Vres
Врес или вресак (лат. Calluna vulgaris (L.) Hull.) је једина врста рода Calluna Salisb. Име рода потиче од грчке речи kallynein што значи чистити, јер се од биљке могу правити метле.
| Caluna vulgaris (L.) Hull | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Породица: | Ericaceae Juss.
|
| Род: | Calluna Салисб.
|
| Врста: | C. vulgaris |
| Синоними | |
| |
Опште карактеристике
уреди
Врес је зимзелени, полегли или устајући, густо гранати жбун, висок до 1 м. Има јако развијен коренов систем, а гране су лако ломљиве. Пупољци су ситни, са бројним љуспама. Гранчице су густо покривене лишћем. Листови су ситни, љуспасти, распоређени у четири реда, укрштено наспрамно, дуги око 2 мм, затупасти, голи, зими смеђи. Цветови су са кратким петељкама, појединачни или по неколико на крајевима кратких бочних изданака, у густим гроздастим, лиснатим, усправним цвастима, дугим до 25 цм. Цвета од јула до августа. При основи цвета се налазе четири јајаста, фино длакава, прицветна листића. Чашица је дубоко четвороделна, опнаста и сјајна, дуга до 4 мм, дужа од крунице, а исто ружичаста. Круница је четвороделна, звонаста, дуга до 3 мм и, као и чашица, остаје на плоду. Прашника има осам. Краћи су од крунице. Прашнице су са језичастим, на доле усмереним израслинама. Тучак је дужи од чашице. Плод је округласта, фино длакава чаура, дуга 2 мм, са мало, врло ситних, јајастих, смеђих семена. Плодови сазревају у септембру и октобру. Размножава се семеном, али и вегетативно.
Станиште и распрострањење
уреди
Врес је широко распрострањена врста у Европи и Азији, а јавља се и у северозападној Африци и северозападним областима Северне Америке. Врста је хелиофилна, а углавном расте на сиромашним, испраним, киселим земљиштима. Карактеристичан је за вриштине, широко распрострањене биљне заједнице које се природно налазе у тундрама и на високим планинама, али су у великој мери настале и антропогеним утицајем на шуме (крчење, прекомерно искоришћавање, испаша), па је врес у западној Србији забележен у деградационој фази ацидофилне шуме сладуна и цера Фарнетто-Цаллунетум, на филитима.
Привредни значај
уредиУ девастираним шумама, на нагибима везује и чува земљиште. Веома је медоносна врста са касним и дугим периодом цветања. Употребљава се у народној медицини[1] , али и као декоративна врста, па постоје бројне хортикултурне форме.[2] [3][4][5][6]
Референце
уреди- ^ Вогл, С; Пицкер, П; Михалy-Бисон, Ј; Факхрудин, Н; Атанасов, А. Г.; Хеисс, Е. Х.; Wаwросцх, C; Резницек, Г; Дирсцх, V. M.; Саукел, Ј; Копп, Б (2013). „Етхнопхармацологицал ин витро студиес он Аустриа'с фолк медицине--ан унеxплоред лоре ин витро анти-инфламматорy ацтивитиес оф 71 Аустриан традитионал хербал другс”. Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 149 (3): 750—71. ПМЦ 3791396
. ПМИД 23770053. дои:10.1016/ј.јеп.2013.06.007.
- ^ Јосифовић, M. (1972). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Шилић, Чедомил (1990). Атлас дрвећа и грмља. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд.
- ^ Тутин, Т. Г.; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.
- ^ „Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018.
- ^ „Staništa Srbije - Priručnik sa osnovnim opisima i podacima” (PDF). habitat.bio.bg.ac.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018.
Спољашње везе
уреди
