Симфонија број 3 (Густав Малер)

Симфонија број 3. д - молл је највећа и по броју ставова најразуђенија Малерова и симфонија у музичкој литератури уопште. Конципирана је у шест ставова и трајања је 1 сат и 39 минута. У свом основном садржају, она је евокација природе, живота и света. Написана је током 1895. и 1896. године и у својој првобитној верзији имала је седам ставова. Око 1900. године, док је Малер радио на својој најједноставнијој и најкраћој, Четвртој Симфонији, седми став из Треће је одвојен и постао финални став Четврте. Трећа Симфонија је премијерно изведена у Бечу 1902. године.

Карактеристике

Шест њених ставова, разврстано је по шеми Прве Симфоније, у два дела. Колосални први став, Пан се буди, пролеће улази: Крафтиг,ентсцхиеден, чини њен први део. То је једна обимна тонска грађевина, траје 34 минута и њу је Рихард Штраус упоредио са бескрајним радничким батаљонима који одлазе на Бечки Пратер, на прославу Првог Маја. Став почиње сигналима осам рогова, који се претачу у мрачнији тонски колорит и једну жустру маршевску тему. Материјал преузима дугачки развојни део - класична сонатна форма је ипак присутна - што се све затим улива у краћу репризу и хитру, маршевску коду.

Осталих пет ставова чине други део Симфоније. Други став је Шта ми прича цвеће на ливади: Темпо ди минуетто, Сехр массиг, где главну тему води обоа. То је као што се види и чује, један цветни менует. Трећи став је Шта ми причају животиње у шуми: Цоммодо, сцхерзандо, охне хаст, и по свом карактеру је скерцо. Чује се зов животиња, а Малер у овом опсежном скерцу, обрађује и своју песму Кукавица је пала и убила се. У централном трију се чује сигнал поштанског рога, који се претаче у једну нежну тему, карактера љубавне серенаде.

Управо је четврти став, Шта ми прича човек, Поноћна песма: Сехр лангсам, мистериосо, сав у знаку Ничеовог мистицизма. Оркестру се придружује женски глас, соло-алт, који пева поменуту песму из спева Тако је говорио Заратустра. То је песма сновиђења, бола ноћи и радости кроз коју се тај бол савладава. Пети став, Шта ми Анђели причају: Лустиг ин темпо унд кецк им аусдруцк, доноси једну песму из Малеровог циклуса Дечаков чаробни рог. На почетно бим-бам хора дечака, женски хор пева песму о малом Петру који је згрешио и кроз покајање добио опрост и небеско блаженство.

Сигурно је налепши део Симфоније инструментални финале, шести став, Прича љубави, Адагио: Лангсам, рухеволл, емпфунден. То је једна величанствена изјава љубави, трајања 24 минута, коју свечано и сетно почињу виолине у најтишим регистрима, преузимају је затим остали гудачи, флауте и дувачи, а тимпани доводе до првог врхунца. Након једног стишавања и сигнала трубе, наступа и други коначни врхунац, снажна кулминација у целом оркестру, потцртана ударима тимпана и последњим, великим одјеком у ваздуху. О популарности овог става сведочи податак да се може изводити и као самосталан комад.

Закључак

Са овим колосалним симфонијским делом, које је првобитно желео назвати Сан летње ноћи или Моја радосна наука, Малер је покушао, али није успео, да оствари синтезу својих животних и стваралачких стремљења.