Право на новчану надокнаду за помоћ и негу другог лица
Право на новчану надокнаду за помоћ и негу другог лица једно је од људских права и право из инвалидског и пензионог осигурања, по коме накнада припада осигуранику или кориснику пензије код кога је због природе и тежине стања повреде или болести неопходна помоћ и нега другог лица ради задовољења основних животних потреба.[1]
У Србији је, ову накнаду која је 2017. године износила 16.346 динара, примало око 76.000 људи.[2]
Услови за стицање права
уредиПотреба за помоћи и негом другог лица настаје када осигураник или корисник пензије:
- постане непокретан,
- ако због тежине и природе трајних болести и болесног стања особа није способна да се самостално креће, нити да се сам храни, свлачи, облачи,
- ако је слеп.
Остваривање овог права у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање Србије, није условљено висином других примања, нити конкретном дијагнозом, већ искључиво општим здравственим стањем особе која подноси захтев, односно његовом функционалношћу и способношћу за обављање осноних животних активности.
Поступак
уредиДа би се остварило ово право, пре подношења захтева, потребно је да се над лицем коме је неопходна помоћ другог лица обави вештачење, које спроводи лекар вештак одређене специјалности на основу приложене медицинске документације и прегледа корисника. Након оовог прегледа вештак доноси налаз, оцену и мишљење, на основу кога то лице остварује ово право.
У случајевима када инвалидска комисија процени да здравствено стање може да се побољша, заказује се контролни преглед.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Право на новчану надокнаду за помоћ и негу другог лица”. Завод за социјално осигурање Србије. Архивирано из оригинала 03. 07. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ Кесар - Давидов, Данијела. „Како остварити право на туђу негу и помоћ”. Политика онлајн 4. 9. 2017. Приступљено 27. 1. 2020.
Спољашње везе
уреди- Како остварити право на туђу негу и помоћ — Политика онлајн од 4. 9. 2017