Phragmatobia fuliginosa
Пхрагматобиа фулигиноса је врста ноћног лептира (мољца) из породице Еребидае. Палеарктичког је распрострањења, присутна од северозападне Африке, широм Европе до Источне Азије.[1]
| Пхрагматобиа фулигиноса | |
|---|---|
| |
| Пхрагматобиа фулигиноса, дорзално | |
| |
| Латерално | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Натпородица: | Ноцтуоидеа |
| Породица: | Еребидае |
| Род: | Пхрагматобиа |
| Врста: | П. фулигиноса
|
| Биномно име | |
| Пхрагматобиа фулигиноса | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Станиште и биљка хранитељка
уредиВрста Пхрагматобиа фулигиноса нема специфичних захтева по питању станишта у ком се одвија развој, па се среће на отвореним стаништима попут ливада, шумских чистина, рубова шума, пољопривредних земљишта, урбаних и субурбаних станишта попут обода градова, паркова, башти и слично. Опсег надморских висина на којима је врста присутна је такође широк, те се налази бележе од низија до 2500м.н.в.. Гусенице, нарочито оне у каснијим ступњевима или пред улуткавање се често срећу на стазама и путевима, где се убрзано крећу у потрази са новим скровиштем међу вегетацијом или адекватним местом за улуткавање. Гусенице су изразито полифагне, а као хранитељке се бележе неке од веома присутних врста попут маслачка (Тараxацум оффицинале), коприве (Уртица диоица), многе врсте из родова Рубус и Плантаго (боквице), али и гајеним биљкама попут грашка (Писум сативум) и купуса (Брассица олерацеа). У зависности од флоре географског подручја, у литератури су наведене бројне друге зељасте, полужбунасте и жбунасте биљне врсте.
Јаја су беличаста, транспарентна и груписана на листу биљке хранитељке. Младе гусенице су плавичасто сивог интегумента, црних, широких папилозних основа сета, уочљиво длакаве. Медиодорзална линија је жуте до наранџасте боје, а две широке субдорзалне линије беле. Латерално, међу црним папилама, уочљива је и линија сачињена од жутих округлих поља. Како се развијају, гусенице су све длакавије, те јарка медиодорзална линија није видљива из сваког угла и делује испрекидано. Гусеница може променити генерално обојење у светло смеђе, смеђе или скоро црно. Главена капсула, прави екстремитети и основе лажних ножица су црне. Адулти су релативно малих димензија, распона крила до 35мм. Као и други полифаги, имају различите форме. Најучесталија је црвенкасте боје, благо транслуцентних предњих крила. Глава и грудни део су црвенкасто смеђи, а абдомен светао и црвен са црним пољима. [3]
У зависности од географског подручја, Пхрагматобиа фулигиноса има једну (север) до две потпуне генерације (умеренија клима) годишње. Лете од априла до јуна, а друга генерација у августу и септембру. Ноћни су летачи и привлачи их светлост. Стадијум који презимљива је зрела гусеница, која ће се улуткати у марту са доласком топлијих дана. Уобичајено да је да се гусеница не храни поново по изласку из хибернације. Најучесталији су сусрети са гусеницама друге генерације, које су веома бројне у јесењим месецима.[5]
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ „Пхрагматобиа фулигиноса (Линнаеус, 1758) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-11-30.
- ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Пхрагматобиа Фулигиноса”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-11-30.
- ^ WЕЛЛЕР, СУСАН Ј.; ЈАЦОБСОН, НАНЦY L.; ЦОННЕР, WИЛЛИАМ Е. (1999-12). „Тхе еволутион оф цхемицал дефенцес анд матинг сyстемс ин тигер мотхс (Лепидоптера: Арцтиидае)”. Биологицал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 68 (4): 557—578. ИССН 0024-4066. дои:10.1111/ј.1095-8312.1999.тб01188.x. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=(помоћ) - ^ Руле, Геоффреy С.; Роелофс, Wенделл L. (1989). „Биосyнтхесис оф сеx пхеромоне цомпонентс фром линолениц ацид ин арцтиид мотхс”. Арцхивес оф Инсецт Биоцхемистрy анд Пхyсиологy (на језику: енглески). 12 (2): 89—97. ИССН 1520-6327. дои:10.1002/арцх.940120203.
- ^ „Пхрагматобиа фулигиноса | Биологер”. биологер.орг. Приступљено 2020-11-30.[мртва веза]