Параболоид
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: математика. |
У геометрији, параболоид је квадратна површина која има тачно једну осу симетрије и нема центар симетрије. Термин "параболоид" изведен је од параболе, што се односи и на конусни пресјек који има слично својство симетрије.[1]
Параболоид је геометријска површина која настаје ротацијом параболе по њеној оси.
Параболоид
уредиПараболоид је геометријска површина другог реда. Постоје две врсте параболоида: елиптични и хиперболички.
Елиптични параболоид
уредиЕлиптични параболоид је тело чија је база елиптичног облика и има минималну или максималну тачку.
Алгебарски модел Елиптични параболоид с врхом у тачки и равни симетрије паралелним с равни и има једначину:
где је
Ротациони параболоид
уредиРотациони параболоид је тело које настаје ротацијом параболе око сопствене осе и круга који чини базу тела. Алгебарски модел Ротациони параболоид са врхом у тачки је специјалан случај елиптичног параболида, за који важи да је , то значи за ротациони параболоид са осом ротације паралелној са осом з важи:
Волумен ротационог параболоида: где је полупречник кружне базе и је висина параболоида
Хиперболички параболоид
уредиАлгебарски модел Хиперболички параболоид са врхом у тачки и равни симетрије паралелне са равни и има једначину:
где је
Особине
уредиУ области хиперболичког параболоида постоје два система правих, при чему свака права једног система пресеца сваку праву другог система, или произвољне две праве једног система се мимоилазе. За параболоид са центром у тачки могу се оба система правих записати као
Референце
уреди- ^ "Тхомас' Цалцулус 11тх ед.", Тхомас Георге Б., Маурице D. Wеир, Јоел Хасс, Франк Р. Гиордиано, 2005., публисхер= Пеарсон Едуцатион, Инц.