ТАС2Р7
Рецептор укуса тип 2 члан 7 је протеин који је код људи кодиран TAS2R7 геном.[1][2][3]
| Рецептор укуса, тип 2, члан 7 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р7; Т2Р7; ТРБ4 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604793 МГИ: 2681278 ХомолоГене: 41536 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р7 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 50837 | 387355 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000121377 | ЕНСМУСГ00000054497 | |||||||||
| УниПрот | Q9НYW3 | П59530 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_023919.2 | НМ_199156.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_076408.1 | НП_954607.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 10.95 - 10.96 Мб |
Цхр 6: 131.63 - 131.63 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Производ овог гена припада фамилији потенцијалних рецептора укуса који су чланови суперфамилије Г протеин спрегнутих рецептора. Ови протеини су специфично изражени у ћелијама укуса језика и епитела непца. Они су организовани у геному у клустере и генетички су повезани у локусе који утичу на перципцију горког укуса код мишева и људи.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба Њ, Зукер ЦС (2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 693—702. ПМИД 10761934. дои:10.1016/С0092-8674(00)80705-9.
- ^ Матсунами Х, Монтмаyеур ЈП, Буцк ЛБ (2000). „А фамилy оф цандидате тасте рецепторс ин хуман анд моусе”. Натуре. 404 (6778): 601—4. ПМИД 10766242. дои:10.1038/35007072.
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС2Р7 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 7”.
Литература
уреди- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс.”. Неурон. 25 (3): 507—10. ПМИД 10774719. дои:10.1016/С0896-6273(00)81054-5.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Цхандрасхекар Ј; Муеллер КЛ; Хоон МА; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors.”. Cell. 100 (6): 703—11. PMID 10761935. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
