Норман Борлоуг
Норман Ернест Борлоуг (Креско, Ајова, 25. март 1914. - Далас, Тексас, 13. септембар 2009),[3] амерички агроном, "отац" Зелене Револуције и добитник Нобелове награде за мир 1970,[4] као признање за његов допринос светском миру кроз повећање залиха хране.
Норман Борлоуг | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. март 1914. |
Место рођења | Креско (Ајова), САД |
Датум смрти | 12. септембар 2009. (95 год.)[1] |
Место смрти | Далас, Тексас, САД |
Научни рад | |
Познат по | Зеленој револуцији |
Награде |
Борлоуг је дипломирао у шумарство 1937. и докторирао у области биљне патологије и генетике са Универзитета у Минесоти 1942. Он је радио на пољопривредним истраживањима у центру ЦИММИТ у Мексику, где је развио полу-патуљасте сорте пшенице високог приноса отпорне на болести.[1][2] Средином 20. века Борлоуг је предводио уношење ових високо родних сорти у комбинацији са савременим техникама пољопривредне производње у Мексико, Пакистан и Индију. Као резултат тога, Мексико је постао нето извозник пшенице до 1963. Између 1965. и 1970. приноси пшенице су се скоро удвостручили у Пакистану и Индији, што је значајно побољшало сигурност хране у тим земљама.[5]
Борлоуга су често називали „оцем Зелене револуције“[6][7] и приписује му се спашавање више од милијарду људи широм света од смрти узрокованом глађу.[8][9][10][11] Према Џану Дагласу, извршном асистенту председника Светске фондације за храну, извор овог броја је чланак Грега Истербрука из 1997. године „Заборављени доброчинитељ човечанства“. У чланку се наводи да је „облик пољопривреде који Борлоуг проповеда можда спречио милијарду смртних случајева.“[12] Добитник је Нобелове награде за мир 1970. године као признање за његов допринос светском миру кроз повећање залиха хране.
Касније у животу помогао је у примени ових метода повећања производње хране у Азији и Африци.[13]
Рани живот, образовање и породица
уредиБорлоуг је рођен од оца Хенрија Оливера (1889–1971) и мајке Кларе (Вала) Борлоуг (1888–1972) на фарми његове баке и деде у Сауду 1914. године, као прво од четворо деце. Његове три сестре биле су Палма Лилијан (Бехренс; 1916–2004), Шарлота (Калберт; р. 1919) и Хелен (р. 1921). Од седме до деветнаесте година радио је на породичној фарми од 106-ацре (43 ха) западно од Противина, Ајова, пецао, ловио и узгајао кукуруз, зоб, мачји реп, говеда, свиње и пилиће. Похађао је једноучитељску сеоску школу са једном учионицом звану Нови Орегон #8 у Хауард округу, до осмог разреда.
Данас је та школска зграда, изграђена 1865. године, у власништву Фондације за наслеђе Нормана Борлоуга у оквиру „Пројекта Борлоугова оставштина“.[14] Борлоуг је био члан фудбалског, бејзболског и рвачког тима у средњој школи Креско, где га је његов тренер рвања, Дејве Бартелма, непрестано охрабривао да „да 105%”.[15]
Борлоуг је своју одлуку да напусти фарму и настави школовање приписао хитном дедовом охрабривању да учи: Нелс Олсон Борлоуг (1859–1935) му је једном рекао, „мудрије је да напуниш своју главу сад, ако касније желиш да напуниш стомак."[16] Када се Борлоуг 1933. пријавио за пријем на Универзитет у Минесоти, пао је на пријемном испиту, али је прихваћен на новооснованом двогодишњем Општем колеџу. Након два семестра прешао је на шумарски програм Пољопривредног факултета. Као члан универзитетског рвачког тима Универзитета у Минесоти, Борлоуг је стигао до полуфинала велике десетке и промовисао спорт у средњим школама у Минесоти на пријатељским мечевима широм државе.
Рвање ме је научило неким вредним лекцијама ... Увек сам мислио да могу да се носим са најбољин на свету. То ме учинило жилавим. Много пута сам се ослањао на ту снагу. Можда је то неприкладна потпора, али ја сам тако направљен.[17]
Смрт
уредиБорлоуг је умро од лимфома у 95. години, 12. септембра 2009. године, у свом дому у Даласу.[3][18]
Борлоугова деца објавила су саопштење у коме се каже: „Желели бисмо да његов живот буде модел за промену у животима других и да допринесе даљим напорима да се оконча људска беда за цело човечанство.”[19]
Премијер Индије Манмохан Синг и председница Индије Пратиба Патил одали су почаст Борлоугу рекавши: „Борлоугов живот и достигнуће сведочанство су о далекосежном доприносу који велики интелект, упорност и научна визија једног човека могу дати миру и напретку човека.”[20]
Организација за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација описала је Борлоуга као „врхунског научника чији се рад парира делима других великих научних добротвора човечанства у 20. веку”],[21] а Кофи Анан, бивши генерални секретар Уједињених нација, рекао је: „Док славимо дуг и изванредан живот др Борлога, славимо и дуге и продуктивне животе које су његова постигнућа омогућила толиким милионима људи широм света ... наставићемо да будемо инспирисани његовом трајном преданошћу сиромашнима, оскуднима и рањивима у нашем свету."[22]
Књиге и предавања
уреди- Тхе Греен Револутион, Пеаце, анд Хуманитy. 1970. Нобел Лецтуре, Норwегиан Нобел Институте ин Осло, Норwаy. Децембер 11, 1970.
- Wхеат ин тхе Тхирд Wорлд. 1982. Аутхорс: Халдоре Хансон, Норман Е. Борлауг, анд Р. Гленн Андерсон. Боулдер, Цолорадо: Wествиеw Пресс. ISBN 0-86531-357-1
- Ланд усе, фоод, енергy анд рецреатион. 1983. Аспен Институте фор Хуманистиц Студиес. ISBN 0-940222-07-8
- Феединг а хуман популатион тхат инцреасинглy цроwдс а фрагиле планет. 1994. Меxицо Цитy. ISBN 968-6201-34-3
- Норман Борлауг он Wорлд Хунгер. 1997. Едитед бy Анwар Дил. Сан Диего/Исламабад/Лахоре: Бооксервице Интернатионал. 499 пагес. ISBN 0-9640492-3-6
- Тхе Греен Револутион Ревиситед анд тхе Роад Ахеад. 2000. Анниверсарy Нобел Лецтуре, Норwегиан Нобел Институте ин Осло, Норwаy. Септембер 8, 2000.
- "Ендинг Wорлд Хунгер. Тхе Промисе оф Биотецхнологy анд тхе Тхреат оф Антисциенце Зеалотрy". 2000. Плант Пхyсиологy, Оцтобер 2000, Вол. 124, пп. 487–90. (дуплицате)
- Феединг а Wорлд оф 10 Биллион Пеопле: Тхе ТВА/ИФДЦ Легацy. Интернатионал Фертилизер Девелопмент Центер, 2003. ISBN 0-88090-144-6
- Проспецтс фор wорлд агрицултуре ин тхе тwентy-фирст центурy. 2004. Норман Е. Борлауг, Цхристопхер Р. Доwсwелл. Публисхед ин: Сустаинабле агрицултуре анд тхе интернатионал рице-wхеат сyстем. ISBN 0-8247-5491-3
- Фореwорд то Тхе Франкенфоод Мyтх: Хоw Протест анд Политицс Тхреатен тхе Биотецх Револутион. 2004. Хенрy I. Миллер, Грегорy Цонко. ISBN 0-275-97879-6
- Borlaug, Norman E. (27. 6. 2007). „Sixty-two years of fighting hunger: personal recollections”. Euphytica. 157 (3): 287—97. S2CID 2927707. doi:10.1007/s10681-007-9480-9.
Reference
уреди- ^ а б Swaminathan, M. S. (2009). „Obituary: Norman E. Borlaug (1914–2009) Plant scientist who transformed global food production”. Nature. 461 (7266): 894. Bibcode:2009Natur.461..894S. ISSN 0028-0836. PMID 19829366. S2CID 36572472. doi:10.1038/461894a.
- ^ а б Phillips, R. L. (2013). „Norman Ernest Borlaug. 25 March 1914 – 12 September 2009”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 59: 59—72. S2CID 75211546. doi:10.1098/rsbm.2013.0012.
- ^ а б „Nobel Prize winner Norman Borlaug dies at 95”. Associated Press. 13. 9. 2009. Приступљено 17. 9. 2012.
- ^ „The Nobel Peace Prize 1970”. NobelPrize.org. Приступљено 8. 9. 2019.
- ^ "Borlaug, father of ‘Green Revolution’, dead", DAWN.com. 14 September 2009. Retrieved 27 May 2015.
- ^ Scott Kilman and Roger Thurow. „Father of 'Green Revolution' Dies”. The Wall Street Journal. Приступљено 5. 6. 2013.
- ^ Dowswell, C. (15. 10. 2009). „Norman Ernest Borlaug (1914–2009)”. Science. 326 (5951): 381. PMID 19833952. S2CID 36826133. doi:10.1126/science.1182211.
- ^ „Norman Borlaug”. scienceheroes.com. Приступљено 5. 6. 2013.
- ^ MacAray, David (15. 10. 2013). „The Man Who Saved a Billion Lives”. The Huffington Post.
- ^ The phrase "over a billion lives saved" is often cited by others in reference to Norman Borlaug's work.
- ^ „Hearings”. Agriculture.senate.gov. Архивирано из оригинала 2011-11-06. г.
- ^ Easterbrook, Gregg (јануар 1997). „Forgotten benefactor of humanity”. The Atlantic. Приступљено 25. 10. 2016.
- ^ Enriquez, Juan (септембар 2007). „Why Can't We Grow New Energy?”. TED. Приступљено 18. 9. 2012.
- ^ State Historical Society of Iowa. 2002. FY03 HRDP/REAP Grant Application Approval
- ^ „Father of the Green Revolution – He Helped Feed the World!”.
- ^ „Iowa Rep. Tom Latham Pays Tribute to Dr. Borlaug”. The World Food Prize. 20. 3. 2008. Архивирано из оригинала 3. 7. 2008. г. Приступљено 18. 9. 2012.
- ^ University of Minnesota. 2005.„Borlaug and the University of Minnesota”. Архивирано из оригинала 2005-03-10. г. Приступљено 2005-06-18.
- ^ „Nobel Prize-winning scientist Norman Borlaug, father of the 'green revolution,' dies at age 95”.
- ^ Associated Press in Dallas (2009-09-13). „Norman Borlaug, the Nobel winner who fed the world, dies aged 95”. The Guardian. London. Приступљено 2009-09-15.
- ^ „PM pays tribute to Father of Green Revolution Borlaug”. Rediff. 14. 9. 2009. Приступљено 2009-09-15.
- ^ „UN food agency pays tribute to 'father' of Green Revolution”. United Nations. 14. 9. 2009. Приступљено 2009-09-15.
- ^ „Tributes to Dr. Norman E. Borlaug from around the world”. World Food Prize. 2009-09-14. Архивирано из оригинала 2009-10-03. г. Приступљено 2009-09-15.
Literatura
уреди- Andy Andrews (2010). The Boy Who Changed The World (eBook : Juvenile Nonfiction) (на језику: енглески). Thomas Nelson. ISBN 9781418562519.
- Bickel, Lennard (1974). Facing starvation; Norman Borlaug and the fight against hunger. Pleasantville, N.Y.: Reader's Digest Press; distributed by Dutton. ISBN 978-0-88349-015-0.
- Hesser, Leon (2006). The Man Who Fed the World: Nobel Peace Prize Laureate Norman Borlaug and His Battle to End World Hunger. Durban House. ISBN 978-1-930754-90-4.
- Cullather, Nick (2010). The Hungry World: America's Cold War Battle against Poverty in Asia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05078-5.
- Rajaram, S. (2011). „Norman Borlaug: The Man I Worked with and Knew”. Annual Review of Phytopathology. 49: 17—30. PMID 21370972. doi:10.1146/annurev-phyto-072910-095308. Архивирано из оригинала 15. 09. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2021.
- Vietmeyer, Noel (2013). Our Daily Bread: the Essential Norman Borlaug. Bracing Books. ISBN 978-0-578-09555-4.
- Vietmeyer, Noel (2009). Borlaug; Volume 1, Right off the Farm 1914-1944. Bracing Books. ISBN 978-0-578-04125-4.
- Vietmeyer, Noel (2010). Borlaug; Volume 2, Wheat Whisperer 1944-1959. Bracing Books. ISBN 978-0-578-03856-8.
- Vietmeyer, Noel (2010). Borlaug; Volume 3, Bread Winner 1960-1969. Bracing Books. ISBN 978-057-806920-3.
Spoljašnje veze
уреди- Norman Borloug на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Норман Е. Борлауг паперс, Университy Арцхивес, Университy оф Миннесота – Тwин Цитиес: http://archives.lib.umn.edu/repositories/14/resources/1743
- Тхе Пионеер оф Грееен Револутион : http://epaper.thedailystar.net/index.php?opt=view&page=7&date=2019-09-12 Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2019)
- „Норман Борлауг'с Wифе Диес ат 95”. Ассоциатед Пресс. 8. 3. 2007. Архивирано из оригинала 23. 9. 2013. г. Приступљено 18. 9. 2012. „Ан ассистант то тхе фамилy саyс схе фелл рецентлy анд невер рецоверед.”