Википедија

Зонирање

Зонирање је метода урбанистичког планирања у којој општина или други ниво власти дели земљиште на подручја која се називају зонама, унутар којих је одређено коришћење земљишта дозвољено или забрањено.[1] Зоне се могу дефинисати за наменску употребу (нпр. стамбене, индустријске) или могу комбиновати неколико компатибилних употреба.

Зониска схема општег просторног плана града Скопље, Северна Македонија. Различите области урбаног зонирања су представљене различитим бојама.

Правила планирања могу се различито дефинисати за сваку зону, одређујући да ли се може дати планска дозвола за изградњу одређеног објекта. Зонирање може одредити разне директне и условне намене земљишта. Оно може указивати на величину и димензије парцела на које земљиште може бити подељено, или на облик и размере зграда. Ове смернице су успостављене ради регулисања градског раста и развоја.[2][3]

Зонирање је најчешћи регулаторни метод урбаног планирања који користе локалне оуправе у развијеним земљама.[4][5][6] Изузеци укључују Уједињено Краљевство и град Хјустон.[7] Закони о зонирању који ограничавају изградњу нових станова (као што је једнопородично зонирање) повезани су са смањеном доступношћу и главни су фактор у стамбеној сегрегацији у Сједињеним Државама према приходима и раси.[8][9][10]

Опсег

уреди

Примарна сврха зонирања је раздвајање употреба за које се сматра да су некомпатибилне. У пракси се зонирање такође користи да би се спречило да нови развој омета постојеће намене и/или да би се сачувао „карактер” заједнице.

Зонирање може обухватати регулисање врста активности које ће бити прихватљиве на одређеним парцелама (као што су отворени простор, стамбене, пољопривредне, комерцијалне или индустријске), густине при којима се те активности могу обављати (од кућа мале густине као што су самостални породични домови, до велике густине као што су станови у високим зградама), висина зграда, количина простора који структуре могу да заузимају, локације зграде на парцели (удаљености), пропорције типова простора на парцели, као што су величина уређеног простора, непропусних површина, саобраћајних трака и да ли је паркирање омогућено или не.

Порекло и историја зонирања

уреди

Порекло зонских округа може се пратити још од антике.[11] Древни град ограђен зидинама био је претходник за класификацију и регулисање земљишта, на основу употребе. Изван градских зидина биле су непожељне функције, које су се обично заснивале на буци и мирису; ту су живели и најсиромашнији људи. Простор између зидова је место где су се дешавале нехигијенске и опасне активности као што су касапљење, одлагање отпада и печење цигле. Унутар зидина су се налазила грађанска и верска места, где је живела већина људи.[12]

Поред разликовања између урбаног и неурбаног земљишта, већина древних градова даље је класификовала типове земљишта и намене унутар својих зидина. Ово се практиковало у многим регионима света – на пример, у Кини за време династије Џоу (1046 – 256 пне), у Индији током ведске ере (1500 – 500 пне), и у војним логорима који су се ширили по целом Римском царству (31 пне – 476). Пошто су стамбени окрузи чинили већину градова, рани облици дистрикта су обично били дуж етничких и професионалних подела; генерално, класа или статус су смањивани од центра града ка споља. Један правни облик спровођења овога био је кастински систем.[12]

Док је простор био урезан за важне јавне институције, богомоље, малопродајне секторе, пијаце и тргове, постоји једна велика разлика између градова антике и данашњице. Током антике, све до почетка индустријске револуције (1760–1840), већина посла се одвијала у кући. Стога су стамбена насеља функционисала и као места рада, производње и трговине. Дефиниција дома била је везана за дефиницију економије, што је изазвало много веће мешање намена унутар стамбених четврти градова.[13]

Током просветитељске и индустријске револуције, културне и друштвено-економске промене довеле су до брзог повећања примене и проналажења урбанистичких прописа.[12] Промене су биле подстакнуте новом научном рационалношћу, појавом масовне продукције и сложене производње, и потоњим почетком урбанизације. Индустрија која је напустила дом и преобликовала је модерне градове.

Пренасељеност, загађење и урбана сиротиња повезана са фабрикама били су главни проблеми који су навели градске званичнике и планере да размотре потребу за функционалним раздвајањем коришћења. Француска, Немачка и Британија су места где је измишљено псеудозонирање како би се спречило да се загађујуће индустрије граде у стамбеним подручјима. Ране употребе модерног зонирања виђене су у Немачкој крајем 19. века.[14]

Типови

уреди

Зонирање по обрасцу

уреди

Зонирање по обрасцу је техника зонирања у којој општина обезбеђује лиценциране унапред одобрене пројекте зграда, обично уз убрзани процес издавања дозвола.[15][16][17] Овај вид зонирања се користи да би се смањиле препреке стамбеном развоју, створиле повољније стамбене јединице, смањило оптерећење особља које прегледа дозволе и створио квалитетан стамбени дизајн унутар одређеног насеља или јурисдикције.[15][18] Зонирања по обрасцу се такође може користити за промовисање одређених типова зграда као што су недостајуће средишње становање и приступачне мале комерцијалне некретнине.[19][20][21] У неким случајевима, општина купује моделе дизајна и сама гради имовину, док у другим случајевима општина нуди обрасце за приватни развој.[22][23][24][25][26]

Референце

уреди
  1. ^ Ламар, Аника (1. 12. 2015). „Зонинг ас Таxидермy: Неигхборхоод Цонсерватион Дистрицтс анд тхе Регулатион оф Аестхетицс”. Индиана Лаw Јоурнал. 
  2. ^ Урбан Стормwатер Манагемент ин тхе Унитед Статес. Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 2009. 
  3. ^ Ходге, Гералд (2014). Планнинг Цанадиан Цоммунитиес. Торонто: Тхомсон. стр. 388—390. ИСБН 978-0-17-650982-8. 
  4. ^ Цавес, Р. W. (2004). Енцyцлопедиа оф тхе Цитy. Роутледге. стр. 784. ИСБН 978-0415862875. 
  5. ^ Е.г., Лефцое, Георге, "Тхе Регулатион оф Суперсторес: Тхе Легалитy оф Зонинг Ординанцес Емергинг фром тхе Скирмисхес бетwеен Wал-Март анд тхе Унитед Фоод анд Цоммерциал Wоркерс Унион" (Април 2005). УСЦ Лаw, Легал Студиес Ресеарцх Папер Но. 05-12; анд УСЦ Лаw анд Ецономицс Ресеарцх Папер Но. 05-12. Аваилабле ат ССРН 712801
  6. ^ БМВБС - Стартсеите. Бмвбс.де. Ретриевед он 2013-07-19.
  7. ^ „Хоустон Доесн'т хаве зонинг, бут тхере аре wоркароундс”. Рице Киндер Институте фор Урбан Ресеарцх. 2020. 
  8. ^ Монкконен, Пааво (2019). „Тхе Елепхант ин тхе Зонинг Цоде: Сингле Фамилy Зонинг ин тхе Хоусинг Супплy Дисцуссион”. Хоусинг Полицy Дебате. 29 (1): 41—43. С2ЦИД 158380453. дои:10.1080/10511482.2018.1506392. 
  9. ^ Кнаап, Геррит‐Јан; Мецк, Стуарт; Мооре, Террy; Паркер, Роберт (2007). „До wе кноw регулаторy барриерс wхен wе сее тхем? Ан еxплоратион усинг зонинг анд девелопмент индицаторс”. Хоусинг Полицy Дебате. 18 (4): 711—749. С2ЦИД 154878958. дои:10.1080/10511482.2007.9521619. 
  10. ^ Гарде, Ајаy; Сонг, Qи (2022). „Хоусинг Аффордабилитy Црисис анд Инеqуитиес оф Ланд Усе Цханге: Инсигхтс Фром Цитиес ин тхе Соутхерн Цалифорниа Регион”. Јоурнал оф тхе Америцан Планнинг Ассоциатион. 88 (1): 67—82. дои:10.1080/01944363.2021.1911673. „Ресеарцхерс, натионал анд стате леадерс, анд профессионал анд цоммунитy интерест гроупс аргуе тхат регулаторy барриерс цонтрибуте то хоусинг схортагес, емпхасизе тхат тхе стрицтнесс оф ланд усе регулатион ис цоррелатед wитх хигх хоусинг прицес, анд рецомменд зонинг реформ то аддресс тхе проблем” 
  11. ^ Цорнелиус Стецкнер: Баурецхт унд Бауорднунг. Арцхитектур, Стаатсмедизин унд Умwелт беи Витрув, ин: Хеинер Кнелл, Буркхардт Wесенберг (Хрсг.), Витрув – Коллоqуиум 1982, Тецхнисцхе Хоцхсцхуле Дармстадт 1984, С. 259–277.
  12. ^ а б в Хирт, Сониа А. (2014). Зонед ин тхе УСА: Тхе Оригинс анд Имплицатионс оф Америцан Ланд-Усе Регулатион. Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0-8014-5305-2. 
  13. ^ Арендт, Ханнах (1958). Тхе Хуман Цондитион . Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-02598-8. 
  14. ^ Тален, Емилy (2012). Цитy Рулес: Хоw Урбан Регулатионс Аффецт Урбан Форм. Исланд Пресс. ИСБН 978-1-59726-692-5. 
  15. ^ а б Стеутевилле, Роберт (2020-05-12). „'Паттерн зоне' енаблес qуалитy инфилл девелопмент”. ЦНУ (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-18. 
  16. ^ Прогресс, Цyднеy Барон/Специал то тхе. „Цитy форгес ахеад wитх зонинг оверхаул”. Цлареморе Даилy Прогресс (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-18. 
  17. ^ „Тхе Тхирд Плаце » Монтгомерy Цоунтy Неедс 'Цоокие Цуттер' Урбан Десигн то 'баке' а Беттер Футуре | МонтгомерyПланнинг.орг”. монтгомерyпланнинг.орг. Приступљено 2021-04-18. 
  18. ^ „МРСЦ - Wхат'с Нот то Лике? – Пре-Аппровед Планс Оффер Фастер Пермиттинг, Цхеапер Хоусинг, Qуалитy Десигн”. мрсц.орг. Приступљено 2021-04-18. 
  19. ^ Петтy, Маттхеw (2018-07-30). „Саве тхе Субурбс wитх Паттерн Зонес”. Буилд а Беттер Бурб. Приступљено 2021-04-18. 
  20. ^ Грабар, Хенрy (2021-04-12). „"Гоод Десигн" Ис Макинг Бад Цитиес”. Слате Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-18. 
  21. ^ „Метротрендс Демограпхиц Ревиеw анд Оутлоок”. Метроплан. јул 2018. 
  22. ^ „Паттерн Зонинг ин Мидтоwн”. Цитy оф Брyан, Теxас (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-18. 
  23. ^ „Милwаукее'с Неw Хоме Цаталогуе”. цитy.милwаукее.гов. Приступљено 2021-04-18. 
  24. ^ Трибуне, Георге Мyерс Кокомо. „Урбан инфилл пројецт таргетс Кокомо неигхборхоодс”. Кокомо Трибуне (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-18. 
  25. ^ „Ресидентиал Планс Либрарy | Роаноке, ВА”. www.роанокева.гов. Приступљено 2021-09-26. 
  26. ^ „Соутх Бенд'с Инфилл Планс Инцлуде Пре-Аппровед Мулти-Фамилy Десигнс”. www.планетизен.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-03. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Зонирање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Zoniranje&oldid=28526507”