Таупо (језеро)
Језеро Таупо (маорски: Таупō-нуи-а-Тиа или Таупōмоана) је површински највеће природно језеро Новог Зеланда, а налази се на вулканској висоравни, у средишту Северног острва, у калдери истоименог вулкана. Са површином од 616 км2 представља друго по величини слатководно језеро у Океанији, посматраној у геополитичком смислу, након језера Мареј у Папуа Новој Гвинеји.
| Таупо Таупо | |
|---|---|
 Таупо (језеро) | |
  Таупо Таупо | |
| Координате | 38° 49′ 00″ Ј; 175° 55′ 00″ И / 38.816667° Ј; 175.916667° И 38° 49′ 00″ Ј; 175° 55′ 00″ И / 38.816667° Ј; 175.916667° И |
| Тип | вулканско |
| Земље басена |  Нови Зеланд |
| Површина | 616 km2 |
| Макс. дубина | 186 m |
| Над. висина | 356 m |
У заливу, на североисточној обали језера лежи истоимени град, док се у југоисточном делу језера налази острво Мотутаико.
Географија
уредиЈезеро Таупо има обим од приближно 193 км и максималну дубину од 186 м. Његове главне притоке су реке Ваитахануи, Тонгариро и Тауранга Таупо, док воде језера одводњава Ваикато, најдужа река Новог Зеланда. Језеро је чувено по риболову на пастрмку, чије се залихе обнављају увођењем поточне и калифорнијске пастрмке.
Ниво језера контролише Меркури Енерџи користећи капије изграђене 1940–41. Меркури Енерџи су власници осам хидроелектрана на реци Ваикато, низводно од језера Таупо. Капије се користе за сузбијање поплава, рационално управљање водама и обезбеђивање минималног протока од 50 м3/с у реци Ваикато. Сагласност о ресурсима дозвољава да ниво језера варира између 355,85 и 357,25 метара (1,167,5 и 1,172,1 стопа) изнад нивоа мора.[1]
Референце
уреди- ^ Опус Интернатионал Цонсултантс Лимитед (27. 2. 2009). „Лаке Левел Хисторy” (ПДФ).
