Пyгоподидае
Pygopodidae је фамилија гуштера сродних геконима, са редукованим екстремитетима, или у потпуности без њих. [2] Фамилија обухвата најмање 35 врста сврстаних у осам родова. Имају необично дугачка и витка тела, што им наочиглед даје сличност змијама. Попут змија и већине гекона, не поседују очне капке, али за разлику од змија, имају отворе у спољашњим ушима и нерачвасти језик. [3] Насељавају Аустралију и Нову Гвинеју.
Pygopodidae | |
---|---|
Pygopus lepidopodus | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Reptilia |
Ред: | Squamata |
Инфраред: | Gekkota |
Породица: | Pygopodidae Boulenger, 1884[1] |
потфамилије | |
видети текст чланка |
Припадници ове фамилије уопште немају предње екстремитете, али имају остатке задњих есктремитета у облику малих, спљоштених поклопаца. [3] Они могу имати специфичну улогу у удварању и одбрамбеном понашању, а могу чак и помоћи у кретању кроз вегетацију. Неке врсте живе закопавајући се у тло и хранећи се инсектима, док су друге су прилагођене кретању кроз густу травнату вегетацију. Као и гекони, припадници ове фамилије полажу по два јаја и гнезде се заједнички. У појединим гнездима је проналажено и до 30 јаја.
Pygopodidae карактерише специјализовано чуло слуха - могу чути више тонове у односу на друге гмизавце. Врста Delma pax може реаговати на звук јачине 60 децибела и фреквенције од 11.100 Hz. [4]
Класификација
уреди
- потфамилија Lialisinae
- трибус Lialisini
- род Lialis
- трибус Lialisini
- потфамилија Pygopodinae
- род Delma
- род Paradelma (монотипски)
- род Pygopus
- трибус Aprasiaini
- подтрибус Aprasiaina
- род Ophidiocephalus (монотипски)
- род Aprasia
- подтрибус Pletholaxina
- род Pletholax (монотипски)
- подтрибус Aprasiaina
Референце
уреди- ^ "Pygopodidae". Dahms Tierleben. www.dahmstierleben.de/systematik/Reptilien/Squamata/Gekkota/Pygopodidae.
- ^ „Gamble T, Greenbaum E, Jackman TR, Russell AP,”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Bauer AM. (2012). Repeated Origin and Loss of Adhesive Toepads in Geckos. PLoS ONE 7 (6): e39429.
- ^ а б Bauer, Aaron M. (1998). Cogger HG, Zweifel RG, ур. Encyclopedia of Reptiles and Amphibians. San Diego: Academic Press. стр. 150–152. ISBN 0-12-178560-2.
- ^ „Exceptional high-frequency hearing and matched vocalizations in Australian pygopod geckos” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 213: 1876—1885. 2010. PMID 20472775. doi:10.1242/jeb.040196.