Технолошка незапосленост
Технолошка незапосленост је губитак радних места изазван технолошким променама.[1][2][3][4] То је кључна врста структурне незапослености. Технолошке промене обично укључују увођење „механичко-мишићних“ машина које штеде рад, или ефикаснијих процеса „механичког ума“ (аутоматизација), а улога људи у овим процесима је сведена на минимум.[5] Као што су коњи постепено постали застарели у транспорту услед увођења аутомобила и у раду увођењем трактора, људски послови су такође били погођени током модерне историје. Историјски примери укључују занатске ткаље које су доведене до сиромаштва након увођења механизованих разбоја. Током Другог светског рата, бомба машина Алана Тјуринга компресовала је и декодирала шифроване податке вредне хиљаде човек-година за неколико сати. Савремени пример технолошке незапослености је замена малопродајних благајника самоуслужним благајнама и радњама без благајне.[6][7]
Опште је прихваћено да технолошке промене могу да изазову краткорочни губитак радних места. Став да то може довести до трајног повећања незапослености дуго је био контроверзан. Учесници дебата о технолошкој незапослености могу се широко поделити на оптимисте и песимисте. Оптимисти се слажу да иновације могу краткорочно пореметити радна места, али сматрају да различити ефекти надокнаде обезбеђују да никада не буде дугорочног негативног утицаја на радна места, док песимисти тврде да, барем у неким околностима, нове технологије могу довести до трајног пада укупног броја запослених радника. Фразу „технолошка незапосленост“ популарисао је Џон Мејнард Кејнс током 1930-их, који је рекао да је то „само привремена фаза неприлагођености“.[8] Питање машина које замењују људски рад расправља се барем од Аристотеловог времена.[9][10]
Референце
уреди- ^ Петерс, Мицхаел А. (2020). „Беyонд тецхнологицал унемплоyмент: тхе футуре оф wорк”. Едуцатионал Пхилосопхy анд Тхеорy. 52 (5): 485—491. дои:10.1080/00131857.2019.1608625
.
- ^ Петерс, Мицхаел А. (2017). „Тецхнологицал унемплоyмент: Едуцатинг фор тхе фоуртх индустриал револутион”. Едуцатионал Пхилосопхy анд Тхеорy. 49 (1): 1—6. дои:10.1080/00131857.2016.1177412 . хдл:10289/10955 .
- ^ Ким, Yоунг Јоон; Ким, Кyунгсоо; Лее, СуКyоунг (2017). „Тхе рисе оф тецхнологицал унемплоyмент анд итс имплицатионс он тхе футуре мацроецономиц ландсцапе”. Футурес. 87: 1—9. дои:10.1016/ј.футурес.2017.01.003.
- ^ Лима, Yури; Барбоса, Царлос Едуардо; дос Сантос, Херберт Салазар; де Соуза, Јано Мореира (2021). „Ундерстандинг Тецхнологицал Унемплоyмент: А Ревиеw оф Цаусес, Цонсеqуенцес, анд Солутионс”. Социетиес. 11 (2): 50. дои:10.3390/соц11020050 .
- ^ Цхуанг, Сзуфанг; Грахам, Царролл Марион (2018-09-03). „Ембрацинг тхе соберинг реалитy оф тецхнологицал инфлуенцес он јобс, емплоyмент анд хуман ресоурце девелопмент: А сyстематиц литературе ревиеw”. Еуропеан Јоурнал оф Траининг анд Девелопмент (на језику: енглески). 42 (7/8): 400—416. ИССН 2046-9012. С2ЦИД 169359498. дои:10.1108/ЕЈТД-03-2018-0030.
- ^ Сцхöгел, Марцус (2020). „Цасхиерлесс Сторес – тхе Неw Wаy то тхе Цустомер?” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 04. 2023. г. Приступљено 17. 08. 2024.
- ^ „Wхат ис сенсор фусион?: АИ термс еxплаинед - АИ Фор Анyоне”. www.аифоранyоне.орг. Архивирано из оригинала 28. 09. 2023. г. Приступљено 2023-04-06.
- ^ Тхе Ецономиц Поссибилитиес оф оур Грандцхилдрен (1930). Е МцГаугхеy, 'Wилл Роботс Аутомате Yоур Јоб Аwаy? Фулл Емплоyмент, Басиц Инцоме, анд Ецономиц Демоцрацy' (2022) 51(3) Индустриал Лаw Јоурнал 511, парт 2(2)
- ^ Бхорат, Зиyаад (2022). „Аутоматион, Славерy, анд Wорк ин Аристотле'с Политицс Боок И”. Полис: Тхе Јоурнал фор Анциент Греек анд Роман Политицал Тхоугхт. 39 (2): 279—302. С2ЦИД 250252042. дои:10.1163/20512996-12340366.
- ^ Девецка, Мартин (2013). „Дид тхе Греекс Белиеве ин Тхеир Роботс?”. Тхе Цамбридге Цлассицал Јоурнал. 59: 52—69. дои:10.1017/С1750270513000079 .
Литература
уреди- Форбес, Јохн Доуглас (1932), Соме евиденцес оф тецхнологицал унемплоyмент ин анциент Атхенс анд Роме, Станфорд Университy Пресс, ОЦЛЦ 654841233
- Хабаккук, Х.Ј. (1967), Америцан анд Бритисх Тецхнологy ин тхе Нинетеентх Центурy: Тхе Сеарцх фор Лабоур Савинг Инвентионс, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0521094474
- Сцхумпетер, Јосепх (1987), Хисторy оф Ецономиц Аналyсис (неw едититон), Роутледге, ИСБН 978-0415108881
- Форбес, Роберт (1993), Студиес ин Анциент Тецхнологy Вол 2
, Брилл, ИСБН 978-9004006225 - Нобле, Давид Ф. (1984), Форцес оф Продуцтион: А Социал Хисторy оф Индустриал Аутоматион, Неw Yорк, Неw Yорк, УС: Кнопф, ИСБН 978-0-394-51262-4, ЛЦЦН 83048867.
- Нобле, Давид Ф. (1993), Прогресс Wитхоут Пеопле: Ин Дефенце оф Луддисм, Цхицаго, Иллиноис, УС: Цхарлес Х. Керр, ИСБН 978-0-88286-218-7. Републисхед ин 1995 ас Прогресс Wитхоут Пеопле: Неw Тецхнологy, Унемплоyмент, анд тхе Мессаге оф Ресистанце, Торонто, Онтарио, Цанада: Бетwеен тхе Линес Пресс, ISBN 978-1-896357-01-0
- Rifkin, Jeremy (1995), The End of Work: The Decline of the Global Labor Force and the Dawn of the Post-Market Era, New York, New York, US: Tarcher–G.P. Putnam's Sons, ISBN 978-0-87477-779-6
- Woirol, Gregory R. (1996), The Technological Unemployment and Structural Unemployment Debates, Praeger, ISBN 978-0313298929
- Blaug, Mark (1997), Economic Theory in Retrospects, Cambridge University Press, ISBN 978-0521577014
- Brain, Marshall (2003), Robotic Nation, Raleigh, North Carolina, US: Marshall Brain. (e-book available free online.)
- Ayres, Robert (2014). Turning Point: End of the Growth Paradigm. Routledge. ISBN 978-1-134-17978-7.
- Ford, Martin (2015), Rise of the Robots: Technology and the Threat of a Jobless Future, Basic Books, ISBN 978-0-465-04067-4
- John Maynard Keynes, (1930). The Economic Possibilities of our Grandchildren.
- E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) ssrn.com, part 2(2)
- Ramtin, Ramin (1991), Capitalism and Automation: Revolution in Technology and Capitalist Breakdown, London, UK and Concord, Massachusetts, US: Pluto Press, ISBN 978-0-7453-0370-3
- Ross, Alec (2016), The Industries of the Future, USA: Simon & Schuster.
- Scott, Ellis L.; Bolz, Roger W.; University of Georgia; Reliance Electric Company (1969), „Automation and Society”, Nature, 179 (4570): 1094, Bibcode:1957Natur.179.1094C, S2CID 4246367, doi:10.1038/1791094a0
- „In the Age of AI”. FRONTLINE. Сезона 38. Епизода 6. 5. 11. 2019. PBS. WGBH. Приступљено 4. 6. 2023.
