Репродуковање популарне музике кроз време у домаћој средини

Популарна музика постоји одувек и била је саставни део људских заједница. Развој популарне музике кроз историју у тесној је вези са развојем технологије, односно техничких уређаја за репродуковање и складиштење звука.

Носачи звука и уређаји за репродукцију: историјат

уреди

Грамофон и плоче

уреди

Међу првим апаратима за (масовну) употребу био је грамофон – апарат за репродукцију звука с грамофонских плоча.[1] Масовна производња ових уређаја и грамофонских плоча утицала је на тржите и целокупну индустрију популарне музике глобално. Прва плоча из области популарне музике у продукцији РТБ-а (касније ПГП-РТБ) у Србији, била је плоча Ђорђа Марјановића 1959. године, чији је целокупан тираж од 11.000 примерака продат за мање од месец дана.[2] Познато је да је у то време на територији читаве Југославије било око 20.000 грамофона.[3]

Пасионире групе љубитеља предмета носача звука попут плоча сврставају се у посебан ред колекционара који сакупљају ове предмете и процењују њихову вредност у односу на очуваност предмета, доступност таквог примерка широј публици, затим тип издања, врсту жанра/звука који се налази на датој плочи, опремљеност омотнице итд. Управо ова врста пасионираних поштовалаца плоча допринела је поновном процвату производње плоча у целом свету. Ограничени тиражи одређених плоча утичу на њихову даљу процену на тржишту и одређују пре свега материјалну вредност, а не музички квалитет. Производња плоча била је глобално актуелна до ’80. година 20. века.

Касетофон, вокмен и аудио касета

уреди

После грамофона, започиње масовна производња технолошки напреднијег уређаја - кастетофона, који такође служи за репродуковање звука, а као носач звука користи се касета, коју је развила фирма Филипс (Пхилипс) 1963. године. Домаћа издавачка кућа ПГП-РТБ (данас ПГП-РТС) започиње производњу аудио касета 1970. године. Међу првим објављеним касетама из продукције РТБ-а у области популарне музике била је компилација под називом „Романсе“ 1970. године.

Револуција у конзумирању музике, пре свега популарне, настала је с појавом вокмена, који је био први преносиви, лични уређај за репродуковање звука, који је за разлику од преносивих кастефона био знатно мањи и могао да се носи закачен о појас или у џепу. Уређај је изумела и лансирала јапанска компанија Сони (Сонy) 1979. године.

Компакт диск

уреди

Након кастефона и касета, наредну фазу у технолошкој револуцији, која је имала битан утицај на популарну музику, представља развој уређаја који очитавају нови тип носача звука - компакт диск (CD). Прве CD-ове развиле су технолошке куће Филипс и Сони. У Јапану су CD-ови били доступни од 1982. године, а у Европи и у Северној Америци од 1983. године.

С развојем звучних (статичних) апарата (мини линије, стубови...), који су могли имати по више CD читача, упоредо се развија и преносиви уређај за репродуковање звука. Тако је вокмен добио свог наследника – дискмен (дискман). Први дискмен појавио се на тржишту 1984. године.

Домаћа дискографска кућа ПГП РТБ објављивање музике на CD-овима започела је крајем 80-их година прошлог века. Према подацима са платформе Дисцогс, први CD из области популарне музике била је компилација од 13 песама, тада актуелних бендова и аутора међу којима су Рибља Чорба, Бајага и инструктори, Смак, Последња игра лептира, Корнелије Ковач, Лазар Ристовски, Ђорђе Балашевић, Слађана Милошевић и Дадо Топић. Ова компилација под називом „Роцк & Поп Фун“, објављена је 1987. године. Иако је ПГП-РТС већ од 1987. године објављивао музичке албуме, производњу CD-а у својој фабрици започели су 1997. године.

МП3 Формат

уреди

Након вокмена и дискмена развој технологије у репродуковању музике је ишао у правцу патентирања апарата и формата који може да складишти велику количину музике и да буде физички што мањи. Након дискмена популарност су преузели мп3, мп4 и Ајпед (Ипад).

Платформе за дистрибуцију музике

уреди

Са појавом платформе ЈуТјуб (YоуТубе) 2005. године, дистрибуирање и конзумирање популарне музике премешта се све више у виртуелни простор, односно у виртуелне базе и стратегије складиштења музике, које нуде низ могућности за претрагу музике, прављење сопствених листа и друго. Међу најпопуларнијим платформама налазе се Јутјуб, Спотифај (Спотифy) и Дизер (Деезер).

Референце

уреди
  1. ^ Клајн,, Иван; Шипка, Милан (2007). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 314. 
  2. ^ Дујовић, Маријана (2019). Енергија слободе: стваралачка биографија Ђорђа Марјановића. Београд: Цлио. стр. 29. 
  3. ^ Арнаутовић, Јелена (2012). Између политике и тржишта. Популарна музика на Радио Београду у СФРЈ. Београд: Радио-телевизија Србије. стр. 125.