Википедија

Насилничко понашање

Насилничко понашање или булинг је употреба силе, присиле или претње за злостављање, агресивно доминирање или застрашивање. Овакво понашање се често репетитивно и хабитуално. Један суштински предуслов је перцепција (од стране насилника или других) неравнотеже физичке или друштвене моћи. Ова неравнотежа разликује булинг од сукоба.[1] Булинг је поткатегорија агресивног понашања коју карактеришу следећа три минимална критеријума: (1) непријатељске намере, (2) неравнотежа моћи и (3) понављање током одређеног временског периода.[2] Булинг је активност понављаног, агресивног понашања која има за циљ да повреди другог појединца, физички, ментално или емоционално.

Постер у кампањи против насилничког понашања Цефет-МГ

Злостављање се креће од један на једног, појединачног малтретирања до групног малтретирања, званог мобинг, у којем насилник може имати једног или више „помоћника” који могу да буду спремни да помогну примарном насилнику у њиховим активностима. Булинг у школи и на радном месту такође се назива „вршњачко злостављање”.[3] Роберт V. Фулер је анализирао насиље у контексту рангизма. Норвешки истраживач Дан Олвеус сматра да се булинг дешава када је особа „изложена, више пута и током времена, негативним поступцима једне или више других особа”,[4] и да се негативне радње дешавају „када особа намерно нанесе повреду или нелагоду другој особи, физичким контактом, речима или на друге начине.”[4] Индивидуални булинг обично карактерише особа која се понаша на одређени начин да би стекла моћ над другом особом.[5]

Култура булинга може се развити у било којем контексту у којем људи комуницирају једни са другима. Ово може укључивати школу, породицу, радно место,[6] дом и суседство. Главна платформа за насиље у савременој култури налази се на веб страницама друштвених медија.[7] У једној студији о мушким играчима америчког фудбала из 2012. године, „најјачи предиктор [булинга] била је перцепција да ли ће најутицајнији мушкарац у животу играча одобравати насилничко понашање”.[8]

Булинг се може дефинисати на више различитих начина. У Великој Британији не постоји законска дефиниција булинга,[9] док неке државе у Сједињеним Државама имају законе против тога.[10] Булинг је подељен на четири основне врсте злостављања - психолошко (понекад се назива и емоционално или релационо), вербално, физичко и сајбер.[11]

Понашања која се користе за потврђивање такве доминације могу укључивати физички напад или присилу, вербално узнемиравање или претњу, а такви поступци могу репетитивно бити усмерени према одређеним циљевима. Рационализације таквог понашања понекад укључују разлике у друштвеној класи, раси, религији, полу, сексуалној оријентацији, изгледу, понашању, говору тела, личности, репутацији, роду, снази, величини или способности.[12][13][14] Ако насиље врши група, то се зове мобинг.[15]

Типови

уреди

Индивидуални булинг се може класификовати у четири типа.[16] Колективно малтретирање је познато као мобинг и може обухватати било који од индивидуалних типова булинга.

Физички, вербални и релациони булинг су најпревалентнији у основној школи, а могу почети и много раније, настављајући у каснијим фазама у животу појединаца. Наводи се да је сајбер-булинг чешће у средњој школи него у основној школи.[16]

Индивидуално

уреди

Појединачне тактике булинг може почињавати једна особа против мете или мета.[17]

Физички

уреди

Ово је свако насиље које штети нечијем телу или оштећује њихов иметак. Крађа, гурање, ударање, туча и уништавање имовине све су врсте физичког булинга. Физички булинг је ретко први облик булинга који ће мета доживети. Често насиље почиње у другачијем облику и касније прелази у физичко насиље. У физичком малтретирању главно оружје које насилник користи је њихово тело приликом напада на своју мету. Понекад групе младих одраслих особа циљају и отуђивати вршњака због неких предрасуда адолесцената. Ово брзо може довести до ситуације у којима им се другови из разреда ругају, муче их и пребијају. Физичко малтретирање често ескалира с временом и може довести до кобног завршетка, па стога многи покушавају да то брзо зауставе, како би спречили даљњу ескалацију..[18]

Вербално

уреди

Ово је сваки булинг који се спроводи говором. Називање имена, ширење гласина, претња некоме и исмевање других су облици вербалног булинга. Вербално малтретирање је једна од најчешћих врста булинга. У вербалном булингу је главно оружје које злостављач користи њихов глас. У многим случајевима вербално малтретирање је уобичајено код оба пола, мада су девојке склоније овом приступу. Девојке су, углавном, суптилније са увредама од дечака. Девојке користе вербално малтретирање, као и технике друштвеног искључивања, како би доминирале и контролирале друге појединце и показале своју супериорност и моћ. Међутим, постоје и многи дечаци са довољно суптилности да користе вербалне технике доминације, и који практикују коришћење речи када желе да избегну невоље које могу доћи са физичким малтретирањем неког другог.[19]

Референце

уреди
  1. ^ Јувонен, Ј.; Грахам, С. (2014). „Буллyинг ин Сцхоолс: Тхе Поwер оф Буллиес анд тхе Плигхт оф Вицтимс”. Аннуал Ревиеw оф Псyцхологy. 65: 159—85. ПМИД 23937767. дои:10.1146/аннурев-псyцх-010213-115030. 
  2. ^ Бургер, Цхристопх; Строхмеиер, Дагмар; Спрöбер, Нина; Бауман, Схери; Ригбy, Кен (2015). „Хоw теацхерс респонд то сцхоол буллyинг: Ан еxаминатион оф селф-репортед интервентион стратегy усе, модератор еффецтс, анд цонцуррент усе оф мултипле стратегиес”. Теацхинг анд Теацхер Едуцатион. 51: 191—202. дои:10.1016/ј.тате.2015.07.004. 
  3. ^ Елизабетх Беннетт (1. 1. 2006). Пеер Абусе Кноw Море!: Буллyинг фром а Псyцхологицал Перспецтиве. Инфинитy. ИСБН 978-0-7414-3265-0. Архивирано из оригинала 14. 9. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  4. ^ а б „Хисторy”. ОЛWЕУС Буллyинг Превентион Програм. ОЛWЕУС Буллyинг Превентион Програм. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  5. ^ Валерие Е. Бесаг (1989). Буллиес анд вицтимс ин сцхоолс: а гуиде то ундерстандинг анд манагемент. Опен Университy Пресс. ИСБН 978-0-335-09542-1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  6. ^ Wиллиамс, Раy (3. 5. 2011). „Тхе Силент Епидемиц: Wоркплаце Буллyинг”. Псyцхологy Тодаy. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2016. 
  7. ^ Wхиттакер, Е (2016). „Цyбербуллyинг виа социал медиа”. Јоурнал оф Сцхоол Виоленце: 11—29. 
  8. ^ Стеинфелдт, Јессе А.; Ваугхан, Еллен L.; ЛаФоллетте, Јулие Р.; Стеинфелдт, Маттхеw C. (октобар 2012). „Буллyинг амонг адолесцент фоотбалл плаyерс: Роле оф масцулинитy анд морал атмоспхере”. Псyцхологy оф Мен анд Масцулинитy. 13 (4): 340—353. дои:10.1037/а0026645. хдл:2022/14023. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  9. ^ „Тхе Университy оф Манцхестер Дигнитy ат Wорк анд Студy Полицy”. Тхе Университy оф Манцхестер. јануар 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  10. ^ „Стате Лаwс Релатед то Буллyинг Амонг Цхилдрен анд Yоутх” (ПДФ). У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес - Хеалтх Ресоурцес анд Сервицес Администратион - Матернал анд Цхилд Хеалтх Буреау. У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 3. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  11. ^ Бранк, Еве M.; Хоетгер, Лори А.; Хазен, Катхерине П. (децембар 2012). „Буллyинг”. Аннуал Ревиеw оф Лаw анд Социал Сциенце. 8 (1): 213—230. дои:10.1146/аннурев-лаwсоцсци-102811-173820. 
  12. ^ „Цхилдрен wхо аре буллyинг ор беинг буллиед”. Цамбридгесхире Цоунтy Цоунцил: Цхилдрен анд фамилиес. Цамбридгесхире Цоунтy Цоунцил. 24. 7. 2013. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  13. ^ Ерицсон, Нелс (јун 2001). „Аддрессинг тхе Проблем оф Јувениле Буллyинг” (ПДФ). ОЈЈДП Фацт Схеет #ФС-200127. 27. Архивирано (ПДФ) из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  14. ^ Меyер, Доуг (2016). „Тхе Гентле Неолибералисм оф Модерн Анти-буллyинг Теxтс: Сурвеилланце, Интервентион, анд Бyстандерс ин Цонтемпорарy Буллyинг Дисцоурсе”. Сеxуалитy Ресеарцх анд Социал Полицy. 13 (4): 356—370. дои:10.1007/с13178-016-0238-9. 
  15. ^ Ноа Давенпорт; Рутх Дистлер Сцхwартз; Гаил Пурселл Еллиотт (1. 7. 1999). Моббинг: Емотионал Абусе ин тхе Америцан Wоркплаце. Цивил Социетy Публисхинг. ИСБН 978-0-9671803-0-4. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  16. ^ а б Бергер, Катхлеен Стассен (2014). Инвитатион то тхе Лифе Спан. Неw Yорк: Wортх Публисхерс. ИСБН 978-1464172052. 
  17. ^ „Буллyинг Дефинитионс”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  18. ^ „но буллyинг”. нобуллyинг.цом/пхyсицал-буллyинг/. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  19. ^ „Wхат ис Вербал Буллyинг анд Хоw то Хандле Вербал Буллиес - Буллyинг Статистицс”. Буллyинг Статистицс. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Nasilničko_ponašanje&oldid=28295143”