje 6. decembra 1924.^[2]^[3]^[4]

Gavrilović je bio veliki dobrotvor „Učiteljskog udruženja” Kraljevine Srbije. To udruženje mu je jula 1893. godine na lepom mestu na beogradskom Kalemegdanu, podiglo skroman spomenik, poprsje na kamenom postolju koje je uradio vajar Petar Ubavkić. Pokojni Gavrilović je ostavio celo svoje imanje vredno 350.000 dinara ili 175.000 f. za humanitarni fond. Iz tog fonda će učitelji primati penziju, a učiteljska siročad i udovice primati potporu.^[5]