Муса ибн Шакир
Муса ибн Шакир је истакнути ирански научник и изванредан инжењер. Имао је три сина, Мухамеда, Ахмеда и Хасана, који су били изузетно познати те због тога у традиционалној историјској и научној исламској литератури спомињу их заједно под именом Бену Муса (Мусини синови). Они су рођени у Хорезму.
Муса ибн Шакир је био близак пријатељ абасидског калифа Мамуна. Користећи свој државни углед у научне сврхе, Муса је своја астрономска истраживања обављао у Мамуновој палати, некада и на његов захтев. Због њиховог блиског пријатељства абасидски калиф је, након Мусине смрти, одлучио да се лично стара о његовој малолетној деци и тако им је омогућио да се образују у чувеној Кући мудрости. Мусини синови су врло брзо напредовали, те су касније реализовали неке пројекте од круцијалног значаја за одређена математичка истраживања. У оквиру једног од таквих успешних пројеката, открили су методу валидног разматрања трисекције угла. Сходно томе, они су презентовали начин конструисања трећине датог, произвољног угла. Та теорија је образложена у чувеном делу Марифату масаха ал-ашкал ал-басита ва ал-курија [Разматрања о квадратури површинских и сферних фигура], а образложење између осталог показује да су се у својим анализама сасвим аргументовано освртали на Архимедове принципе из његових математичких трактата. Са методом Мусиних синова у трисекцији угла на Западу су се упознали тек пошто је њихово дело преведено на латински језик. Јордан Неморари, у XIII столећу, своје чувене аргументе о трисекцији угла прузео је у великој мери из резултата њихових истраживања. Такође, дела Леонарда Фибоначија (умро 1240) из геометрије писана су под доминантним утицајем преведених дела Мусиних синова.
Литература
уреди- Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 214—217.