Јапанска јабука

Japanska jabuka (lat. Diospyros kaki) je drvenasta biljka iz porodice Ebenaceae, poznata u svetu i pod imenom kaki jabuka ili samo kaki. Kaki jabuka može rasti kao više drveća izraslih iz istog korena ili kao samo jedno drvo i može dostići visinu od 7,5 metara. Najbolje raste u predelima koje imaju umereno hladne zime i ne previše topla leta.

Japanska jabuka
Botanički detalji
Naučna klasifikacija
Carstvo:
(nerangirano):
(nerangirano):
(nerangirano):
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
D. kaki
Binomno ime
Diospyros kaki
L.f.
Sinonimi

Diospyros chinensis Blume (nom. nud.) Diospyros kaki L.f.

Poreklo

uredi

Japanska jabuka vodi poreklo iz Japana, gde se mogu naći stabla ove biljke u starosti i do pet vekova. U Evropi se pojavljuje sredinom 19. veka, a u Južnoj Americi se kultiviše tek od kraja 19. veka.

 
Drvo kakija
 
Zreli plodovi

Tokom svakog godišnjeg doba ovo drvo rađa, što zavisi od vrste, kao i plodovi, koji mogu biti u obliku obične jabuke, srca, pljosnatiji ili duguljasti. Takođe postoje i velike razlike u veličini i težini ploda kaki japanske jabuke — od par stotina grama do skoro kilogram. Boja japanske kaki jabuke takođe ide od svetložuto-narandžaste do tamno narandžasto-crvene boje. Ceo plod je jestiv, izuzev čašice cveta i semena. Svoj potpuni oblik, aromu i boju doseže tek pri kraju vegetativne sezone biljke, sredinom jeseni. Plod ima specifičnu osetljivost na promene temperature i mrzne na temperaturama ispod -15 °C. Visoka koncentracija tanina u nezrelim plodovima pruža gorak ukus, a u kombinaciji sa dovoljnom količinom karotenoida u plodu deluje kao jak antioksidans.[1]

Medicinski aspekt

uredi

Japanska jabuka obiluje flavonoidima, a naročito kvercetinom sto je čini poželjnom namirnicom u lečenju kardiovaskularnih oboljenja. Istočna tradicionalna medicina koristi upravo kaki jabuku kao pomoć u lečenju upale creva, hemoroida, bolesti želuca i jetre. Jedan plod japanske jabuke sadrži 12.6 mg vitamina C, što čini 21% preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina., takođe plod japanske jabuke ima i dosta vlakana i tako snižava nivo holesterola u krvi i učestvuje u regulisanju varenja.[2]

Reference

uredi

Literatura

uredi
  • Jan Kišgeci „Lekovite i aromatične biljke” Partenon, Srpska književna zadruga Novi Sad, 2008. godina.

Spoljašnje veze

uredi