Википедија

Jakovljevići Obrenovići

Jakovljevići – Obrenovići
Država Srbija
Zvanja knez rudničke nahije
Osnivač porodice Obren Martinović
Poreklo Brusnica kod Gornjeg Milanovca
Ogranak Obrenovića
Nacionalnost srpska
Vera pravoslavna
Današnji potomci postoje
Starešina porodice Predrag Jakovljević
Veb-sajt www.royalhouseofobrenovic.org

Jakovljevići – Obrenovići iz Brusnice su jedna od mnogih uglednih porodica iz vremena savremene Kneževine Srbije, porodica srpskih trgovaca Obrenović Jakova (1767–1811) i Obrenović Milana (1769–1810), vojvode i kneza rudničke nahije.

Poreklo

uredi

Knjiga Milenka Filipovića „Takovo“, o njihovom poreklu kaže: „Jakovljevići, slave Jevstatijevdan. Oni su zajedničkog porekla sa Martinovićima, Jakov je bio sin Obrena Martinovića i brat Milana Obrenovića a polubrat kneza Miloša, Jovana i Jevrema Obrenovića. Jakovljevići su preuzeli kumstvo koja je imao knez Miloš u okolini. Možda je od ovog roda bio Petar Jakovljević, koji je sahranjen u Semedraži 1813. ili 1817. godine. Ovih Jakovljevića ima u Kruševcu i Gornjem Milanovcu.“ [1]

Po jednom predanju preci Obrenovića su doselili iz Banjana u Brusnicu oko 1700. godine, a potiču od Koprivica.

Rodoslov Obrenovića počinje sa Obrenom Martinovićem (~1740?–1777) iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca i Višnjom (~1745?–1817) iz Donje Trepče kod Čačka, koji su sklopili brak ~1765. godine i imali sinove Jakova (1767–1811) i Milana (1769–1810) i ćerku Stanu. Posle Obrenove smrti, Višnja se preudala za udovca Teodora Mihailovića (~1740?–1802), trgovca iz Gornje Dobrinje kod Požege i sa njim je imala sinove Miloša, Jovana i Jevrema. Posle smrti Teodora Mihailovića, Jakov i Milan su pozvali sebi u Brusnicu majku Višnju sa decom iz drugog braka. Iako od drugog oca, Miloš, Jovan i Jevrem usvajaju i prezime svoje polubraće po majci - Obrenović, s tim da njima uz prezime Obrenović stoji i prezime Teodorović, po njihovom ocu. Sinovi Obrena Martinovića bili su Obrenović Jakov, trgovac i Milan, vojvoda i knez rudničke nahije.

Jakov Obrenović sa suprugom Đurđijom i Milan Obrenović (vojvoda) sa suprugom Stojom, sahranjeni su u porti crkve Svetog Nikole u Brusnici.

 
Grobovi Obrenovića u Brusnici

Jakovljevići – Obrenovići nipošto se ne smeju i ne trebaju mešati sa srpskom vladarskom porodicom Teodorović – Obrenović.

Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Užička Crna Gora“ znamo sledeće: „Miloševići, u ovom selu poznatiji kao Đukići su druga velika porodica doseljena istodobno kao i prethodni. Pop Miloš je poreklom iz Bratonožića (odakle su po svoj prilici i Uzunovići), prvi put je pred kraj 17. veka došao u Rošce po pozivu nekog svog srodnika kaluđera u kablarskim manastirima. Kako je došao sa mnogo srodnika, neke je ostavio a sam se uputi u ovo selo radi popovanja. Prvu kuću zasnovao je na brdu, gde su sada Dostanića kuće, pa se ista premeštala, tako da je čas pripadala ovom selu, čas Srednjoj Dobrinji. Pop Miloš je ostavio iz sebe sinove: Mihaila, Gavrila i Đuku. Mihailo je popovao i imao sinove: Petra i Teodora, gde je Petar opet bio pop, Gavrilo je bio trgovac i ostavio iza sebe sinove: Teofana, Arsenija i Tanaska. Teofan je trgovao, nemirne prirode, odmetnuo se u hajduke u zbog gonjenja prebegao u Turski Bečej u Banatu, tamo ostao i imao potomstva. Đuka je ostavio iza sebe snove: Filipa, Radovana i Jovana popa i naslednika popa Petra. Pop Petar je ostavio iza sebe kćer, udatu u Čačak, umro je 1804. godine i sahranjen kod dobrinjske crkve. Teodor je bio zemljodelac i deobom od Petra otišao u Srednju Dobrinju i ostavio iza sebe sinove: Radomira, Radisava, Radonju, Miloša, Jevrema i Jovana. Miloš Milošević je Miloš T. Obrenović, knez obnovljene Srbije, koga je pop Petar izveo i napravio velikim čovekom uz njegovog brata po majci vojvodu Milana Obrenovića. Od Radisava u Srednjoj Dobrinji ima potomstva; od Radonje su zamrli, Od Radomira odvedeni u Loret; Arsenijevi su potomci u Uzunovićima kao: Arsići; Od Tanaska su Tanasijevići u Mađeru. Od Đukinih sinova najviše je Miloševića i zovu se: Jevđenijevići, Grujići, Radovanovići, Popovići i Dostanići, kojih ukupno u selu ima 27 kuća, slave Nikoljdan. Ova porodica i danas popuje u ovom selu.“ [2]

Rodoslov

uredi

Rodoslov Obrenovića počinje sa Obrenom Martinovićem (~1740?–1777) iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca i Višnjom (~1745?–1817) iz Donje Trepče kod Čačka, koji su sklopili brak ~1765. godine i imali sinove Jakova (1767–1811) i Milana (1769–1810) i ćerku Stanu. Posle Obrenove smrti, Višnja se preudala za udovca Teodora Mihailovića (~1740?–1802), trgovca iz Gornje Dobrinje kod Požege i sa njim je imala sinove Miloša, Jovana i Jevrema. Posle smrti Teodora Mihailovića, Jakov i Milan su pozvali sebi u Brusnicu majku Višnju sa decom iz drugog braka. Iako od drugog oca, Miloš, Jovan i Jevrem usvajaju i prezime svoje polubraće po majci - Obrenović, s tim da njima uz prezime Obrenović stoji i prezime Teodorović, po njihovom ocu.

  1. Jakov Obrenović (1767–1811[3][4]). Bio oženjen Đurđijom (1770–1847) [5]
    1. Samuilo Obrenović (17??–1824) [6]
    2. Petar Obrenović (poginuo 1813., bez potomaka)
    3. Đorđe Jakovljević (1799–1849)
      1. Grujica Jakovljević (1821–1870) [7]
        1. Petar Jakovljević (1851–1907)
          1. Miloš Jakovljević (1881–1913)
            1. Stanimir Jakovljević (1912–1990)
              1. Srboljub Jakovljević (1941–)
                1. Aleksandar Jakovljević (1973–2009)
                2. Stefan Jakovljević (1992–)
              2. Slobodan Jakovljević (1948–) [8][9]
      2. Miloje Jakovljević (1826–1888)
        1. Antonije Jakovljević (1847–1880)
        2. Marko Jakovljević (1852–1924)
          1. Milan Jakovljević (1887–1956)
            1. Dragoljub Jakovljević (1934–2003)
          2. Milovan Jakovljević (?–1966)
          3. Stanimir Jakovljević (1904–1976)
            1. Živojin Jakovljević (1924–1998)
            2. Živomir Jakovljević (1926–2011)
            3. Radoje Jakovljević (1936–1997)
              1. Zoran Jakovljević
                1. Slobodan Jakovljević
                2. Aleksandar Jakovljević
            4. Radoslav Jakovljević (1941–1996)
              1. Predrag Jakovljević
                1. Jakov Jakovljević
            5. Hranislav Jakovljević (1944–1999)
              1. Željko Jakovljević
    4. Mirjana, udata za Stevču Mihailovića (1806–1888)
    5. Ruža
    6. Dmitra (1818–1878), udata za Trivuna Novakovića iz Brusnice [10][11]
  2. Milan Obrenović (1769–1810), vojvoda rudničke nahije. Bio oženjen Stojom (1773–1813)
    1. Hristifor Obrenović (1793–1825)
  3. Stana Obrenović, udata za Savu N. Tošića Ješića iz Dobrinje.[12]

Pojava pretendenata na presto Srbije

uredi

Kraljevski dom Obrenovića se ugasio ubistvom kralja Aleksandra 1903. godine. Postoje potomci Jakova Obrenovića (polubrata Miloša Obrenovića po majci) po muškoj liniji, koji su od 1851. prezime promenili u Jakovljević zbog dinastičkih sukoba sa Karađorđevićima. Nakon 2004. godine, neki od njih su sudskom odlukom proglašeni za naslednike imovine Kraljice Natalije Obrenović.[13] Neki od naslednika imovine Kraljice Natalije Obrenović su braća Srboljub Jakovljević i Slobodan Jakovljević.[14][15] Jedan deo potomaka Jakova Obrenovića 2015. godine je organizovao i proglasio obnovu Kraljevske kuće Obrenović, te izabrao Predraga Jakovljevića za starešinu Kraljevske kuće Obrenović i tzv. pretendenta na presto Srbije.[16][17][18][19] Sastankom 2016. godine Đorđa (Tomislav) Karađorđevića i Predraga Jakovljevića zvanično je priznato postojanje potomaka dinastije Obrenović od strane člana dinastije Karađorđević i time se stvorila potencijalna mogućnost pretenzija na presto Srbije od strane obe dinastije, s obzirom da više ne postoji Kraljevina Jugoslavija.[20]

Trenutno više od 50 naslednika pretenduje na bogatstvo dinastije Obrenović.[21]

Vidi još

uredi

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Rodoslovne tablice (A. Ivić).

Reference

uredi
  1. ^ https://www.poreklo.rs/2015/01/16/poreklo-prezimena-selo-brusnica-gornji-milanovac/
  2. ^ https://www.poreklo.rs/2014/01/15/poreklo-prezimena-selo-gornja-dobrinja-pozega/
  3. ^ Ivić, Aleksa (1928). Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele (3. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. Tablica br. 16. Pristupljeno 10. 9. 2016. 
  4. ^ Marek, Miroslav. „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2016. 
  5. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Arhivirano iz originala 18. 10. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2010. 
  6. ^ Jakovljević, Predrag. „Potomci Gospodar Jakova”. Pristupljeno 29. 10. 2017. 
  7. ^ BOŠNJAK, Milorad. „Nasleđe umesto krune | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Arhivirano iz originala 22. 02. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2010. 
  8. ^ Bošnjak, Milorad; Jakovljević, Slobodan (2006). Obrenovići, sakrivena istorija. Gornji Milanovac: LIO. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  9. ^ Naslednik: Želim da povratim slavu i ugled Obrenovića („Večernje novosti“, 13. jun 2013)
  10. ^ Ilić, V. „Sa krunom pred Miloša | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Pristupljeno 5. 12. 2010. [mrtva veza]
  11. ^ „Pregled štampe - Seljak postao princ - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. B92. 06. 12. 2005. Pristupljeno 5. 12. 2010. 
  12. ^ Aleksandar Bačko i Hadži Nenad M. Jovanović, „Obrenovići, izumrla srpska dinastija“ (2016).
  13. ^ www.politika.rs Potomci Obrenovića
  14. ^ www.telegraf.rs Slobodan Jakovljević naslednik Miloševe loze
  15. ^ www.novosti.rs Naslednik porodice Obrenović želi da povrati slavu i ugled Obrenovićima
  16. ^ „www.czipm.org Heraldika Obrenovića - Predrag Jakovljević”. Arhivirano iz originala 03. 05. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2021. 
  17. ^ www.prviprvinaskali.com Heraldika Obrenovića od pseudoheraldike do savremene evropske heraldike
  18. ^ Maja Gojković otvorila izložbu pank portreta Obrenovića
  19. ^ Intervju Predrag Obrenović Jakovljević: Kraljica Natalija nas nije zaboravila ("Ekspres", 24.06.2020)
  20. ^ „Izvor: www.royalhouseofobrenovic.org | Istorijski susret”. Arhivirano iz originala 02. 03. 2023. g. Pristupljeno 02. 03. 2023. 
  21. ^ Obrenoviće podelio testament („Večernje novosti“, 21. jun 2013)
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Јаковљевићи_Обреновићи&oldid=28899988”