Простагландински рецептор

Познато је десет простагландинских рецептора, који су изражени на различитим ћелијским типовима. Простагландини се везују за фамилију седам-трансмембранских рецептора ћелијске површине, Г-протеин спрегнуте рецепторе.^[1]

Ти рецептори се зову:

ДП_1-2 - ДП₁, ДП₂ рецептори
ЕП_1-4 - ЕП₁, ЕП₂, ЕП₃, ЕП₄ рецептори
ФП - ФП
ИП_1-2 - ИП₁, ИП₂ рецептори
ТП - ТП рецептор

Имена ових рецептора потичу од простагландина који се за њих везује (нпр., ДП_1-2 рецептори везују PGD2).

Види још

Литература

^ Тсубои К, Сугимото Y, Ицхикаwа А (2002). „Простаноид рецептор субтyпес”. Простагландинс Отхер Липид Медиат. 68-69: 535—56. ПМИД 12432942. дои:10.1016/С0090-6980(02)00054-0.

Спољашње везе

IUPHAR GPCR база података - Простаноидни рецептори Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2021)
Простагландин+Рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid12432942-1] Тсубои К, Сугимото Y, Ицхикаwа А (2002). „Простаноид рецептор субтyпес”. Простагландинс Отхер Липид Медиат. 68-69: 535—56. ПМИД 12432942. дои:10.1016/С0090-6980(02)00054-0.

[1]