Перцентилни ранг

Перцентили и перцентилни рангови су посебне статистичке мере које имају мноштво примена. Могу се користити у разне сврхе, али њихова најбитнија сврха је заправо одређивање положаја појединца у групи и његов однос са групом и другим појединцима. Начин изражавања оригиналних скорова.[1][2][3][4]

Перцентални рангови (перцентали) и поређењу са нормалним еквивалентима криве

Перцентил (фрактил) резултат је психолошког теста испод којег се налази одређени постотак испитаника, то јест тестни скор који се налази на неком месту на перцентилној скали и за референичке групе називају се норма. Његова општа ознака је Pp, где је P ознака за перцентил, а p у индексу је ознака за проценат случајева које леже испод перцентила којег израчунавамо. У индексу може бити било који број од 1 до 100.

Перцентилни ранг једног испитаника дефинише се процентом оних испитаника у дистрибуцији који имају ниже скорове од њега, то јест то је место испитаника на процентној скали. Дакле, он говори о томе који проценат скорова се налази испод датог скора. Општа ознака за перцентилни ранг је PR(x), где је PR ознака за перцентилни ранг, а X је општа ознака за било коју конкретну меру из дистрибуције.

Пример
  • ПР=60 — 60% људи има скор нижи од тог скора. Перцентилни ранг се израчунава као: F=[p + 0,5f/n], где је p кумулативни проценат скорова који су нижи или једнаки од Xp, f је фреквенција скора Xp, а n величина узорка.

Дистрибуција се најчесће дели на 10 једнаких делова — децилна скала. Друге поделе су:

  • средњих 50 посто и горњих и доњих 25 посто
  • подела на пет делова 5, 25, 40, 25, 5.

Референце

уреди
  1. ^ Буквић, А. (1982). Начела израде психолошких тестова. Београд. Србија : Завод за уџбенике и наставна средства.
  2. ^ Драгићевић, C. (2002). Статистика за психологе са збирком задатака. Београд. Србија: Центар за примењену психологију.
  3. ^ Матесић, К. (2006) Standards for Educational and Psychological Testing by American Educational Research Association. Загреб. Хрватска: Наклада Слап.
  4. ^ Станислав, Ф.(2005) Психометрија Метод и теорија психолошког мерења, Друго допуњено издање. Београд. Србија: Центар за примењену психологију.