Родољуб Роки Вуловић
Родољуб Роки Вуловић (Бијељина, 1. мај 1955) српски је певач, аутор и извођач, пензионисани професор и директор средње пољопривредне и медицинске школе.
| Родољуб Вуловић | |
|---|---|
 Роки Вуловић 1993. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Родољуб Вуловић |
| Друга имена | Роки Вуловић |
| Датум рођења | 1. мај 1955. |
| Место рођења | Бијељина, ФНР Југославија |
| Пребивалиште | Бијељина |
| Држављанство | Србија |
| Занимање | певач професор |
| Породица | |
| Супружници | Јелица Вуловић |
| Музички рад | |
| Активни период | 1972— |
| Остало | |
| Веб-сајт | zvanični kanal Rokija Vulovića na Jutjubu |
Биографија
уредиРођен је у ноћи између 30. априла и 1. маја у Бијељини. Своју музичку каријеру започео је 1972. године издавши синглове „Кристина” и „Напустићеш ме ти”. Након 1988. године и албума „Паша”, започиње концертну турнеју по европским земљама са значајним бројем српске дијаспоре. Осим „Паше” издао је још шест албума. Био је директор средње пољопривредне и медицинске школе а тренутно је у пензији.[1]
Рат
уредиТоком рата, центар Бијељине је био потпуно уништен, а Вуловићева кућа је такође била оштећена.
Вуловић је био добровољац у првој Семберској лакој пешадијској бригади, отуда и албум „Семберски јунаци”. Неке од песама су посвећене његовим пријатељима, неке саборцима, а неке командантима. Сав приход од продаје албума је отишао за третман повређених војника.
Након успеха са првим албумом Роки одлази у Гарду Пантери где на иницијативу команданта Пера Чолића издаје албум 1993. године. Овај албум тада игра кључну улогу дајући мотивацију и снагу војсци, а Роки се њиме прославља.
Црни бомбардер (1995) је последњи Рокијев ратни албум, након чега ће касније издати албуме „Због тебе” и „Отаџбини на дар”.[2]
Личности у песмама
уредиРоки је у својим песмама величао разне војне команданте као и своје саборце из рата:[3]
- командант другог батаљона, Мајор Зоран Лопандић (песма Зоране, Зоране);
- командант Кикор (Хеј Кикоре);
- командант Владо Симић (Јунаци из 1. Семберске бригаде);
- Бранко Пантелић Пантер (Пантеру за сећање);
- Мирко, командант чете у одреду Митра Максимовића (Мирко, војвода);
- командант друге Семберске бригаде, Мајор Гавриловић (Гаврина бригада);
- капетан Љубиша Савић „Маузер” (Пантери (Маузер));
- пуковник Перо Чолић (Пуковниче Чолићу);
- генерал Ратко Младић (Генерале, генерале);
- Слободан Павловић (Отаџбини на дар).
Приватни живот
уредиРокијев прадеда долази из Црне Горе. Рокијев отац, учесник у Другом светском рату, бива заробљен 1941. године и послат на рад у Немачку одакле се враћа тек након рата.
Супруга Јелица (филолог) је коаутор бројних Рокијевих песама. Роки је отац двоје деце, сина и кћерке.[4]
Течно говори француски и италијански, а служи се и немачким.
Током живота и турнеја је био у бројним државама западне Европе, сања о посјети Русије, а једина већа држава у западној Европи коју није посетио је Шпанија.
Током '90-их година небројано му је пута био одбијен захтев за визу за САД. Један од разлога, како наводе у амбасади, био је тај што је био певач револуционарних песама и песама које су анти-америчке и анти-нато.
Дискографија
уреди- Кристина (1972)
- Паша (1988)
- Семберски јунаци (1992)
- Гарда Пантери (1993)
- Јунаци Козарски (1994)
- Црни бомбардер (1995)
- Због тебе (1997)
- Отаџбини на дар (2001)
Референце
уреди- ^ „Роки Вуловић је звијезда интернета”. БН ТВ. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ „Родољуб Вуловић”. Дисцогс. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ „ЗВЕЗДА ЖИВИ НА ИНТЕРНЕТУ Из Русије су људи долазили само да ме интервјуишу, гледали су ме као чудо”. Блиц. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ „Роки - певец во стане сербских воинов”. завтра.ру. Приступљено 27. 6. 2019.
