Japanska teška krstarica Mikuma

Krstarica Mikuma (jap:三隈)je bila drugi od četiri broda japanskih teških krstarica klase Mogami. Ona je dobila ime po reci Mikuma, koja protiče kroz prefekturu Oita, Japan. Brodovi klase Mogami su izgrađeni kao lake krstarice (po Vašingtonskom pomorskom ugovoru), sa 5 trocevnih topova od 155 mm. Oni su bili izuzetno veliki za lake krstarice, a platforme za topove glavne artiljerije, bile su dizajnirane tako, da su na njih mogle veoma brzo da se postave dvocevne kule sa topovima od 203 mm. Sva četiri broda su 1939. godine prepravljena u teške krstarice.

Japanska teška krstarica Mikuma
Teška krstarica Mikuma
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	24. decembar 1931.
Porinut	31. maj 1934.
Završetak gradnje	29. avgust 1935.
Sudbina	Potopljena 10. avgusta 1942.
Glavne karakteristike
Deplasman	12.598 tona standardni deplasman 13.440 tona puni deplasman
Dužina	201.90 metara
Širina	18.00 metara
Gaz	5.50 metara
Pogon	10 kotla Kanpon, snage 152.000 KS
Brzina	34,50 kn (63,89 km/h)
Posada	896 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 10 × 203 mm, 8 × 127 mm, 8 × 25 mm Torpeda 12 × 610 mm Avioni: 3

Pozadina

Krstarice klase Mogami građene su po programu za popunu flote iz 1931. godine. Projektovao ih je Juzuru Hiraga, pridržavaju ći se maksimalnih ograničenja sa kojima se složio Japan po Vašingtonskom pomorskom ugovoru, koristeći najnoviju tehnologiju. Za oružja glavne artiljerije su odabrani topovi od 155 mm, dvostruke namena – protiv-brodski i protiv-avionski, smeštenih u 5 trocevnih kula sa vertikalnom elevacijom od 55°. Da bi se uštedelo na težini, korišćeno je električno zavarivanje, kao i aluminijun u nadgradnji, koji je upetrebljen za jedan levkasti dimnjam. Novi impulsni turbinski motori, spojeni sa vrlo teškom protiv-avionskom odbranom, obezbeđivali su ovoj klasi brodova veliku brzinu i bezbednost. Međutim, brodovi klase Mogami, su bili takođe mučeni tehničkim problemima, zbog svoje ne testirane opreme, a pokazalo se da je velika težina stvarala probleme u stabilnosti, prilikom loših vremenskih uslova.

Služba

Rani period

Krstarica Mikuma je građena u Micubišijevom brodogradilištu u Nagasakiju i kompletirana je 29. avgusta 1935. godine.

Početkom 1939. godine, na krstarici Mikuma urađena je veća rekonstrukcija, i tom prilikom su zamenjene 5 trocevne kule sa topovima od 155 mm, novim dvocevnim sa topovima od 203 mm (dve kupole sa topovima od 155 mm su ugrađene na bojni brod Jamato). Protiv torpedne izbočine su proširene radi poboljšanja stabilnost, ali povećanje deplasmana je prouzrokovalo smanjenje brzine.

Sredinom 1941. godine, krstarica Mikuma učestvuje u okupaciji Kočinčina - Francuska Indokina, iz svoje isturene operativne baze na Hainanu, nakon što je Višijevska Francuska predala Japanu na upotrebu vazduhoplovne objekte i pomorske baze, od jula 1941. godine. U vreme napada na Perl Harbor, Mikuma je pridodata zaštiti invazije na Malajsko poluostrvo, kao deo 7. divizije krstarica iz sastava Prve Južne Ekspedicione flote, pod komandom viceadmirala Ozave, i vršila je bližu zaštitu japanskim iskrcavanjima trupa kod mesta Singora, Patani i Kota Baru.

Decembra 1941. godine, Mikuma uz zadatak invazije kod mesta Saravak, zajedno sa krstaricom Mogami, štiti i iskrcavanja japanskih trupa kod grada Kučing. Februara 1942. godine, Mikuma je uključena u zaštitu iskrcavanja japanskih trupa na ostrva Java, Borneo i Sumatra. Dana, 10. februara, 7. divizija krstarice, i krstarica Čokai su napadnute od američke podmornice Sireivn, koja ispaljuje četiri torpeda, ali sva promašuju.

Bitka u moreuzu Sunda

U 23:00 sati, 28. februara 1942. godine, teške krstarice Mikuma i Mogami, razarač Šikinami, laka krstarica Natori i razarači Širakumo, Murakumo, Širajuki, Hacujuku i Asakaze ulaze u borbu sa krstaricama Hjuston i Pert, nakon što su saveznički brodovi napali japanske transporte u moreuzu Sunda. U 23:55 sati, američka krstarica Hjusto postiže nekoliki pogodaka na Mikumu, usled čega brod ostaje bez električne energije, ali je to veoma brzo otklonjeno. Tokom bitke, poginula su 6 člana posade krstarice Mikuma, a 11 je ranjeno. Obe savezničke krstarice su popopljene tokom ove bitke, a Japanci gube transportni brod Rjudžo Maru (moguće da je potopljen japanskim torpedom). Na brodu se nalazio i komandant japanske 16. armije – general-lajtant Hitoši Imamura, koji se prebacio na drugi brod.

Marta, Mikuma i 7. divizija krstarica baziraju u Singapuru i pokrivaju japanska iskrcavanja na Sumatru i Andamanska ostrva.

Indijsko okeanski prepad

Od 1. aprila 1942. godine, 7. divizija krstarica se priključuje 4. diviziji krstarica radi učestvovanja u prepadu na Indijski okean. Mikuma, Mogami i razarač Amagiri su izdvojeni i formiraju „Južnu grupu“ koja je lovila trgovačke brodove po Bengalskom zalivu, dok su u isto vreme, krstarica Čokai i 3. flotila razarača (laka krstarica Jura i razarači Ajanami, Jugiri, Asagiri i Šiokaze) pokrivale severnu oblast. Tokom ove operacije „Junoj grupi“ je pripisano uništenje britanskih trgovačkih brorova: Dardanus (7.726 tona), Ganara (5.281 tona) i Indora (6,622 tone) na putu Kalkuta - Mauricijus.

Dana, 22. aprila 1942. godine, 7. divizija krstarica se vraća u bazu Kure, gde krstarica Mikuma odlazi u suvi dok radi remonta. Dana, 26. maja, 7. divizija krstarica dolazi u bazu na Gvamu, gde se priprema za zaštitu Midvejske invazione transportne grupe, koja je bila pod komandom kontraadmirala Tanake. Mikumina posade je smatrala da će oni po kompletiranju Midvejske operacije, nastaviti ka Aleutskim ostrvima, a odatkle ka Australiji.

Bitka za Midvej

Dana, 5. juna, admiral Isoroku Jamamoto, komandant Kombinovane flote, naređuje 7. diviziji krstarica da bombarduje ostrvo Midvej u sklopu priprema za iskrcavanje japanskih trupa. Sedma divizija krstarica i 8. divizija razarača su bili oko 410 nautičkih milja udaljene od ostrva, stoga su one plovile brzinom od skoro 35 kn (65 km/h). Kako je more bilo nemirno, razarači su sve više zaostajali. U 21:20 stiglo je novo naređenje, kojim se otkazuje napad. Međutim, prema koloni 7. divizije krstarice, pojavljuje se trag torpeda koji je ispaljen sa američke podmornice Tembur, a opažen sa krstarice Kumano. Kumano signalizira jedan istovetan obrt od 45° ka desnom boku, izbegavajući moguće torpedo. Taj opasan okret bio je tačno izveden od zastavnog broda i krstarice Suzujo, ali treći brod u liniji, Mikuma, obrće se pogrešno za 90°, dok se brod iza nje, Mogami, obrće za 45°, kako je naređeno. Kao rezultat ovog lošeg skretanja, dolazi do sudara, u kome Mogami pramcem udara Mikumu, i probija oplatu broda ispod komandnog mosta. Prednji deo krstarice Mogami je bio jako oštećen usled sudara. Mikumini tankovi za naftu sa desne strane bili su probijeni i iz njih je izlazila nafta, premda su ostale štete bile beznačajne. Razarači Arašio i Asašio dobijaju naređenje da ostanu i eskortuju krstarice Mogami i Mukumu. U 05:34 sati, usamljene krstarice Mikuma i Mogami su bombardovane iz velike visine od osam bombardera Boing B-17 Leteće tvrđave, koje su uzletele sa Midveja, ali su izbegnute sve bombe. U 08:05 sati, šest aviona SBD dontlis i šest aviona Vojt SB2U, takođe sa Midveja, napadaju Mikumu i Mogami, ali ni oni ne postižu direktne pogotke, premda su neke bombe pale veoma blizu brodova.

Krstarica Mikuma tone tokom Midvejske bitke.

Sledećeg jutra, 6. juna 1942. godine, dok su Mikuma i Mogami plovile ka ostrvu Vejk, napalo ih je 81 obrušavajućih bombardera SBD dontlis sa nosača aviona Enterprais i Hornet. Oba razarača - Arašio i Asašio, su bila pogođena sa po jednom bombom. Krstarica Mogami je pogođena sa 6 bombe. Krstarica Mikuma je pogođena sa najmanje 5 bombe, u prednjem delu, oblasti komandnog mosta i po sredini broda, koje su izazvale požare po celom brodu. Bomba koja je pogodila prednji deo broda, izbacuje prednje topove van upotrebe. Bomba koja je pala među zgusnute projektile za protiv-avionske topove, u oblasti komandnog mosta, izaziva ogromna razaranja na mostu, i veliki broj ljudskih žrtava. Bomba koja je pala po sredini broda, izazvala je eksploziju nekoliko torpeda, šti je dovelo da propasti broda. Kapetan Sakijama, bio je na više mesta ranjen. Mikuma se izvrće preko njene desne strane i tone. Razarač Asašio spasava kapetana Sakijamu, i predacije ga na krstaricu Suzuja, ali on 4 dana kasnije umire. Mogami, Asašio i Arašio, spasavaju ukupno 240 preživelih članova posade, ali je 650 ostalih članova posade, poginulo. Dana 9. juna 1942. godine, američka podmornica Trut, pronalazi dvojicu preživelih članova posade japanske krstarice, i prebacuje ih u Perl Harbor, gde postaju ratni zarobljenici.

Krstarica Mikuma je zvanično obrisana iz spiska japanske flote 10. avgusta 1942. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Kozo Suzukida – 29. avgust 1935 — 11. novembar 1935.
• Kapetan Moriđi Takeda - 11. novembar 1935 — 1. decembar 1936.
• Kapetan Kanki Ivagoe – 1. decembar 1936 — 1. decembar 1937.
• Kapetan Naosaburo Irifune – 1. decembar 1937 — 15. novembar 1938.
• Kapetan Kumeiči Hiraoka – 15. novembar 1938 — 15. decembar 1938.
• Kapetan Koso Abe – 15. decembar 1938 — 20. jul 1939.
• Kapetan Kjuđi kubo - 20. jul 1939. 15. novembar 1939.
• Kapetan Susumu Kimura – 15. novembar 1939 — 1. novembar 1940.
• Kapetan/Kontraadmiral Šakao Sakijama – 1. novembar 1940 — 6. jun 1942. (Umro od zadobijenih rana)

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. klasa Mogami „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Istorija krstarice Mikuma (Engleski)
• Galerija slika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2007)
• Krstarice klase Mogami (Engleski)
• 7. divizija krstarica (Engleski)
• Krstarice klase Mogami (Bugarski)
• Krstarice klase Mogami (Engleski)
• Krstarice klase Mogami (Češki)