Ударна бригада Браћа Радић

Бригада браћа Радић формирана је на Калнику 4. септембра 1943. као 2. бригада 2. оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске од Калничког ударног батаљона Матија Губец, Мославачког ударног батљона и 1. батаљона Калничког партизанског одреда. У тренутку формирања бригада је бројала 750 бораца. Од 21. септембра 1943. бригада носи назив "Браћа Радић".

Бригада Браћа Радић
Борци Ударне бригаде „Браћа Радић“ у саставу 10. корпуса у Загребу 9. маја 1945.
Постојање	4. септембар 1943. - 1945. Место формирања: Лудбрешки Иванец, код Лудбрега
Формација	3 батаљона (једно вријеме 4 батаљона)
Јачина	750 војника и официра (приликом формирања)
Део	Народноослободилачка војска Југославије
Ангажовање	Битка за Лудбрег 1943. Прва битка за Копривницу 1943. Друга битка за Копривницу 1944. Вировитички мостобран 1944.-1945.
Одликовања	Орден народног ослобођења и Орден братства и јединства 1. реда (са златним венцем)
Команданти
Командант	Изидор Штрок Стјепан Кучиш Иван Вулић, в.д. Марко Лучић, в.д. Ђуро Милосављевић
Политички комесар	Иван Робић Златко Рукавина Мато Хорватић Иван Бачун

Одмах по формирању, 6. септембра, бригада се борила код Свибовца са деловима домобранске 14. пуковније и слабијим деловима немачке 187. резервне дивизије. До краја септембра нападала је Нови Мароф, Врбовец и Вараждинске Топлице те у тим акцијама заробила 308 домобрана, жандарма и Немаца. Обезбеђујући напад 17. славонској бригади, 10. славонске дивизије (касније 28. славонска дивизија) на Лудбрег, бригада је 3. октобра код Шемовца одбила више јуриша делова Поглавниковог тјелесног здруга (ПТС), а 31. октобра проглашена је ударном. У октобру дејствује са 28. славонском дивизијом у Загорју где ослобађа Иванец и уништава постројења рудника Ладање. После тих успеха, у њеном саставу формиран је 4. батаљон. Бригада је учествовала 7. новембра у борбама за ослобођење Копривнице, а 12. децембра ушла је у састав новоформиране 32. загорске дивизије као њена прва бригада. У 1944. нападала је већи број непријатељских гарнизона и водила низ одбрамбених борби. Значајније су: напад на Лудбрег 22/23. фебруара који је бранила 1. бојна Поглавниковог тјелесног здруга (напад није успео); са положаја код Клањца 6. априла је после дводневних борби код Церја Тужног одбацила усташке и домобранске снаге у Вараждин; 6. маја је после оштре једнодневне борбе са три чете усташа заузела Иванец, док је 25. маја у неуспелом нападу на усташко-домобранску посаду у Великом Тројству (код Бјеловара) претрпела знатне губитке; у августу и септембру бригада је, између осталог, успешно рушила пругу Загреб-Вараждин. Почетком октобра сломила је отпор усташке посаде у Питомачи, а 10. октобра код села Горњи Мости (близу Копривнице) изненадним нападом нанела је знатне губитке једној бојни 5. усташког здруга. Заједно са бригадом Матија Губец заузела је 3. новембра Трговишће и Храшћину (у близини Новог Марофа), док је 13. новембра на осамнаест места порушила пругу Загреб-Крижевци.

Четврти батаљон бригаде ушао је 19. новембра у састав новоформиране бригаде Миховил Павлек Мишкина, треће бригаде 32. загорске дивизије. У завршним операцијама Југословенске армије, бригада је учествовала у ослобађању северозападног дела Славоније, Мославине и Билогоре; последње борбе водила је 5.5.1945. код Трновца након чега, до ослобођења Загреба, уништава њемачко-квислиншке јединице на комуникацији Загреб-Вараждин.

Одликована је орденом народног ослобођења те орденом братства и јединства 1. реда.