Jednostruki jezičak
Jednostruki trščani instrument (ital. ancia semplice, engl. single reed, fr. anchе simple, nem. einfaches Rohrblatt)[1] je onaj drveni duvački instrument koji koristi samo jednu trsku, jednostruki (prost) jezičak, da bi proizveo zvuk[2].[3]
Istorijat
urediNajranije instrumente sa jednom trskom nalazimo u drevnom Egiptu, kao i na Bliskom istoku, Grčkom i Rimskog carstvu. Najranije vrste jednotrščanih instrumenata koristile su idioglotalne jezičke, koji su bili načinjeni i oblikovani na samoj cevi svirale od trske (trščani jezičak je zasečen na delu tela svirale). Mnogo kasnije jednotrščani instrumenti počeli su da koriste heteroglotalne jezičke, gde je trska isečena i odvojena od cevi trske i stavljena na neku vrstu usnika.
Nasuprot tome, na dvotrščanom instrumentu (kao što je oboa i fagot), ne postoji usnik; dva dela trske vibriraju jedna nasuprot druge. Trske se tradicionalno prave od biljke trska i proizvode zvuk kada se duva vazduh na ili kroz njih.
Većina jednotrščanih instrumenata potiču od jednotrščanih idioglotalnih instrumenata zvanih "memet", nađenih u Egiptu još 2700. p. n. e. Zbog svoje krhkosti, instrumenati iz doba antike nisu sačuvani, ali zato preovladavaju ikonografski dokazi o njihovom postojanju. Tokom Starog Kraljevstva u Egiptu (2778-2723 p. n. e), memeti su oslikani na reljefima sedam grobnica, šest grobova i na piramidama. Većina memeta su bili "dvostruki klarineti"[4], gde su dve cevi bile vezane ili slepljene da formiraju jedan instrument. Višestruke svirle su korišćene da pojačaju zvuk ili da stvaraju snažan ton sa neznatnim varijacijama u štimovanju među sviralama. Jedna od cevi je obično izdržavala samo ton. Dizajn ovih jednostavnih instrumenata beskrajno je varirao.
Ove vrste "dvostrukih-klarineta" su i danas rasprostranjene, ali su se takođe razvile i u pojednostavljene jednostruke-klarinete i hornpajpe (stari engleski duvački instrument). Savremeni idiogloti pronađeni u Eigptu uključuju arghul[5] i zumaru.
Primeri uključuju klarinete, saksofone, i neke gajde.
Moderni instrumenti
urediIstorijski
urediTradicionalni
uredi- Evropski
- Bliskoistočne
Vidi još
urediIzvori
urediReference
uredi- ^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ^ Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 4. 5. 2013.[nepouzdan izvor?]
- ^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet II, Pristupljeno 4. 5. 2013.[nepouzdan izvor?]
- ^ Dvostruki klarineti, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ Arghul, Pristupljeno 4. 5. 2013.