Путовање
Под путовањем се подразумева краткорочна промена места (авионом, бродом, возом, аутомобилом или другим превозним средством, у пословну или туристичку сврху.[1][2]
Писани или снимљени запис о путовањима се обично назива репортажа.[3]. Литерарни записи са путовања представљају путописе.
Сврха и мотивација
уредиРазлози за путовање укључују рекреацију,[4] одмор, подмлађивање,[5] туризам[4] или одмор,[4] истраживачка путовања,[4] прикупљање информација, посете људи, волонтерска путовања у добротворне сврхе, миграција да би се живот започео негде другде, верска ходочашћа[4] и мисијска путовања, пословна путовања,[4] трговина,[4] путовање на посао, добијање здравствене заштите,[4] вођење или бекство од рата, ради уживања у путовању или из других разлога. Путници могу да користе превоз на људски погон као што је пешачење или вожња бициклом; или возила, као што су јавни превоз, аутомобили, возови, трајекти, чамци, бродови за крстарење и авиони.
Мотиви путовања укључују:
- задовољство[6]
- Релаксација
- Откриће и истраживање[4]
- Авантура
- Интеркултуралне комуникације[4]
- Одвајање времена за изградњу међуљудских односа.
- Избегавање стреса[7]
- Формирање сећања[7]
Историја
уредиПутовања датирају још из антике када су богати Грци и Римљани путовали у своје летње куће и виле у градовима као што су Помпеја и Баје.[8] Док су рана путовања обично била спорија, опаснија и у већој мери доминирана трговином и миграцијма, културни и технолошки напредак током многих година је имао тенденцију да омогући да путовања постану лакша и доступнија.[9] Човечанство је прешло дуг пут у пољу транспорта откако је Кристофор Колумбо допловио у нови свет из Шпаније 1492. године, експедицијом којој је требало више од 10 недеља да стигне до коначног одредишта; до 21. века када авиони омогућавају путовање из Шпаније у Сједињене Државе преко ноћи.
Путовања у средњем веку су престављала тешкоће и изазове, али су била важна за привреду и друштво. Велепродајни сектор је зависио (на пример) од трговаца који су се бавили караванима или поморских путника, малопродаја крајњим корисницима је често захтевала услуге многих путујућих торбара који су ишли од села до заселака, лутајућих монаха и фратара који су доносили су теологију и пасторалну подршку запуштеним областима, путујућих песника који су обављали туре, и војски које су се кретале надалеко у разним крсташким ратовима и у низу другим похода.[8] Ходочашћа су била уобичајена у европском и у исламском свету и укључивала су токове путника како на локалном тако и на међународном нивоу.[10]
У касном 16. веку постало је помодно да млади европски аристократи и богати мушкарци из више класе путују у значајне европске градове као део свог образовања у области уметности и књижевности. Ово је било познато као велика тура и укључивало је градове као што су Лондон, Париз, Венеција, Фиренца и Рим. Међутим, Француска револуција је са собом донела крај великим турама.[8]
Путовање водом често је пружало више удобности и брзине него копном, барем до појаве мреже железница у 19. веку. Путовања у туристичке сврхе почела отприлике у време када су људи почели да путују из забаве, јер путовање више није било тежак и изазован задатак. Ово су искористили људи попут Томаса Кука који су продавали туристичке пакете, при чему су возови и хотели резервисани заједно.[11] Ваздухоплови и авиони су преузели велики део улога површинских путовања на велике удаљености у 20. веку, нарочито после Другог светског рата, кад је постојао вишак и авиона и пилота.[8] Путовање авионом је постало толико свеприсутно у 21. веку да је једна жена, Алексис Алфорд, посетила свих 196 земаља пре своје 21. године.[12]
Географски типови
уредиПутовања могу бити локална, регионална, национална (домаћа) или међународна. У неким земљама, интерна путовања која нису локална могу захтевати интерни пасош, док међународна путовања обично захтевају пасош и визу. Туре су уобичајена врста путовања. Примери туристичких тура су експедициона крстарења,[13] туре малих група,[14] и речна крстарења.[15]
Безбедност
уреди
Власти наглашавају важност предузимања мера предострожности како би се осигурала безбедност путовања.[16] Када се путује у иностранство, шансе иду у прилог безбедном путовању без инцидената,, међутим, путници могу бити изложени потешкоћама, криминалу и насиљу.[17] Неки безбедносни аспекти укључују свест о свом окружењу,[16] избегавања да се постане мета злочина,[16] остављање копија пасоша и информација о маршути пута код људи од поверења,[16] обезбеђивање здравственог осигурања које је важеће у земљи која се посећује[16] и пријављивање у својој националној амбасади приликом доласка у страну земљу.[16] Многе земље не признају возачке дозволе других земаља; међутим већина земаља прихвата међународне возачке дозволе.[18] Полисе аутомобилског осигурања издате у сопственој земљи често су неважеће у страним земљама, а то је често услов за прибављање привременог ауто осигурања важећег у земљи коју посећујете.[18] Такође је препоручљиво да се особа оријентишете о правилима вожње и прописима земаља одредишта.[18] Ношење сигурносног појаса је веома препоручљиво из безбедносних разлога; многе земље имају казне за кршење закона о везивању појасева.[18]
Постоје три главне статистике које се могу користити за упоређивање безбедности различитих облика путовања (на основу истраживања Одељења за животну средину, транспорт и регионе из октобра 2000.):[19]
| Мод | Смрти на милијарду | ||
|---|---|---|---|
| Путовања | Сати | Километара | |
| Аутобус | 4,3 | 11,1 | 0,4 |
| Железница | 20 | 30 | 0,6 |
| Ваздух | 117 | 30,8 | 0,05 |
| Брод | 90 | 50 | 2,6 |
| Комби | 20 | 60 | 1,2 |
| Аутомобил | 40 | 130 | 3,1 |
| Ходање | 40 | 220 | 54 |
| Бицикл | 170 | 550 | 45 |
| Мотоцикл | 1640 | 4840 | 109 |
Референце
уреди- ^ "Травел." (дефинитион). Тхефреедицтионарy.цом. Аццессед Јулy 2011.
- ^ „Травел”. Мерриам-Wебстер.цом Дицтионарy. Мерриам-Wебстер. 12. 4. 2021. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ Варозза, Г. (2015). 501 Тиме-Савинг Типс Еверy Wоман Схоулд Кноw. Харвест Хоусе Публисхерс. стр. 214. ИСБН 978-0-7369-5951-3.
- ^ а б в г д ђ е ж з и "Тхе Роад то Травел: Пурпосе оф Травел." Университy оф Флорида, Цоллеге оф Либерал Артс анд Сциенцес. (Цомпилатион фор Хисторy 3931/РЕЛ 3938 цоурсе.) Аццессед Јулy 2011.
- ^ „Мотиватионс оф Травел” (ПДФ). У.С. Травел Ассоциатион.
- ^ Симонсон, Лаwренце Р.; Котх, Барбара А.; Креаг, Гленн M. (1988). „Со Yоур Цоммунитy Wантс Травел/Тоурисм? Гуиделинес фор Аттрацтинг анд Сервицинг Виситорс”. цонсерванцy.еду. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ а б Мотиватионс то Таке а Вацатион фор Травел
- ^ а б в г „А Хисторy Оф Wхy Пеопле Травел”. Матадор Нетwорк.
- ^ "А Бриеф Висуал Хисторy оф Травел" Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2019). Accessed May 2017.
- ^ Peters, F. E. (1994). The Hajj: The Muslim Pilgrimage to Mecca and the Holy Places. Princeton University Press. стр. 164. ISBN 9780691026190.
- ^ „A brief history of travel: From elite hobby to mass tourism”. Deutsche Welle (на језику: енглески). Приступљено 13. 2. 2018.
- ^ Beni, Shauna (29. 7. 2019). „This Gen Zer Just Became the Youngest Person to Travel to Every Country: Alexis Alford—or Lexie Limitless, as she's known on Instagram—has set the record at just 21 years old.”. Conde Nast Traveler. Приступљено 6. 3. 2020. „... By age 12, Alexis Alford ... Alford, now 21, has accomplished her goal...”
- ^ „Unrivaled Expedition Cruises”. National Geographic Expeditions (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 11. 2022. г. Приступљено 2021-04-30.
- ^ „Book a small group tour with National Geographic Journeys and see more of the world for less.”. National Geographic Expeditions (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 11. 2023. г. Приступљено 2021-04-30.
- ^ „River Cruises from National Geographic - Book one of our new authentic River Cruises across Europe or Asia”. National Geographic Expeditions (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 2021-04-30.
- ^ а б в г д ђ "Tips for Traveling Abroad." Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2013) Буреау оф Цонсулар Аффаирс, У.С. Департмент оф Стате. Аццессед Јулy 2011.
- ^ "А Сафе Трип Аброад." Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013) Буреау оф Цонсулар Аффаирс, У.С. Департмент оф Стате. Аццессед Јулy 2011.
- ^ а б в г "Роад Сафетy Оверсеас." Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2013) Bureau of Consular Affairs, U.S. Department of State. Accessed July 2011.
- ^ The risks of travel „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2001. г. Приступљено 31. 12. 2022.
Literatura
уреди- Roscholler, R J (1973). Recreational travel. Carlton, Vic.: Metropolitan Transportation Committee. ISBN 9780858120389. Приступљено 27. 9. 2012.
- Maring, Gary E. (1971). Weekend Recreational Travel Patterns. U.S. Dept. of Transportation, Federal Highway Administration. Приступљено 27. 9. 2012.
- Mcdaniel, R. (1968). Characteristics of Commercial Resorts and Recreational Travel Patterns in Southern Ontario. Ontario. Dept. of Highways. Research Branch. Приступљено 27. 9. 2012.
- Kujawinski, Peter (28. 5. 2018). „Colliders, Sundials and Wonder: When Science Is Your Destination - At CERN in Switzerland and Fermilab in Illinois, there is always a sense of discovery — about the past, present and future. - Science Tourism - part 1 of 2”. The New York Times. Приступљено 12. 11. 2018.
- Kujawinski, Peter (12. 11. 2018). „Where Will Science Take Us? To the Stars - A monthlong visit to observatories in Chile, Hawaii and Los Angeles revealed spellbinding visions of the heavens. - Science Tourism - part 2 of 2”. The New York Times. Приступљено 12. 11. 2018.
- „ESO Supernova”. supernova.eso.org (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2019.
- Rachel Sugar (19. 12. 2016). „More tourists visited NYC in 2016 than ever before”. Vox Media. Приступљено 24. 4. 2018.
- „UNWTO technical manual: Collection of Tourism Expenditure Statistics” (PDF). World Tourism Organization. 1995. стр. 10. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 9. 2010. г. Приступљено 26. 3. 2009.
- „International tourism challenged by deteriorating global economy” (PDF). UNWTO World Tourism Barometer. 7 (1). јануар 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2011.
- „UNWTO World Tourism Barometer Interim Update” (PDF). UNWTO World Tourism Barometer. август 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2011.
- „International Tourist Numbers Could Fall 60-80% in 2020”. www.unwto.org. Приступљено 16. 9. 2020.
- UNWTO Tourism Highlights: 2017 Edition (на језику: енглески). World Tourism Organization (UNWTO). 1. 7. 2017. ISBN 978-92-844-1902-9. doi:10.18111/9789284419029.
- „UNWTO World Tourism Barometer” (PDF). UNWTO World Tourism Barometer. 11 (1). јануар 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2013.
- „China – the new number one tourism source market in the world”. World Tourism Organization. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала 8. 4. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2013.
Spoljašnje veze
уреди
- Reportaže iz BiH i ostalih zemalja
- Wikivoyage – a travel wiki
- Travel на сајту Curlie (језик: енглески)
- Травел на сајту Curlie (језик: енглески)