У геометрији, параболоид је квадратна површина која има тачно једну осу симетрије и нема центар симетрије. Термин "параболоид" изведен је од параболе, што се односи и на конусни пресјек који има слично својство симетрије.[1]

Параболод

Параболоид је геометријска површина која настаје ротацијом параболе по њеној оси.

Параболоид

уреди

Параболоид је геометријска површина другог реда. Постоје две врсте параболоида: елиптични и хиперболички.

Елиптични параболоид

уреди
 
Елиптични параболоид.

Елиптични параболоид је тело чија је база елиптичног облика и има минималну или максималну тачку.

Алгебарски модел Елиптични параболоид с врхом у тачки   и равни симетрије паралелним с равни   и   има једначину:  

где је  

Ротациони параболоид

уреди

Ротациони параболоид је тело које настаје ротацијом параболе око сопствене осе и круга који чини базу тела. Алгебарски модел Ротациони параболоид са врхом у тачки   је специјалан случај елиптичног параболида, за који важи да је  , то значи за ротациони параболоид са осом ротације паралелној са осом з важи:  

Волумен ротационог параболоида:   где је   полупречник кружне базе и   је висина параболоида

Хиперболички параболоид

уреди
 
Хиперболички параболоид.

Алгебарски модел Хиперболички параболоид са врхом у тачки   и равни симетрије паралелне са равни   и   има једначину:  

где је  

Особине

уреди

У области хиперболичког параболоида постоје два система правих, при чему свака права једног система пресеца сваку праву другог система, или произвољне две праве једног система се мимоилазе. За параболоид са центром у тачки   могу се оба система правих записати као

 
 


 
 

Референце

уреди
  1. ^ "Тхомас' Цалцулус 11тх ед.", Тхомас Георге Б., Маурице D. Wеир, Јоел Хасс, Франк Р. Гиордиано, 2005., публисхер= Пеарсон Едуцатион, Инц.

Спољашње везе

уреди