Немачки музеј
Немачки музеј (нем. Deutsches Museum, званично нем. Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik), (енгл. German Museum of Masterpieces of Science and Technology) у Минхену, Немачка, највећи је музеј науке и технологије на свету, са око 28.000 изложених предмета из 50 области науке и технологије.[1] Годишње прими око 1,5 милиона посетилаца.
 Немачки музеј са Бошовим мостом | |
 | |
| Успостављен | 28. јун 1903 |
|---|---|
| Локација |
|
| Координате | 48° 07′ 48″ Н 11° 35′ 00″ Е / 48.13000° С; 11.58333° И |
| Тип | |
| Величина колекције | 28.000 |
| Посетилаца | 1,5 милиона |
| Бебсајт | Deutsches Museum |
Музеј је основан 28. јуна 1903. године, на састанку Удружења немачких инжењера (ВДИ), на иницијативу Оскара фон Милера. То је највећи музеј у Минхену. Музеј је једно време био домаћин за поп и рок концерте, укључујући The Who, Џими Хендрикса и Елтона Џона.[2]
Музејско острво
уреди
Главна локација Немачког музеја је мало острво на реци Исар, које се користило за сплаварење још од средњег века. Острво није имало ниједну зграду пре 1772. године, јер је редовно бивало поплављено пре изградње Силвенштајнске бране.
На острву су 1772. године изграђене касарне Исар, а након поплаве 1899. године зграде су обновљене са заштитом од поплаве. Године 1903, градско веће је најавило да ће донирати острво за новоизграђени Немачки Мусеум. Острво које је раније било познато као Коленинсел (угљано острво) тада је преименовано у Мусеумсинсел.[3][4]
Друге локације
уредиПоред главне локације на Мусеумсинсел, музеј има и два огранка у Минхену и његовој близини и један у Бону.
Филијала Флугверфт Шлајшајм налази се на око 18 километара северно од центра града Минхена, у близини палате Шлајшајм. Он је базиран на просторијама једне од првих војних ваздухопловних база у Немачкој основаних непосредно пре Првог светског рата. Музеј садржи стари центар за контролу ваздуха и команде, као и модерне зграде дограђене крајем 2000-их након снажне подршке Франца Јосефа Штрауса, бившег премијера државе Баварске (1966. до 1988), који је био страствени летач.
Флугверфт Шлајшајм садржи поставку мноштва занимљивих авиона за које није било довољно места на локацији Мусеумсинсел у центру Минхена. Међу истакнутијим експонатима је једрилица летећих крила Хортен изграђена четрдесетих година 20. века, обновљена из неколико преживелих делова. Колекција немачких конструкција авиона ВТОЛ (вертикално полетање и слетање) развијених 1950-их и 1960-их је јединствена. Изложен је низ борбених авиона из доба Вијетнама, као и руски авиони преузети из Источне Немачке након поновног уједињења. Ова постаја такође има радионицу посвећену рестаурацији свих врста авиона намењених статичком приказивању.
Најновија филијала отворена је 2003. године и зове се Немачки музеј Веркехрсзентрум. Она је смештена у Тересинхеху у Минхену, а има фокус на транспортној технологији.
Филијала која се налази у Бону отворена је 1995. године и фокусира се на немачку технологију, науку и истраживање након 1945. године.
Оскар фон Милер
уреди
Оскар фон Милер је студирао електротехнику и иначе познат по изградњи првог високонапонског вода од Мисбаха до Минхена (57 км) 1882. године за изложбу електротехнике у Гласпаласту у Минхену. Године 1883, он се придружио АЕГ-у и основао инжењерски уред у Минхену. Изложба електричне енергије у Франкфурту 1891. године и неколико електрана допринели су угледу Оскара фон Милера. У раним годинама на изложбу и колекцију Немачког музеја лично је утицао Оскар фон Милер.[5][6][7]
Историја
уредиНеколико месеци пре састанка Друштва немачких инжењера 1903. године, Оскар фон Милер је окупио малу групу која је подржала његову жељу да оснује музеј науке и технике. Показујући подршку, ова група је спонтано донирала 260.000 марака и изабрала „Провизиони комитет“ који ће покренути иницијативу.
У јуну 1903, Принце Лудвиг је пристао да делује као покровитељ музеја, а град Минхен поклонио је Угљано острво као место за пројекат. Поред тога, експонати су почели да пристижу из Минхена, Немачке и иностранства, укључујући колекције Баварске академије. Како није постојала наменска музејска зграда, експонати су били изложени у Националном музеју.
Дана 12. новембра 1906, привремени експонати у Националном музеју свечано су отворени за јавност, а 13. новембра постављен је камен темељац за стални музеј.
Прво име музеја, „Немачки музеј за ремекдела природне науке и технологије”, није имало за циљ да ограничи музеј на немачки напредак у науци и технологији, већ да изрази значај науке и технологије за немачки народ.
Оскар фон Милер отворио је нови музеј на свој 70. рођендан, 2. маја 1925, након одлагања од скоро десет година. Од почетка су музејске поставке подржане документима доступним у јавној библиотеци и архивима, који су отворени седам дана у недељи како би се обезбедио приступ радној јавности.
Пре и током Другог светског рата нацистичка партија је музеју доделила маргинално мали буџет, а многим експонатима је било дозвољено да застаре, уз неколико изузетака, као што је нова аутомобилска соба посвећена 7. маја 1937. До краја 1944. музеј је тешко оштећен ваздушним бомбардерским нападима са 80% зграда и 20% експоната оштећених или уништених. Док су савезничке трупе марширале у Минхен у априлу 1945. године, директор музеја Карл Баслер једва је успео да спречи немачке трупе у повлачењу да разоре последњи мост до Музејског острва.
Након рата музеј је морао бити затворен ради поправки, а привремени станари, попут Технолошког колеџа и Поште, користили су музејски простор док су се реконструисале њихове сопствене зграде. У музеју се такође налазио и Централни комитет ослобођених Јевреја, који је представљао расељена јеврејска лица у Америчкој зони Немачке после рата.
У новембру 1945. године, библиотека је могла поново да се отвори, а потом конгресна сала у јануару 1946. године. Посебна поставка о педесет година дизелског мотора отворена је у октобру 1947. године, а редовни експонати почели су поново да се отварају у мају 1948. Тек 1965. године, више од двадесет година након завршетка рата у Немачкој, изложбено подручје је достигло (и потом премашивало) своју предратну величину.
Током 1950-их, музеј се фокусирао на природне науке, уместо технологије, и многи традиционални велики експонати, попут грађевинарства, смањени су да би се уступило место савременијим технолошким достигнућима.
У августу 1969. године свемирска капсула Аполо 8[11][12][13] приказана је у посебној изложби под називом „Човек и свемир”, а 1970. године именован је први директор са пуним радним временом, Тео Стилгер. Седамдесетих година 20. века намена мисије музеја је измењена како би се подстакло објашњење културног значаја науке и технологије у експонатима.
Почетком 1980-их дошло је до озбиљних оштећења неколико експоната услед подметања пожара, што је резултирало најмањим изложбеним простором од 34.140 квадратних метара. Уследили су опсежни напори на реконструкцији и додатној изградњи доводећи до 1993. године укупни изложбени простор на 55.000 квадратних метара. Осамдесете и деведесете такође су донеле споразуме са Научним центром у Бону и владом, што је резултирало стварањем Немачког музеја у Бону и ваздухопловне изложбе Флугверфт Обершлајсхајм.
Године 1996, Баварска влада уступила је зграде на историјском налазишту Тересинхех у Минхену Немачком музеју, што је резултирало стварањем новог музеја транспорта, Немачког музеја Веркехрсзентрум, који је отворен 2003. године, а у њему су изложени експонати друмских возила и возова који су уклоњени са оригиналне локације Немачког музеја. Кварт Тересинхех је ново подручје на ободу централног дела Минхена, а Музеј транспорта део је квартовог дизајна мешовите намене.
Хронологија
уреди- 1903. Оснивање музеја
- 1906. Отварање привремених колекција у просторијама некадашњег Националног музеја у Максимилијанштрасе
- 1909. Отварање додатних колекција у старој касарни на Исару (Ерхартштрасе)
- 1911. Церемонија завршетка зграде колекције
- 1925. Отварање Немачког музеја у новој згради на Музејском острву
- 1928. Полагање камена темељца за библиотеку и хол
- 1930. Церемонија завршетка библиотеке и сале
- 1932. Отварање библиотеке
- 1935. Отварање Конгресног центра
- 1944. Уништење 80 посто зграда
- 1948. Поново отварање након уништења
- 1983. Уништавање поморске и машинске секције пожаром
- 1984. Отварање нове сале за ваздухопловство; привремено затварање неких департмана због града и оштећења водом
- 1992. Отварање музеја ваздухопловства Шлајшајм на аеродрому Обершлајсхајм
- 1995. Отварање огранка Немачког музеја у Бону
- 2003. Отварање Транспортног центра на бившем изложбеном терену
- 2006. Отварање I и II хале Транспортног центра на Тересинхех
- Октобар 2015. почетак прве велике фазе обнове/модернизације, са затварањем неколико експоната
Тренутни стални експонати
уреди
|
|
Референце
уреди- ^ „Тхе Неw Yорк Тимес Травел Гуиде датед 10 Ауг 2008 статес тхат "тхис ис тхе ларгест тецхнологицал мусеум оф итс кинд ин тхе wорлд."”. Травел.нyтимес.цом. Архивирано из оригинала 3. 5. 2012. г. Приступљено 2011-11-27.
- ^ Абендзеитунг, Германy (2016-01-27). „Деутсцхес Мусеум: Конгрессхалле wирд зур Евент-Лоцатион: Гауди унд Тралала - Мüнцхен - Абендзеитунг Мüнцхен”. Абендзеитунг-муенцхен.де. Приступљено 2017-06-19.
- ^ Пудор, Хеинрицх (1918). „Зур Гесцхицхте дер тецхнисцхен Мусеен - Виертељахрсцхрифт фüр Созиал- унд Wиртсцхафтсгесцхицхте”. 14 (2/3): 356—375. ЈСТОР 20725016.
- ^ Бüхлер, Дирк (мај 2009). Буилдинг а Мастерпиеце оф Цонцрете-Тецхнологy: Тхе Деутсцхес Мусеум ин Муницх (1906-1911). Процеедингс оф тхе Тхирд Интернатионал Цонгресс он Цонструцтион Хисторy. Цоттбус.
- ^ Wилхелм Фüßл: Миллер, Оскар вон. Ин: Неуе Деутсцхе Биограпхие (НДБ). Банд 17, Дунцкер & Хумблот, Берлин 1994, ISBN 3-428-00198-2, С. 517–519
- ^ Wилхелм Фüßл: Оскар вон Миллер : 1855–1934 ; еине Биограпхие, Муниц: C.Х.Бецк, 2005, ISBN 3-406-52900-3
- ^ Wилхелм Фüßл: Оскар вон Миллер. Ин: Катхарина Wеиганд (Хрсг.): Гроßе Гесталтен дер баyерисцхен Гесцхицхте. Муницх: Херберт Утз Верлаг, 2011, ISBN 978-3-8316-0949-9
- ^ „The discovery of Altamira”. Museo Nacional y Centro de Investigación de Altamira. Приступљено 25. 9. 2018.
- ^ Busch, Simon (28. 2. 2014). „Prehistoric paintings in Spain's Altamira cave revealed to a lucky few”. Cable News Network. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ „Cave of Altamira and Paleolithic Cave Art of Northern Spain”. unesco. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ Overbye, Dennis (21. 12. 2018). „Apollo 8's Earthrise: The Shot Seen Round the World—Half a century ago today, a photograph from the moon helped humans rediscover Earth.”. The New York Times. Приступљено 24. 12. 2018.
- ^ Boulton, Matthew Myer; Heithaus, Joseph (24. 12. 2018). „We Are All Riders on the Same Planet—Seen from space 50 years ago, Earth appeared as a gift to preserve and cherish. What happened?”. The New York Times. Приступљено 25. 12. 2018.
- ^ Widmer, Ted (24. 12. 2018). „What Did Plato Think the Earth Looked Like?—For millenniums, humans have tried to imagine the world in space. Fifty years ago, we finally saw it.”. The New York Times. Приступљено 25. 12. 2018.
Literatura
уреди- Deutsches Museum
- Deutsches Museum, English Museum Guide, 3rd ed. 2005
- Deutsches Museum (English only)
- Hans-Liudger Dienel: Das Deutsche Museum und seine Geschichte. Deutsches Museum, München 1998, ISBN 3-924183-47-3.
- Wolf Peter Fehlhammer (Hrsg.): Deutsches Museum. Geniale Erfindungen und Meisterwerke aus Naturwissenschaft und Technik. Prestel, München/Berlin 2003, ISBN 978-3-7913-2816-4.
- Menso Folkerts (Hrsg.): Gemeinschaft der Forschungsinstitute für Naturwissenschafts- und Technikgeschichte am Deutschen Museum 1963–1988. Deutsches Museum, München 1988, ISBN 3-924183-10-4.
- Wilhelm Füßl, Helmuth Trischler (Hrsg.): Geschichte des Deutschen Museums. Prestel-Verlag, München 2003, ISBN 3-7913-3025-X.
- Bettina Gundler u. a. (Hrsg.): Unterwegs und mobil. Verkehrswelten im Museum. (= Beiträge zur Historischen Verkehrsforschung des Deutschen Museums. Sonderband). Campus, Frankfurt am Main 2006, ISBN 978-3-593-37251-8.
- Christoph Hahn, Siegmar Hohl (Hrsg.): Der große Museumsführer. Sammlungen zu Kunst, Kultur, Natur und Technik in Deutschland. Bassermann Verlag, Gütersloh/München 2000, ISBN 978-3-8094-5013-9, S. 341–344.
- Ulf Hashagen, Oskar Blumtritt, Helmuth Trischler (Hrsg.): Circa 1903 – Artefakte in der Gründungszeit des Deutschen Museums. Deutsches Museum, München 2003, ISBN 978-3-924183-45-5.
- Wolfgang M. Heckl (Hrsg.): Technik Welt Wandel. Die Sammlungen des Deutschen Museums. 3., überarbeitete und aktualisierte Neuauflage, Deutsches Museum, München 2014, ISBN 978-3-940396-41-9.
- Friedrich Heilbronner (Hrsg.): Deutsches Museum. Führer durch die Sammlungen. 3., überarbeitete und erweiterte Auflage. Beck, München 1991, ISBN 3-406-34857-2.
- Landesstelle für die nichtstaatlichen Museen in Bayern (Hrsg.): Museen in Bayern – Ein Führer durch die bayerische Museumslandschaft. 6., völlig neu bearbeitete Auflage. Deutscher Kunstverlag, Berlin/München 2017, ISBN 978-3-422-07382-1, S. 296–297.
- Otto Mayr (Hrsg.): Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik. Beck, München 1990, ISBN 3-406-34104-7.
- Klemens Mörmann (Hrsg.): Der deutsche Museumsführer in Farbe. Museen und Sammlungen in der Bundesrepublik Deutschland und West-Berlin. Büchergilde Gutenberg, Frankfurt am Main/Olten/Wien 1983, S. 682–684.
- Peter Stepan (Hrsg.): Die deutschen Museen. Westermanns farbiger Führer durch alle bedeutenden Museen und Sammlungen. Westermann Sachbuch, Braunschweig 1983, ISBN 3-14-508854-8, S. 320–329.
- Elisabeth Vaupel, Stefan L. Wolff (Hrsg.): Das Deutsche Museum in der Zeit des Nationalsozialismus. Wallstein-Verlag, Göttingen 2010, ISBN 978-3-8353-0596-0.
- Dirk Bühler: Building a Masterpiece of Concrete-Technology: The Deutsches Museum in Munich (1906-1911) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2020) (ПДФ). Ин: Карл-Еуген Куррер, Wернер Лоренз, Волкер Wетзк (Хрсг.): Процеедингс оф тхе Тхирд Интернатионал Цонгресс он Цонструцтион Хисторy. Неунплус, Берлин 2009, ИСБН 978-3-936033-31-1, С. 257–266
