Спасоје Николић
Спасоје Николић - Пацика (6. мај 1922, Битољ, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, данас Република Македонија — 14. октобар 1978, Креј, Француска[1]) био је југословенски фудбалер.
| Спасоје Николић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 6. мај 1922. | ||
| Место рођења | Битољ | ||
| Датум смрти | 14. октобар 1978. (56 год.) | ||
| Место смрти | Креј | ||
Каријера
уредиНиколић је врхунац своје каријере ипак достигао у Западној Европи.
Због службовања свог оца, државног чиновника, пресељен је у Обреновац тридесетих година 20.века. У Обреновцу је стекао своје прво образовање и као дечак заиграо у подмлатку обреновачког спортског клуба "Богољуб". Као шеснаестогодишњак, ушао је у први тим "Богољуба" 1938. године и ту играо до септембра 1944. године. У том раздобљу "Богољуб" се такмичио у Колубарској Жупи Ваљевског лоптачког савеза, изузев у сезони 1941/42, због ратних дешавања. Спасоје Николић - Пацика је са овим клубом освојио првенство Колубарске Жупе у сезони 1943/44. Као обвезник Националне службе за обнову Србије, играо је у репрезентацији ове организације која је гостовала у скоро свим већим градовима окупиране Србије. У том тиму су, поред Пацике, играли и обреновачки фудбалери Сава Миловановић - Савика, Миодраг Брновић - Мија, Александар Христић - Аца и Станко Миловановић - Поп. Највећа звезда овог тима, који је представљао незваничну репрезентацију Србије, био је Рајко Митић, касније један од највећих фудбалера нове државе, а данас легенда српског и југословенског фудбалског спорта.[тражи се извор]
Као мобилизованог припадника Југословенске војске у отаџбини, Спасоја Николића је од октобра 1944. пратила животна драма кроз путешествије од Обреновца, преко Босне и Словеније, до Италије. У емиграцији је играо фудбал у париском Расингу од 1945. до 1949. Четири сезоне игра у Првој Дивизији и обезбеђује победу свог тима у Купу Француске у сезони 1948/49. Иако је био у стартној постави у полуфиналу, Пацика ипак не игра у финалу Купа. Постоје подаци да је Пацика одиграо 30 утакмица и дао 10 голова за париски тим.
Пут професионалног фудбалера га води у Италију, у ФК Венеција, где игра у сезонама 1949/50 (18/1) и 1950/51 (33/6). Међутим, његов клуб испада из Прве Лиге већ крајем прве сезоне.
Николић се 1951. враћа у Француску и игра у Стад Рену од 1951. до 1953. године (38/8), а каријеру завршава у ФЦ АС (Association Sportive Aixoise) из Eks-an-Provanse, где игра у Другој Лиги (Division 2).
Као тенер, са прекидима, ангажује се у француским нижеразредним тимовима : АС Аиxоисе (1959-1960), АС Béziers (1966-1967) и АС Цреил. [2]
Умро је у Француској 1978. у 56. години.
Био је ожењен Францускињом. Има ћерку Корину.
Његова преживела генерација сматра га и данас највећим фудбалером обреновачког фудбала свих времена. [тражи се извор]
Референце
уреди- ^ The football statistics
- ^ (језик: енглески) Statistiche su Rsssf.com