Википедија

Токијска берза

Токијска берза (東京証券取引所), скраћено Тосхо (東証) или TSE/TYO, берза је лоцирана у Токију, Јапан. То је трећа највећа берза на свету по укупној тржишној капитализацији компанија које се котирају на берзи и највећа у Азији. Она је обухватала 2.292 предузећа на листи са комбинованом тржишном капитализацијом од 5,67 билиона америчких долара према подацима из фебруара 2019.

Токијска берза
東京証券取引所
ТСЕ користи лого своје матичне компаније, Јапан ексчејнџ групе.
ТипБерза вредносних папира
ЛокацијаТокио, Јапан
Основана15. мај 1878. год.; пре 146 година (1878-05-15) (као Токио Кабушики Торихикијо)
16. мај 1949 (1949-05-16) (као Токијска берза)
ВласникЈапан ексчејнџ група
(Токио сток ексчејнџ груп)
Кључни људиТаизо Нишимуро, председавајући
Атсуши Саито, председинк & ЦЕО
Јасуо Тобијама, MD, ЦОО & ЦФО
ВалутаЈапански јен
Но. уноса2.292
Маркет капУС$5,67 билиона (фебруар 2019)[1]
ОбимУС$3,9 билиона (децембар 2011)
ИндексиНикеј 225
TOPIX
Вебсајтwww.jpx.co.jp/english/
Лого који је коришћен пре JPX спајања

Берза је у власништву Јапан ексчејнџ групе (JPX), холдинг компаније које је такође на берзи (TYO: 8697). JPX је настала спајањем са Осачком берзом. Поступак спајања је започео у јулу 2012. године, када је ово спајање одобрила Јапанска комисија за поштену трговину.[2] Сам ЈПX је покренут 1. јануара 2013.[3]

Структура

уреди

ТСЕ је инкорпорирана као кабушики гајша са девет директора, четири ревизора и осам извршних службеника. Њено седиште се налази на адреси 2-1 Нихонбаши-Кабуточо, Чуо, Токио, која је у највећем финансијском округу у Јапану. Њено радно време је од 8:00 до 11:30 и од 12:30 до 17:00. Од 24. априла 2006. године, поподневна трговинска сесија започињала је у уобичајено време од 12:30 поподне.

Акције доступне на ТСЕ раздвојене су у први одељак за велике компаније, други одељак за средње компаније, и Mothers (Market of the high-growth and emerging stocks) (ја:マザーズ)[4] одељак за високо растуће стартуп компаније. Према подацима од 31. октобра 2010. године било је 1.675 предузећа из првог одељења, 437 предузећа из другог одељења и 182 предузећа из трећег.[5]

Главни индекси који прате ТСЕ су Никеј 225 индекс компанија које је одабрао Нихон Кеизај Шимбун (највеће јапанске пословне новине), индекс ТОПИX заснован на ценама акција компанија из првог одељека и Ј30 индекс великих индустријских компанија који одржавају јапанска водеће новинске компаније.

У ТСЕ пословању учествује деведесет и четири домаће и 10 страних компанија са хартијама од вредности (погледајте: чланове Токијске берзе).

Остале институције повезане са ТСЕ укључују:

  • Клуб новинарске размене, назван Кабуто клуб (兜倶楽部, Кабуто курабу), који се састаје на трећем спрату зграде ТСЕ. Већина чланова клуба Кабуто повезани су са Нихон Кеизај Шимбуном, Кјодо вестима, Џиџи пресом или пословним телевизијским емитерима као што су Блумберг ЛП и ЦНБЦ. Кабуто клуб је углавном најпрометнији током априла и маја, када јавна предузећа објављују своје годишње рачуне.

Дана 15. јуна 2007. године, ТСЕ је платила 303 милиона долара да би стекла 4,99% удела у компанији Сингапур Ексчејнџ Лтд.[6]

Историја

уреди

Пре рата

уреди

Токијска берза је основана 15. маја 1878. године као Токијски Кабушики Торихикиџо (東京株式取引所) под управом тадашњег министра финансија Окума Шигенобе и капиталистичког заступника Шибусава Еичија. Трговање је почело 1. јуна 1878.

Тодине 1943, размена је комбинована са десет других берзи у великим јапанским градовима да би се формирала јединствена Јапанска берз (日本証券取引所, Ниппон Схōкен Торихикисхо). Комбинована размена је затворена и реорганизована убрзо након бомбардовања Нагасакија.

Након рата

уреди

Токијска берза је поново отворена под својим данашњим јапанским именом 16. маја 1949. године, у складу са новим Законом о берзи хартија од вредности.

Пораст ТСЕ од 1983. до 1990. године био је без преседана, 1990. године представљао је преко 60% светске берзанске капитализације (убедљиво највеће на свету) пре наглог пада вредности, након чега је ТСЕ сврстана на 4. место међу највећим светским берзама по тржишној капитализацији котираних акција.

Тренутна зграда ТСЕ отворена је 23. маја 1988. године, замењујући оригиналну зграду ТСЕ из 1931. године, а трговачки под ТСЕ-а затворен је 30. априла 1999. године, тако да је берза могла да се пренесе на електронско трговање за све трансакције. Нови објекат, назван ТСЕ ароус (東証アローズ, Тōсхō Арроwс), отворен је 9. маја 2000. ТСЕ је 2010. покренула свој Ароухед трговински објекат.[7]

Године 2001, ТСЕ је преструктуирана као кабушики гајша („акционарско друштво”). Пре овог времена била је структуирана као инкорпорирано удружење (社団法人, схадан хōјин) са својим члановима као деоничарима.

  •  
    Згреада старе Токијске берзе, око 1960
  •  
    Токијска берза око 1950
  •  
    Прстенаста електрична огласна плоча на тржишту (2018)
  •  
    Главна просторија Токијске берзе (2018)

Технолошки проблеми

уреди

Берза је могла да ради само 90 минута 1. новембра 2005. године, због грешака у новоинсталираном трансакционом систему, који је развио Фуџицу, а који је требало да помогне у суочавању са већим обимом трговине. Прекид трговине био је најгори у историји берзе.[8] Трговање је било обустављено на четири и по сата.

Током почетне јавне понуде рекламног гиганта Денцу, децембра 2001. године, трговац из УБС Варбурга, швајцарске инвестиционе банке, послао је налог за продају 610.000 акција ове компаније по цени од ¥1, док је 1 акцију намеравао да прода по цени од ¥610.000. Банка је изгубила £71 милион.[9]

Током још једне јавне понуде, предузећа J-Com, 8. децембра 2005. године, службеник у компанији Mizuho Securities Co., Ltd. погрешно је откуцао налог за продају 600.000 акција по цени од ¥1 свака, уместо налога за продају 1 акције на ¥600,000. Мизухо није успео да ухвати грешку; Токијска берза је у почетку блокирала покушаје отказивања налога, што је резултирало нето губитком од УС$347 који је берза и Мизухо требало да поделе. Обе компаније сада покушавају да се изборе са својим проблемима: недостатак провере грешака, недостатак заштитних мера, недостатак поузданости, недостатак транспарентности, недостатак тестирања, губитак поверења и губитак добити. Дана 11. децембра, ТСЕ је признао да је његов систем грешио у трговини Мизухо. Дана 21. децембра Такуо Цурушима, извршни директор ТСЕ, и још двојица старијих руководилаца поднели су оставку због афере Мизухо.[8][10][11][12][13][14][15][16]

Дана 17. јануара 2006, Никеј 225 је пао за 2,8%, што је његов најбржи пад у девет месеци, док су инвеститори продавали акције широм света након сазнања о рација тужилаца на интернет компанију Лајвдор. Токијска берза затворена је рано 18. јануара због обима трговине који је претио да премаши капацитет рачунарског система берзе од 4,5 милиона трговина дневно. Ово је названо „Лајвдорским шоком”. Берза је брзо повећала свој капацитет наруџбина на пет милиона трговина дневно.[17]

Токијска берза је 1. октобра 2020. године, први пут у својој историји, морала да прекине трговање свим акцијама на цео дан због техничког квара, због чега су се куповина и продаја замрзли. Ово је најављено неколико минута пре 9 сати, када је требало да се отвори.[18] Утврђено је да је проблем у „систему за преношење тржишних информација”, те је због тога грешка постала мрежни проблем, али је Асахи Шимбун известио да је до грешке дошло због механичког квара. Japan Exchange Group Inc, која управља Токијском берзом, рекла је да ће суспензија бити неограничена док се проблем не реши. I друга берзе у Јапану обуставиле су трговање.[19][20][21][22]

Прва, друга и остале секције

уреди

Деонице предузећа се котирају и тргују на Токијској берзи у неколико одељака: Прва секција која је започела поновним успостављањем Токијске берзе 1949. године и укључује углавном велике компаније; Друга секција која је започела 1961. године и укључује углавном компаније средње величине; JASDAQ (основана 1991. године, коју је Осачка берза купила 2010. године, и апсорбована у ТСЕ 2013. године) и Mothers (тржиште деоница са високим растом и у настајању, на јапанском: マザーズ, основана на ТСЕ 1999. године), које су обе за нове компаније; и ТОКИО ПРО тржиште (на јапанском: ТОКYО ПРО Маркет) које је основано 2009. године заједно са Лондонском берзом као АИМ.

На Токијској берзи је 31. марта 2018. било пописано 3.607 компанија.[23]

Наведено у ТСЕ (од 2. октобра 2017.）
Тржишна имена Тотал (Инострана
предузећа)
Прва секција 2032 (3)
Друга секција 525 (1)
Тржиште нових компанија Mothers 241 (1)
JASDAQ Standard 708 (1)
Rast 41 (0)
PRO Market 19 (0)
Total 3566 (6)

Reference

уреди
  1. ^ „Largest stock exchanges in the world”. The Economic Times. 19. 6. 2010. Приступљено 19. 6. 2010. 
  2. ^ „Japan approves merger of Tokyo and Osaka exchanges”. BBC News. 5. 7. 2012. Архивирано из оригинала 6. 7. 2012. г. Приступљено 7. 7. 2012. 
  3. ^ Fukuyama, A. (2012-01-14). „Tokyo Commodity Exchange to defer merger with Japan Exchange”. The Asahi Shimbun. The Asahi Shimbun Company. Архивирано из оригинала 1. 11. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012. 
  4. ^ Tokyo Stock Exchange. „Mothers”. Архивирано из оригинала 27. 5. 2010. г. Приступљено 8. 4. 2010. 
  5. ^ Tokyo Stock Exchange. „Breakdown of TSE listed stocks”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2010. г. Приступљено 8. 4. 2010. 
  6. ^ Yasu, Mariko (2007-06-15). „Tokyo Stock Exchange Buys 4.99% of Singapore Exchange (Update2)”. Bloomberg. Приступљено 2010-07-10. 
  7. ^ Launch of "arrowhead", the Next-Generation Equity/CB Trading System -The Tokyo Market enters the Millisecond World with "arrowhead", Jan. 2, 2010 Архивирано март 19, 2011 на сајту Wayback Machine
  8. ^ а б Fujitsu execs take pay cut after Tokyo exchange crash, 25th November 2005
  9. ^ Fat fingered typing costs a trader’s bosses £128m
  10. ^ Tokyo Exchange Struggles With Snarls in Electronics NY Times, December 13, 2005
  11. ^ „What's Going on at the Tokyo Stock Exchange - Seeking Alpha”. Seeking Alpha. 15. 12. 2005. Приступљено 2010-07-10. 
  12. ^ Tokyo Stock Exchange admits error in Mizuho trade botch-up, 12 December 2005
  13. ^ Mizuho Says Trader Error to Cost It at Least $224 Mln (Update5), Bloomberg, December 9, 2005
  14. ^ „archives”. Taipei Times. 2005-12-10. Приступљено 2010-07-31. 
  15. ^ „Tokyo Stock Exchange plans cash settlement in Mizuho fiasco - report”. Forbes.com. 12. 11. 2005. Архивирано из оригинала 09. 05. 2008. г. Приступљено 2010-07-10. 
  16. ^ „Botched stock trade costs Japan firm $225M - Business - World business - NBC News”. NBC News. 2005-12-14. Приступљено 2010-07-10. 
  17. ^ After Panic, Tokyo Market Rebounds, The New York Times, January 19, 2006
  18. ^ „Tokyo stock exchange halts trading in worst outage since 1999”. Financial Times. 1. 10. 2020. Приступљено 1. 10. 2020. 
  19. ^ „Japan's Tokyo Stock Exchange suffers its worst outage ever”. CNN. 1. 10. 2020. Приступљено 1. 10. 2020. 
  20. ^ „Tokyo Stock Exchange halts trading for the entire day in its biggest glitch ever as hardware outage freezes buying and selling”. South China Morning Post. 1. 10. 2020. Приступљено 1. 10. 2020. 
  21. ^ „Tokyo stock exchange trading halted for the day due to technical problem”. The Guardian. 1. 10. 2020. Приступљено 1. 10. 2020. 
  22. ^ „Tokyo trading halted for rest of Thursday due to hardware failure”. The Japan Times. 1. 10. 2020. Приступљено 1. 10. 2020. 
  23. ^ Number of Listed Companies/Shares (Japan Exchange Group)

Spoljašnje veze

уреди
 
Tokijska berza на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Tokijska_berza&oldid=28525807”