Википедија

Универзитет у Британској Колумбији

Универзитет у Британској Колумбији (енгл. University of British Columbia; фр. Université de la Colombie-Britannique) јавни је истраживачки универзитет у канадској провинцији Британској Колумбији са седиштем у Ванкуверу. Институција је основана 1908. године, а данашњи назив користи од 1915. године. Универзитет је најстарија институција високог образовања у Британској Колумбији. Универзитет је рангиран међу првих 20 јавних универзитета у свету и прва три[7][8] у Канади. Површина универзитетског кампуса је 4,02 км² и кампус је смештен 10 километара од средишњег дела Ванкувера.[9] Кампус Окаган у Келовни покрива 2,09 км² и отворен је 2005. године.

Универзитет у Британској Колумбији
Грб Универзитета у Британској Колумбији
Мотолат. Tuum Est, енгл. It is up to you; It is yours[1]
Мото (на српском)Све зависи од тебе
Оснивање1908
ЕндаументЦАД$1.63 милијарди (2017)[2]
БуџетЦАД$2.1 милијарди[3]
КанцеларЛиндси Гордон
ПредседникСанта Џ. Оно
ПроректорАндру Сзери (Ванкувер) и Цинтија Метисон (Оканаган)
Наставно особље5.003 (Ванкувер)
471 (Оканаган)[4]
Административно
особље
9.550 (Ванкувер)
636 (Оканаган)[4]
Број студената64.900[5]
Преддипломци44.378 (Ванкувер)
8,264 (Оканаган)[5]
Постдипломци9.941 (Ванкувер)
856 (Оканаган)[5]
ЛокацијаВанкувер, Британска Колумбија, Канада
• УБЦ Појнт Греј
• УБЦ Робсон Сквар
• УБЦ-ВГХ Медицински кампус
• УБЦ-Грејт Норден Веј (Центар за дигиталне медије)
Келовна, Британска Колумбија, Канада
• УБЦ Оканаган
КампусВанкувер: 4,02 км2 (993 ацрес)
Оканаган: 2.086 км2 (515.462 ацрес)
ЈезикЕнглески
НовинеThe Ubyssey
Боје    Плава и златна[6]
АтлетикаУ Спортови CWUAA NWAIA
Атлетски надимакТандерберд (Ванкувер)
Хит (Оканаган)
АфилијацијеAPLU, APRU, ASAIHL, AUCC, U15, Universitas 21.
Веб-сајтубц.ца

УБЦ је дом за TRIUMF, Канадску националну лабораторију за субатомску и нуклеарну физику, у којој је смештен највећи циклотрон на свету. Поред Питер Воловог института за напредне студије и Стјуарт Бласоновог института квантне материје, УБЦ и Макс Планково удружење су колективно успоставили први Макс Планков институт у Северној Америци, који се специјализује у области квантних материјала.[10] Као једна од највећих истраживачких библиотека у Канади, систем УБЦ библиотека садржи преко 9,9 милиона књига у своја 21 огранка.[11][12] Оканагански кампус, прикључен 2005, је лоциран у Келовни у Британској Колумбији.

УБЦ је интернационално признат у СТЕМ пољима, и рангиран је као 10. у рачунарској науци, 5. у екологији, 22. у математици, и 25. у Медицини.[13][14][15] У хуманистичким пољима, универзитет је рангиран као 22. у књижевности, 28. у праву, и 23. у еконимији на светском нивоу.[16][17][18]

Универзитет додељује академске титуле у преко 300 области на разним нивоима студија. Школарине које плаћају студенти који долазе из Британске Колумбије и они који долазе ван провинције или изван Канаде значајно се разликују. Професори и истраживачи са овога универзитета понели су укупно 7 Нобелових награда у разним областима. Три канадска премијера, укључујучи канадског првого женског премијера Ким Кембел и садашњег премијера Џастина Трудоа су похађали УБЦ.[19]

Године 2015. институција је рангирана као 30. најбољи универзитет на свету на листи U.S. News & World Report[20], као 32 у свету у 2014-2015 години на листи Times Higher Education World University Rankings[21] и као 43. најбољи универзитет на свету 2014. године на листи QS World University Rankings.[22] Институција је чланица престижне организације У15-група канадских истраживачких универзитета.

Историја

уреди

Оснивање и ране године

уреди
 
Стара фотографија универзитета из 1917. године
 
Хенри Маршал Тори
 
Студентски марш 1922.

Године 1877. свега шест година пошто се Британска Колумбија придружила Канади, надзорник за образовање Џон Џесоп поднео је предлог да се оформи провинцијски универзит. Закон којим се пошло у реализацију ове идеје усвојила је провинцијска скупштина 1890. године, али је након тога дошло до неслагања око тога треба ли нови универзитет да се налази на острву Ванкувер или на копну у истоименом граду. Провинцијски универзитет формално је основан на основу Закона о универзитету Британске Колумбије из 1908. године (енгл. British Columbia University Act), иако његова локација није још била одређена.[23] Организација новог универзитета била је осмишљена према моделу Универзитета у Торонту.[24]

Пре него је донесен Закон о универзитету, било је неколико покушаја да се успостави институција која би додељивала академска знања уз помоћ Универзитета у Торонту и Универзитета Макгил. Колумбијски колеџ у Њу Вестминстеру, кроз формалну припадност и сарадњу са Викторијиним универзитетом у Торонту, почео да пружа прве колегије на прелазу у XX век, али је Универзитет Макгил био тај који је успео да успостави доминацију у високом образовању у раним 1900-им.

Ослањајући се на успешну сарадњу између средњих школа из Ванкувера и Викторије са Универзитетом Макгил, Хенри Маршал Тори[25] је помогао да се успостави Висока школа Универзитета Макгил у Британској Колумбији. Од 1906. до 1915. године висока је школа пословала као приватна установа која је пружала прве припремне године образовања након којих су студенти завршавали универзитет на Макгилу или неком другом универзитету. Хенри Маршал Торијева медаља, која је понела име оснивача универзитета, основана је 1941. године.

Слабљрња економије и избијање Првог светског рата у августу 1914. приморали су универзитетску администрацију да одложи планове за изградњу новога кампуса у Поинт Греју, а за замену нови је дом универзитета од 1925. године постао кампус Макгил колеџа у Британској Колумбији. Предавања су започела 30. септембра 1915, а прве дипломе додељене су 1916. године.

До 1918. Први светски рат доминирао је животом на кампусу када је велики број студената мобилисан за активну војну службу. До 1920. универзитет је имао три факултета.[26] У периоду 1920-1921 је 576 студената и 386 студенткиња похађало предавања, а предавало им је 64 професора, од тога 6 професорица.[27] У раном 20. веку предавања су се проширила на стручно образовање ван традиционалних области теологије, права и медицине. Универзитет тада није давао дипломе у овим новим областима, али је временом почињао да нуди титуле у новим стручним областима као што су инжењерство, пољопривреда, акушерство и учитељски смер.

Селидба у Поинт Греј

уреди

Први светски рат је доминирао животом у кампусу и студентско тело је било „десетковано“ уписима у активну службу, са три стотине студената УБЦ-а само у Компанији „Д“. До краја рата са универзитета је регрутовано 697 мушких чланова. У три ратне године дипломирало је 109 студената, сви осим једног на Факултету уметности и науке.

До 1920. године универзитет је имао само три факултета: уметнички, примењени и пољопривредни (са одсецима за агрономију, сточарство, млекарство, хортикултуру и живинарство). Додељиване су само дипломе уметности (БА), дипломираних примењених наука (БАСц) и дипломираних наука у пољопривреди (БСА).[28] На зимском заседању 1920–21. било је 576 студената и 386 студенткиња, али само 64 наставног особља, укључујући 6 жена.[29]

Почетком 20. века стручно образовање се проширило изван традиционалних области теологије, права и медицине. Иако УБЦ није нудио дипломе у овим областима, почео је да нуди дипломе у новим професионалним областима као што су инжењерство, пољопривреда, медицинска нега и школска настава. Такође је увео постдипломску обуку засновану на немачки-инспирисаном америчком моделу специјализованог рада на курсевима и комплетирању истраживачке тезе, са студентима који завршавају магистарске дипломе из природних, друштвених и хуманистичких наука.[23]

Године 1922, група од 1200 студената је кренула у кампању „Изградимо универзитет“. Студенти су марширали улицама Ванкувера како би скренули пажњу на своју невољу, придобили подршку јавности и обрукали владу. У парламенту је представљено 56 хиљада потписа подршке кампањи која је на крају била успешна. Дана 22. септембра 1925. почела су предавања у новом кампусу Поинт Греј. Осим библиотеке, зграде за науку и електране, све зграде кампуса биле су привремене конструкције. Студенти су изградили два игралишта, али универзитет није имао студентски дом и друштвени центар. Ипак, универзитет је наставио да постојано расте.

Убрзо су, међутим, почеле да се осећају последице депресије. Покрајинска влада, од које је универзитет у великој мери зависио, оштро је смањила годишњу помоћ. У 1932–33, плате су смањене и до 23%. Радна места су остала упражњена, и део факултетског особља је изгубило посао. Већина постдипломских курсева је напуштена. Универзитет је 1935. године основао Одељење за проширење. Управо када су ствари почеле да се побољшавају, почео је Други светски рат и Канада је објавила рат 10. септембра 1939. Убрзо након тога, председник Универзитета Клинк је написао:

Од дана објаве рата Универзитет је спреман да Влади стави на располагање сву могућу помоћ у виду лабораторија, опреме и обученог особља, уколико је таква акција у складу са одржавањем разумно ефикасних наставних стандарда. Радити мање било би незамисливо.

Обилне кише и отапајуће снежне падавине еродирале су дубоку јаругу преко северног краја кампуса, у Великом клизишту кампуса из 1935. Кампус није имао одводне канале, а површински отицај се спуштао низ јаругу до плаже. Када је универзитет израдио јарак за одводњавање падавина на Универзитетској авенији, налет воде је направио стрму јаругу и еродирао је брзином од 3,0 м на сат. Настала јаруга је на крају конзумирала 100.000 цу yд (76.455 м3), два моста и зграде у близини Грахам куће. Универзитет је био затворен 4 и по дана. Након тога, јаруга је испуњена рушевинама од оближњег клизишта, а данас су видљиви само трагови.[30]

Војна обука у кампусу постала је популарна, и то време је била обавезна. Други светски рат означио је прво донирање новца од савезне владе универзитету у истраживачке сврхе. Ово је поставило темеље за будуће грантове за истраживање од савезне владе Канаде.

Послератне године

уреди

До краја Другог светског рата, објекти Поинт Греја нису могли да прихвате прилив ветерана који су се враћали својим студијама. Универзитету су били потребни нови кадрови, курсеви, факултети и зграде за наставу и смештај. Студентска популација је порасла са 2.974 у 1944–45. на 9.374 у 1947–48. Вишак војних и ваздухопловних кампова коришћен је за учионице и за смештај. Универзитет је преузео петнаест комплетних кампова током сесије 1945–46, са шеснаестим кампом на Малој планини, у Ванкуверу, претвореним у апартмане за ожењене студенте. Већина кампова је демонтирана и превезена баркама или камионима до универзитета где су колибе биле расуте по кампусу.

Од великог броја студената из 1948. године, више од 53% њих су били ратни ветерани, и тренд се наставио током 1947–67. Између 1947. и 1951. године, универзитет је изградио двадесет нових сталних зграда, укључујући Ратну меморијалну теретану, изграђену новцем који су прикупили првенствено студенти, и која је посвећена 26. октобра 1951. године.[31][32]

У школској 1961/62. години, на универзитету је било уписаних 12.602 студента, укључујући 798 постдипломаца.[33] Следеће године, политика једног универзитета на Западу је промењена пошто су постојећи колеџи покрајинских универзитета добили аутономију као универзитети – Универзитет Викторије је основан 1963. године.[23]

Референце

уреди
  1. ^ „УБЦ Цоат оф Армс Усаге Полицy анд Гуиделинес” (ПДФ). УБЦ Цоммуницатионс анд Маркетинг. децембар 2015. Приступљено 14. 4. 2018. 
  2. ^ „2017 Ендоwмент Репорт” (ПДФ). убц.ца. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 04. 2018. г. Приступљено 14. 4. 2018. 
  3. ^ „УБЦ Фацтс анд Фигурес”. УБЦ Неwс. Приступљено 3. 7. 2015. 
  4. ^ а б „УБЦ Овервиеw анд Фацтс”. Приступљено 10. 8. 2017. 
  5. ^ а б в Сзери, Андреw; Матхиесон, Цyнтхиа. „Университy оф Бритисх Цолумбиа 2017/18 Аннуал Репорт он Енролмент” (ПДФ). УБЦ. стр. 9, 60. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 03. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  6. ^ „УБЦ'с Цолоурс: Блуе & Голд”. Университy оф Бритисх Цолумбиа. Приступљено 17. 11. 2012. 
  7. ^ „Университy оф Бритисх Цолумбиа”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  8. ^ QС Wорлд Университy Ранкингс - 2019". QС Qуацqуарелли Сyмондс Лимитед. 2018. Приступљено 8 Јуне 2018.
  9. ^ „УБЦ Фацтс & Фигурес (2009/2010)”. Университy оф Бритисх Цолумбиа. Приступљено 18. 4. 2012. 
  10. ^ „УБЦ, Маx Планцк формализе партнерсхип амонг wорлд'с топ qуантум пхyсицистс”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 18. 4. 2018. 
  11. ^ „Либрарy Фацтс анд Фигурес”. УБЦ либрарy. Архивирано из оригинала 14. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  12. ^ „УБЦ Либрарy хитс алл-тиме хигх ин АРЛ ранкингс”. УБЦ либрарy. Приступљено 14. 12. 2015. 
  13. ^ „УС Неwс Ранкинг бy Субјецт: Цомпутер Сциенце”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  14. ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс бy Субјецт 2017 – Матхематицс”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  15. ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс бy Субјецт 2015 – Медицине”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  16. ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс бy Субјецт 2017 – Лаw”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  17. ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс бy Субјецт 2015 – Енглисх”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  18. ^ „РАНКИНГС БY СУБЈЕЦТ – 2017 | ЦWУР”. Приступљено 15. 4. 2018. 
  19. ^ „УБЦ алумнус Јустин Трудеау сwорн ин ас Цанада'с 23рд приме министер”. УБЦ Неwс. Архивирано из оригинала 08. 10. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  20. ^ „Топ Wорлд Университy Ранкингс”. УС Неwс. 28. 10. 2014. Приступљено 28. 2. 2015. 
  21. ^ „Wорлд Репутатион Ранкингс 2015”. Тимес Хигхер Едуцатион. Приступљено 3. 7. 2015. 
  22. ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс® 2014/15”. Топ Университиес. Приступљено 3. 7. 2015. 
  23. ^ а б в „Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа”. Тхецанадианенцyцлопедиа.цом. Архивирано из оригинала 27. 08. 2008. г. Приступљено 6. 10. 2008. 
  24. ^ Боyлес, C.Х. (април 1913). „Неw Университy Буилдингс, Провинце оф Бритисх Цолумбиа.”. Цонструцтион. Торонто. 6 (4): 105—9. 
  25. ^ "Хенрy Марсхалл Торy, А Биограпхy", оригиналлy публисхед 1954, цуррент едитион Јануарy 1992, Е.А. Цорбетт, Торонто: Рyерсон Пресс. ISBN 978-0-88864-250-9.
  26. ^ Faculty of Land and Food Systems Historical Overview Архивирано 2010-08-22 на сајту Wayback Machine
  27. ^ „University of British Columbia Library – University Archives”. Приступљено 3. 7. 2015. 
  28. ^ „Our History”. UBC Faculty of Land and Food Systems. Приступљено 19. 4. 2019. 
  29. ^ „University of British Columbia Library – University Archives”. Приступљено 3. 7. 2015. 
  30. ^ Williams, M. Y. (зима 1966). „The Grand Campus Washout” (PDF). UBC Alumni Chronicle. 20 (4): 9—11.  Includes several contemporary photos of the Washout.
  31. ^ „War Memorial gymnasium”. Архивирано из оригинала 14. 5. 2013. г. 
  32. ^ „The History of the University”. Архивирано из оригинала 7. 12. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2023. 
  33. ^ Pound, Richard W. (2005). Fitzhenry and Whiteside Book of Canadian Facts and Dates. Fitzhenry & Whiteside. 

Literatura

уреди
  • William A. Bruneau, A Matter of Identities: A History of the UBC Faculty Association, 1920–1990. Vancouver: University of British Columbia Faculty Association, 1990.
  • Bruneau, William A. (1994). „Toward a New Collective Biography: The University of British Columbia Professoriate, 1915–1945”. Canadian Journal of Education. 19 (1): 65—79. JSTOR 1495307. 
  • Eric Damer and Herbert Rosengarten. UBC: The First 100 Years. Vancouver: Friesens, 2009.
  • Michiel Horn."Under the Gaze of George Vancouver: The University of British Columbia and the Provincial Government, 1913–1939." BC Studies 83 (Autumn 1989).
  • William C. Gibson Wesbrook & His University (Vancouver: University of British Columbia Press)
  • Sheldon Goldfarb The Hundred-Year Trek: A History of Student Life at UBC. Victoria: Heritage House, 2017.
  • H.T. Logan, Tuum Est: A History of the University of British Columbia. Vancouver: University of British Columbia, 1958.
  • Wayne Skene. "UBC: a Portrait." Vancouver: Tribute Books, 2003.
  • Lee Stewart. "It's Up to You": Women at UBC in the Early Years. Vancouver: University of British Columbia Press, 1990.
  • George Woodcock & Tim Fitzharris. The University of British Columbia – A Souvenir. (Toronto: Oxford University Press, 1986).

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Univerzitet_u_Britanskoj_Kolumbiji&oldid=28294631”