Đorđe (Aleksin) Karađorđević

Đorđe Karađorđević
Đorđe Karađorđević
	Slika iz novinskog članka portreta Đorđa Karađorđevića iz 1852. godine. Portret je slikao Jovan Popović, a original je Beogradskom univerzitetu predala Sarka Karađorđević.
Lični podaci
Datum rođenja	1827.
Mesto rođenja	Kišinjev, Ruska Imperija
Datum smrti	4. avgust 1884. (56/57 god.)
Mesto smrti	Badgastajn, Austro-Ugarska
Grob	Groblje Svetog Marka, Beč
Porodica
Supružnik	Sara Karađorđević
Potomstvo	Aleksa Karađorđević,; Božidar Karađorđević
Roditelji	Aleksa Karađorđević; Marija Karađorđević
Dinastija	Karađorđevići

Đorđe Karađorđević (Kišinjev, 1827 — Badgastajn, 4. avgust (23. jul) 1884^[1]), takođe Đoka Karađorđević, je bio gardijski poručnik u ruskoj vojsci, i potpukovnik i ađutant u srpskoj vojsci. Đorđe Karađorđević je sin Alekse Karađorđevića i Marije Trokin. Rođen je u ruskom gradu Kišinjev (danas u Republici Moldaviji). Po završetku školovanja u Pažeskom korpusu bio je gardijski poručnik u carevom Preobraženskom gardijskom puku, kasnije major, a po dolasku u Kneževinu Srbiju potpukovnik i ađutant kod svog strica kneza Aleksandra Karađorđevića. Potpukovnik Đorđe Karađorđević oženio se Sarom, kćerkom majora Miše Anastasijevića i Hristine Urošević. Kapetan Miša Anastasijević je pokušao na Svetoandrejskoj skupštini da dovede svog zeta Đorđa na presto Srbije, ali nije uspeo u toj nameri. Đorđe Karađorđević je posle živeo u Nici i Parizu. Imao je dva sina - Aleksu Karađorđevića i Božidara Karađorđevića.

Smrt i sahrana

Prema pisanju austrijskog lista Neue Freie Presse, Đorđe je preminuo 4. avgusta (23. jula) 1884. u Bad Gastajnu u današnjoj saveznoj državi Salcburg. Posmrtni ostaci su u Beču premešteni 9. avgusta (28. jula) u 10 pre podne. Opelo je u grčkoj pravoslavnoj crkvi Svete Trojice (nem. Griechenkirche zur Heiligen Dreifaltigkeit) u ulici Flajšmarkt u Beču vršio arhimandrit Filaret Janulis. U crkvi je, pored njegove udovice Sarke i sinova Alekse i Božidara, bio prisutan i poslanik Portugala u Austro-Ugarskoj, vikont od Balmora i deo Srba koji su živeli u Beču. Po okončanom opelu je sahranjen na groblju Svetog Marka (nem. Sankt Marxer Friedhof).^[1] Par godina pre njega mu je tamo bila sahranjena strina Persida, a godinu dana nakon njega i stric Aleksandar. Tamo su između ostalih sahranjeni i Vuk Karadžić i Volfgang Amadeus Mocart.

Kada je Oplenac završen, njegov brat od strica kralj Petar I Karađorđević je 1911. premestio svog oca i majku iz tog groblja u Srbiju, ali iz nekog razloga njega nije premeštao. Knez Pavle je u jednoj posleratnoj prepisci spominjao da verovatno ima nekog starog dinastičkog spora između njih,^[2] ali ništa konkretno nije naveo. Koliko je poznato, zaključno sa 11. julom 2023. je Đorđe i dalje tamo sahranjen, i jedan je od retkih Karađorđevića koji nije premešten u Oplenac.

Portret iz 1852.

Novine Vreme su 4. februara 1930. objavile vest da je Đorđeva supruga Sarka Karađorđević predala Beogradskom univerzitetu njegov i njen portret, koji je slikao Jovan Popović. Đorđev portret je bio iz 1852, a Sarkin iz 1856. Tadašnji rektor univerziteta dr Čedomilj Mitrović je od Sarke pošiljku iz Berlina primio par dana pre objave vesti, uz njenu želju i posvetu da se njen i portret njenog muža postave pored portreta njenog oca kapetana Miše Anastasijevića. Želja joj je bila uslišena, i oba portreta su bila postavljena na željenom mestu u rektorskoj sobi, i nalazila su se sa leve i desne strane kapetana Miše. Portreti do tada nisu bili poznati široj javnosti, a u Beograd su došli posredstvom čuvenog beogradskog advokata Sime Adanje.^[3]

Porodično stablo

4. Karađorđe Petrović

2. Aleksa Karađorđević

5. Jelena Petrović

1. Đorđe Karađorđević

3. Marija Trokin

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Sara Anastasijević		27. april 1836.	28. april 1931.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Knez Aleksa		10. jun 1859.	15. februar 1920.	Darija Pankhurst
Knez Božidar		11. januar 1862.	14. april 1908.	nije se ženio

Izvori

^ ^a ^b ^v „Leichenbegängnis” [Sahrana]. anno.onb.ac.at. Neue Freie Presse. 9. avgust 1884. Pristupljeno 11. jul 2023. „Prva kolona, odeljak Kleine Chronik'”
^ Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950-1976) (7. strana)” (PDF). 27mart.com. str. 7. Pristupljeno 29. novembar 2022. „Žalim što moram kategorički da negiram prisustvo kn(eginje) Sarke krunisanju (kralja Petra I, pr. p.). Njeni sinovi su prisustvovali, ali ona nikad nije bila u Beogradu za celo vreme vladavine kr(alja) Petra i kr(alja) Aleksandra. Ona je bila bete noire kralja Petra, koji uopšte nije hteo priznati stariju granu kao članove dinastije. Mislim da su tu verovatno bili odgovorni neki lični sukobi iz daleke prošlosti. Čak me čudi da je primala penziju.”
^ „Kneginja Sarka Karađorđević poklonila je Beogradskom univerzitetu dva dragocena stara portreta, svoj i svog muža Đorđa Karađorđevića, radove čuvenog Jovana Popovića”. digitalna.nb.rs. Vreme. 4. februar 1930. Pristupljeno 11. avgust 2023. „Vest na desnom delu treće strane”

Spoljašnje veze

Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[smrtISahrana-1] v „Leichenbegängnis” [Sahrana]. anno.onb.ac.at. Neue Freie Presse. 9. avgust 1884. Pristupljeno 11. jul 2023. „Prva kolona, odeljak Kleine Chronik'”

[knezPavlePrepiska-2] Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950-1976) (7. strana)” (PDF). 27mart.com. str. 7. Pristupljeno 29. novembar 2022. „Žalim što moram kategorički da negiram prisustvo kn(eginje) Sarke krunisanju (kralja Petra I, pr. p.). Njeni sinovi su prisustvovali, ali ona nikad nije bila u Beogradu za celo vreme vladavine kr(alja) Petra i kr(alja) Aleksandra. Ona je bila bete noire kralja Petra, koji uopšte nije hteo priznati stariju granu kao članove dinastije. Mislim da su tu verovatno bili odgovorni neki lični sukobi iz daleke prošlosti. Čak me čudi da je primala penziju.”

[3] „Kneginja Sarka Karađorđević poklonila je Beogradskom univerzitetu dva dragocena stara portreta, svoj i svog muža Đorđa Karađorđevića, radove čuvenog Jovana Popovića”. digitalna.nb.rs. Vreme. 4. februar 1930. Pristupljeno 11. avgust 2023. „Vest na desnom delu treće strane”

[1]

[2]

[3]