Jezero Kijevo je nekadašnje veštačko jezero koje je postojalo na prostoru današnjeg naselja Kijevo u Beogradu.

Jezero Kijevo
Zemlje basenaSrbija
NaseljaBeograd

Opšte informacije

uredi

Kijevski potok, koji nastaje ispod brda Mačkov kamen, između Kneževca i Rušnja, presecao je Kijevsku kotlinu i često je plavio. Da bi sprečio štetu od plavljenja svoje fabrike, industrijalac Svetozar Stefanović je 1901. godine izgradio nasip, formirajući tako Kijevsko jezero. Ubrzo je jezero, okruženo gustom šumom, postalo izletište imućnijih Beograđana, pogodno i jer Kijevo ima svoju železničku stanicu, a specijalni izletnički vozovi su ga povezivali sa centrom Beograda.[1]

Na jezeru se nalazila ada, malo ostrvo do kojeg su posetioci mogli doći samo čamcem. Tadašnji običaj je bio da se dame dovoze na ostrvo čamcem i da se tamo posluži turska kafa. Kako je jezero postajalo sve popularnije, Stefanović je napravio hotel sa balskom salom pored njega. Među posetiocima su bili Petar I Karađorđević, pisac Branislav Nušić i slikarka Nadežda Petrović. Zabeleženo je da su jezero posetili Albert Ajnštajn, njegova supruga Mileva i njihov sin Hans. Tokom njegove posete botaničaru Nedeljku Košaninu, šefu beogradske botaničke bašte Jevremovac, 1905. godine, Ajnštajnovi su vozili čamac i plivali u jezeru.[2]

Stefanovićev sestrić, koji je nasledio posao, 1937/38, preostalo zemljište je parcelisao na parcele sa pogledom na adu i prodao za izgradnju porodičnih kuća. Nakon neuobičajeno kišnog proleća 1941. godine, šljunak je podignut da bi se mulj isprao. Kapije su kasnije ukradene i jezero je počelo da se povlači.[3] Nove vlasti su pokušale da bagerom očiste dno doline, ali su na kraju odustale i jezero se do 1947. godine u potpunosti isušilo kroz Kijevski potok u Topčiderku. Nova vlast je, osim što im je oduzela svu imovinu, Stefanovićevog nećaka i njegovog brata proglasila javnim neprijateljima. Odmah posle Drugog svetskog rata jedan od braće je u sumnjivim okolnostima pao pod voz (bio je u društvu predstavnika nove vlasti), a drugi je emigrirao u SAD.[2][4]

Kada je šezdesetih godina 20. veka počela izgradnja naselja Kanarevo brdo, iskopanom zemljom nasipalo se nekadašnje jezero. Prostor je potom sravnjen i pretvoren u fudbalski teren za lokalni klub „FK Kijevo“. Klub je rasformiran 2000. godine. Do 2015. godine potpuno je zarastao u vegetaciju i fudbalski objekti su dotrajali, a potok je postao otvoreni kanalizacioni kanal. Jedina preostala imovina privrednog kompleksa porodice Stefanović je jedna niska, napuštena zgrada puna smeća, na ivici nekadašnjeg dvora.[2]

Reference

uredi
  1. ^ Kako su se Mileva i Albert Ajnštajn kupali na Kijevskom jezeru u Beogradu 011info.com 8. 2. 2020.
  2. ^ a b v Vasiljević, Branka (29. 8. 2015), „Okopnilo jezero koje je posećivao i Albert Ajnštajn”, Politika (na jeziku: srpski) 
  3. ^ Jezero u Beogradu na kome su odmarali znameniti ljudi poput Anštajna, oteklo s proljećem `41. ekapija.com 6. 9. 2024]
  4. ^ Jezero u Beogradu na kome su odmarali znameniti ljudi poput Anštajna, nestalo na čudan način 11. 8. 2024. n1info.rs