ТАС2Р20

Рецептор укуса тип 2 члан 20 је протеин који је код људи кодиран TAS2R20 геном.

Рецептор укуса тип 2 члан 20
Идентификатори
Симболи	ТАС2Р20; Т2Р20; Т2Р49; Т2Р56; ТАС2Р49
Вањски ИД	ОМИМ: 613962 МГИ: 2681256 ХомолоГене: 107105 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р20 Гене
Онтологија гена Молекуларна функција • активност рецептора укуса Целуларна компонента • интегрално са мембраном Биолошки процес • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора • хемосенсорно понашање • детекција хемијског стимулуса који учествује у сензорној перцепцији укуса
Ортолози
Врста	Човек	Миш
Ентрез	259295	387348
Енсембл	ЕНСГ00000255837	ЕНСМУСГ00000059382
УниПрот	П59543	Q7М721
РефСеq (мРНА)	НМ_176889.2	НМ_207023.1
РефСеq (протеин)	НП_795370.2	НП_996906.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 12: 11.15 - 11.15 Мб	Цхр 6: 132.61 - 132.61 Мб
ПубМед претрага	[1]	[2]

Фуртхер реадинг

• Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200. 
• Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8. 
• Буфе Б; Хофманн Т; Краутwурст D; et al. (2002). „The human TAS2R16 receptor mediates bitter taste in response to beta-glucopyranosides.”. Nat. Genet. 32 (3): 397—401. PMID 12379855. doi:10.1038/ng1014. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Conte C; Ebeling M; Marcuz A; et al. (2003). „Identification and characterization of human taste receptor genes belonging to the TAS2R family.”. Cytogenet. Genome Res. 98 (1): 45—53. PMID 12584440. doi:10.1159/000068546. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504. ЦС1 одржавање: Експлицитна употреба ет ал. (веза)
• Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027. 
• Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523. 

Види још

• Рецептор укуса