Ур-Намуов законик

Ур-Наму законик је најстарији сачувани законик у историји и први законик клинописног права, који је донео или сумерски владар Месопотамије Ур-Наму, оснивач III династије Ур, или његов син Шулги, вероватно око 2050. године п.н.е. Садржај Законика исписан је клинастим писмом на плочици величине 10x20 цм, коју је у истанбулском музеју превео и прочитао 1952. године Американац јеврејског порекла Крамер. Крамер је успешно превео већи део доступног текста, те је саставио 22 различита фрагмента у прво комплетно издање законика, на основу сачуваног материјала, које је објавио Универзитет у Чикагу, под називом: „Lamentatio over the destruction of Ur“ (Тужбалица над разарањем Ура).

Ур-Наму законик

Почетак и крај недостају, а из постојећих фрагемната није могуће реконструисати континуирани текст законика. Очувани су део пролога, неки од чланова и неке клетве против онога који би на било који начин покушао да уклони законик. Међутим, са одређеним степеном сигурности, научници су успешно реконтруисали уводни део, као и мањи број правних прописа, при чему се не може ни у тренутку умањити огроман значај законика, које је оставио у области светског права. 

Данас се сачуване глинене плочице чувају у чувеном француском музеју Лувр, као део редовне поставе. 

Историја настанка

Правни извори овог периода потичу из градова под влашћу Треће династије Ур, међу којима је засигурно најзначајнији законик владара Ур-Наму, који је управо по њему и добио име, мада се, према новијим научним истраживањима из те области, долази до претпоставке да је овај законик донео ипак његов син, Шулги, као изузетно успешан владар, за време чије владавине је сачувано и неколико стотина пресуда на глиненим плочицама. Ур-Наму законик првобитно је почивао на споменицима постављеним у разним храмовима широм царства, који до данас нису сачувани. 

Садржај

Чињеница је да је управо, први законик на свету, имао високи степен правне технике, који се најјасније огледа приликом формулисања диспозиције правне норме тзв. кондикционални облик. 

Увод Ур-Наму Законика почиње божанским пореклом закона и истицање жеље законодавца да се „земља очисти од отимача, варалица и подмитљиваца, да се спречи да сиротиња не постане жртва богатих, да удовица не падне у руке моћнику“. 

(31-42:) Када су богови Ану и Енлил предали власт над градом Уром богу Нани, тада, за Ур-Намуа, рођеног сина богиње Нинсун, за њеног вољеног у кући рођеног роба, у складу са његовом правдом и истином... дао њему... Ја именовах Намаханија за намесника града Лагаша. Снагом бога Нане, мог господара, повратих Нанин магански брод у луку и учиних да блиста у граду Уру.

Први део односио се на полни морал, прељубу и силовање. Изузетно је заступљено и део који се односи на вештичарење, па тако рецимо, уколико жена заведе другог мушкарца помоћу чаролије и изврши прељубу, жена се кажњавала смртом казном, док је заведени мушкарац слободан.

(A V 225-231, B I 1-10): Ако супруга младића, с намером приђе човеку и приволи га да легне са њом, они нека убију такву жену, тај човек нека буде ослобођен. (чл. 8)

Други део односио се на установу „Божански суд“, која ће бити претежно заступљена код већине народа Старог века, а подразумевала је једно ирационално доказно средство, које је подразумевало утапање у воду, па у зависности од последице, одређивало се да ли оптужени лаже или не. 

(A VI 270-VII 280, B I 37): Ако човек оптужи другог за... и доведе га на Божији суд Реке, али Божији суд Реке га очисти (од лажне оптужбе), онај који га је довео нека одмери и преда три шекела сребра. (чл. 13)

Затим следе, неколицина одредби везане за одбеглог роба и три одредбе о кажњавању због наношења телесних повреда, у случају: откидања ноге, смрсканој кости и одсецању носа. 

(A VII 324-VIII 330, B I 35-41): Ако (човек) одсече стопало (другог човека са...), он нека одмери и преда 10 шекела сребра. (чл. 18)

Санкције

Карактеристично је, да у оквиру Ур-Наму законика доминатну улогу имају управо композиције – новчане казне. Ова чињеница указује да већи степен развоја у погледу санкционисања, за разлику од неких следећих донетих законика, међу којима ће се знатно истаћи Хамурабијев законик и његов примитиван начин кажњавања (талион). 

(B VI 1): (...), он нека му одмери и преда. (чл. 37)

Литература

• Аврамовић С., Станимировић V., Упоредна правна традиција, Правни факултет Универзитета у Београду, 2011. ISBN 978-86-7630-640-4
• Станимировић V., Хрестоматија за упоредну правну традицију, Правни факултет Универзитета у Београду, 2016. ISBN 978-86-7630-655-8