Papa Roach

Papa Roach
Papa Roach
	Папа Роацх наступа на фестивалу Зварте крос у Лихтенвордеу (18. јул 2010)
Музички рад
Активни период	1993—данас
Место оснивања	Вакавил (Калифорнија, САД)
Жанр	хард рок, алтернативни рок, алтернативни метал, ну метал
Издавачка кућа	Eleven Seven Music
Чланови
Садашњи чланови	Џејкоби Шедикс; Џери Хортон; Тобин Есперанц; Тони Палермо
Бивши чланови	Дејв Бакнер; Бен Лутер; Вил Џејмс
Остало
Веб-сајт	www.paparoach.com
Дискографија

Papa Roach (транскр. Папа роуч) рок је бенд из Калифорније^[1], САД. Чланови групе су Џејкоби Шедикс — главни вокал, Џери Хортон — гитара и вокал, Тобин Есперанц — бас гитара и вокал, и Тони Палермо — бубњеви.

Постали су славни после албума Infest (2000) на којем је популарна песма Last Resort. После тога су издали још 6 албума: Lovehatetragedy (2002), Getting Away with Murder (2004), The Paramour Sessions (2006), Metamorphosis (2009), Time for Annihilation (2010) и The Connection (2012).

Ране године

Бенд је настао 1993. Основали су га Џејкоби Шедикс и бубњар Дејв Бакнер. Њих двојица су заједно ишли у средњу школу (Vacaville High School). Њихов први сусрет се догодио на једној фудбалској утакмици када су спонтано почели да причају о музици. Касније им се придружио и Вил Џејмс (бас) и Бен Лутер (труба) и тада је први пут настао Papa Roach. Одлучили су да се пријаве за такмичење школских талената изводеци песму Fire Џимија Хендрикса, али нису победили. Име бенда је настало од Џејкобијевог прадеде Хауарда Вилијама Роуча чији је надимак био Папа Роуч (енгл. Papa Roach). Џери Хортон је заменио Бена Лутера. Џери је дошао у бенд преко своје девојке која је била фан бенда.

Године 1994. издали су први албум Potatoes For Christmas, након чега су издали још пар незапажених албума.

Први већи успех

Године 1999. су потписали уговор са DreamWorks и издали албум Infest који је садржао многе познате песме као што су: Last resort, Dead Cell и Broken Home.

У међувремену су издали још једам албум — Lovehatetragedy на којем су најпознатије песме: She Loves Me Not и Life Is a Bullet.

Године 2003. су се вратили у студио и почели са снимањем албума Getting Away With Murder. Најпознатије песме са тог албума су: Scars, Take Me, Sometimes и Do or Die. Албум је био врло популаран али такође и веома другачији. Није био класичан ну метал као претходник Infest. Тада су одржали један од највећих концерата, по многима и најбољи — Live & Murderous in Chicago.

Током тог периода осим врсте музике променили су и изглед. За време Infest-а су сви били као „обични“ момци који имају проблема са родитељима, обично и неупадљиво обучени, а током Getting Away With Murder периода почели су да се шминкају. Око очију су повлачили црне црте креоном да би добили ефекат подочњака и почели су да носе разне украсне детаље.

Дана 12. септембра 2006. издали су још један албум, The Paramour Sessions. Идеју за албум су добили од бенда Слипкнот који су у то време снимали Vol. 3: (The Subliminal Verses). На том албуму су најпознатије песме Forever и To Be Loved.

Музички правац

У својим раним независним издањима и на своја прва 2 озбиљнија албума, Infest и Lovehatetragedy, бенд је тежио ну металу и реп металу. Њихова каснија музика је често описивана као хард рок, алтернативни рок, реп рок, као и алтернативни метал. Са њиховим албумом из 2009. године, Metamorphosis, као што се види из имена (метаморфоза — преображај), бенд осећа да њихова музика пролази кроз трансформацију, до музике која је "тежа и бржа", у поређењу са лаганијим звуковима са ранијих албума.

Дискографија

Година	Назив албума
1997	Олд Фриендс Фром Yоунг Yеарс
2000	Инфест
2002	Ловехатетрагедy
2004	Геттинг Аwаy Wитх Мурдер
2006	Тхе Парамоур Сессионс
2009	Метаморпхосис
2010	Тиме фор Аннихилатион
2012	Тхе Цоннецтион
2014	Ф.Е.А.Р.
2016	Цроокед Теетх