Морска корњача
Морска корњача (напородице Chelonioidea)[3] су рептили из реда Testudines и два подреда Cryptodira. Седам постојећих врста морске корњаче су зелена морска корњача, главата корњача, Кемпова морска корњача, Lepidochelys olivacea, Eretmochelys imbricata, Natator depressus, и џиновска кожаста корњача.[4]
| Морска корњача Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Lepidochelys olivacea, представник надпородице морских корњача | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Рептилиа |
| Ред: | Тестудинес |
| Подред: | Црyптодира |
| Кладус: | Америцхелyдиа |
| Кладус: | Панцхелониоидеа |
| Натпородица: | Цхелониоидеа Bauer, 1893[2] |
| Типска врста | |
| зелена морска корњача | |
| Породице | |
| Синоними[2] | |
|
Chelonii - Oppel, 1811
| |
Свих шест врста морских корњача присутних у водама САД (све горе наведене осим равнолеђне) су наведене као угрожене и/или под претњом према Закону о угроженим врстама.[5] Седма врста морске корњаче је пљосната корњача, која постоји у водама Аустралије, Папуе Нове Гвинеје и Индонезије.[5] Морске корњаче се могу поделити на категорије са тврдим оклопом (челонид) и са кожним оклопом (дермочелид).[6] Постоји само једна врста дермочелида, а то је кожаста морска корњача.[6]
Опис
уредиВажно је да су за сваку од седам врста морских корњача женке и мужјаци исте величине, тј. да нема сексуалног диморфизма.[7]
Генерално, морске корњаче имају у већој мери распоред тела налик на вретено у односу на копнене или слатководне корњаче. Ово сужавање на оба краја смањује запремину и значи да морске корњаче не могу као друге корњаче да увуку главу и удове у своје шкољке ради заштите.[8] Међутим, рационализовани план тела смањује трење и повлачење у води и омогућава морским корњачама да пливају лакше и брже.
Џиновска кожаста корњача је највећа морска корњача, дужине 2–3 метра и ширине 1–1,5 м, тежине до 700 килограма (1500 фунти). Остале врсте морских корњача су мање, углавном су дугачке 60–120 цм и пропорционално су уже.[9]
Лобање морских корњача имају пределе образа који су затворени у кости.[10][11] Иако изгледа да ово стање личи на оно које се налази код најранијих познатих фосилних гмизаваца (анапсида), могуће је да је то новије развијена особина морских корњача, која их ставља изван анапсида.[12][10]
Таксономија и еволуција
уредиМорске корњаче, заједно са другим корњачама, су део реда Testudines. Све врсте изузев џиновске кожасте корњаче су у фамилији Cheloniidae. Џиновска кожаста корњача је једини постојећи припадник фамилије Dermochelyidae.
Порекло морских корњача сеже до касне јуре (пре 150 милиона година) са родовима као што је Plesiochelys, из Европе. У Африци је прва морска корњача Angolachelys, из туронске Анголе.[13] Међутим, ниједна од њих није повезана са постојећим морским корњачама; најстарији представник рода који је водио до њих била је Desmatochelys padillai из ране креде.
Линија неповезаних морских корњача, Плеуродира (бочно-вратних) ботремидида, такође је преживела добро у кенозоику. За друге плеуродире се такође сматра да су живели на мору, попут Araripemys[14] и изумрлих пеломедусида.[15] Модерне морске корњаче представљају јединствену лозу које је почела да се разликује од свих осталих корњача пре најмање 110 милиона година.[16][17][18]
Удови и мозгови морских корњача еволуирали су тако да су прилагођени њиховој прехрани. Једна од главних извора хране коју морске корњаче конзумирају су медузе, а употреба њихових удова за држање, окретање и храњење им је помогла да једу ефикасније. У почетку су удови морских корњача били еволуирани за кретање, док су сада обликовани како би им помогли у добављању хране.[19][20]
Кладограм
уредиИспод је кладограм који приказује филогенетичке односе постојећих и изумрлих морских корњачау Chelonioidea на бази рада Evers et al. (2019):[21]
|
Распрострањеност и станиште
уредиМорске корњаче се могу наћи у свим океанима осим у поларним регионима. Морска корњача равних леђа се налази искључиво на северној обали Аустралије. Кемпова ридли морска корњача налази се искључиво у Мексичком заливу и дуж источне обале Сједињених Држава.[22]
Морске корњаче се углавном налазе у водама изнад континенталних прагова. Током првих три до пет година живота, морске корњаче већину времена проводе у пелагичкој зони плутајући у простиркама од морских алги. Зелене морске корњаче се посебно често налазе у Саргассум простиркама, у којима налазе храну и склониште.[23] Када морска корњача одрасте, она се приближава обали.[24][25] Женке излазе на обалу да полажу јаја на пешчаним плажама током сезоне гнежђења.[26]
Морске корњаче мигрирају да би дошле до својих плажа које се мријесте, чији је број ограничен. Живот у океану стога значи да обично мигрирају на велике удаљености. Све морске корњаче имају велике величине тела, што је корисно за кретање на велике удаљености. Велике величине тела такође нуде добру заштиту од великих предатора (посебно ајкула) који се налазе у океану.[27]
Као резултат вируса ЦОВИД-19, људска активност на свим плажама је практично престала, што је резултирало повећањем гнежђења морских корњача. На Тајланду је највећи број гнезда у последњих 20 година пронађен током 2020. Корњаче напредују и широм Сједињених Држава, јер је мање буке и загађења.[28]
Референце
уреди- ^ Хираyама Р; Тонг Х (2003). „Остеопyгис (Тестудинес: Цхелониидае) фром тхе Лоwер Тертиарy оф тхе Оулед Абдоун пхоспхате басин, Мороццо”. Палаеонтологy. 46 (5): 845—56. дои:10.1111/1475-4983.00322.
- ^ а б Рходин, Андерс Г.Ј.; ван Дијк, Петер Паул; Инверсон, Јохн Б.; Схаффер, Х. Брадлеy; Рогер, Боур (31. 12. 2011). „Туртлес оф тхе wорлд, 2011 упдате: Аннотатед цхецклист оф таxономy, сyнонyмy, дистрибутион анд цонсерватион статус” (ПДФ). Цхелониан Ресеарцх Монограпхс. 5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 1. 2012. г.
- ^ Ависе, Ј. C.; Хамрицк, Ј. L. (1996). Цонсерватион Генетицс. Спрингер. ИСБН 978-0412055812.
- ^ Фисхериес, НОАА. „Сеа Туртлес :: НОАА Фисхериес”. www.нмфс.ноаа.гов (на језику: енглески). Приступљено 20. 12. 2015.
- ^ а б Натионал, Ресеарцх Цоунцил, ет ал. Ассессмент оф Сеа-Туртле Статус анд Трендс : Интегратинг Демограпхy анд Абунданце, Натионал Ацадемиес Пресс, 2010. ПроQуест Ебоок Централ, https://ebookcentral-proquest-com.ezproxy.library.sydney.edu.au/lib/usyd/detail.action?docID=3378665.
- ^ а б Wyнекен, Ј. 2001. Тхе Анатомy оф Сеа Туртлес. У.С Департмент оф Цоммерце НОАА Тецхницал Меморандум НМФС-СЕФСЦ-470, 1-172 пп.
- ^ Бергер, M. Лоок Оут фор Туртлес. Неw Yорк: ХарперЦоллинс Публисхерс, 1992. Јаy, L. А. Оур Wилд Wорлд: Сеа Туртлес. Миннетонка, МН: НортхWорд Пресс, 2000. Риппле, Ј. Сеа Туртлес. Стиллwатер: Воyагеур Пресс, Инц., 1996.
- ^ „Сеа Туртлес”. Дефендерс оф Wилдлифе. 20. 3. 2012. Приступљено 15. 10. 2015.
- ^ „Сеа Туртле Специес”. туртлехоспитал. Приступљено 29. 8. 2015.
- ^ а б Јонес, МЕХ; Wернебург, I; Цуртис, Н; Пенросе, РН; О'Хиггинс, П; Фаган, M; Еванс, СЕ (2012). „Тхе хеад анд нецк анатомy оф сеа туртлес (Црyптодира: Цхелониоидеа) анд скулл схапе ин Тестудинес”. ПЛОС ОНЕ. 7 (11): е47852. Бибцоде:2012ПЛоСО...747852Ј. ПМЦ 3492385
. ПМИД 23144831. дои:10.1371/јоурнал.поне.0047852 .
- ^ Цхаттерји, РМ; Хутцхинсон, МН; Јонес, МЕХ (2020). „Редесцриптион оф тхе скулл оф тхе Аустралиан флатбацк сеа туртле, Нататор депрессус, провидес неw морпхологицал евиденце фор пхyлогенетиц релатионсхипс амонг сеа туртлес(Цхелониоидеа)”. Зоологицал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 191 (4): 1090—1113. дои:10.1093/зоолиннеан/злаа071.
- ^ Зардоyа, Р; Меyер, А (1998). „Цомплете митоцхондриал геноме суггестс диапсид аффинитиес оф туртлес”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 95 (24): 14226—14231. Бибцоде:1998ПНАС...9514226З. ПМЦ 24355 . ПМИД 9826682. дои:10.1073/пнас.95.24.14226 .
- ^ Матеус; et al. (2009). „Тхе олдест Африцан еуцрyптодиран туртле фром тхе Цретацеоус оф Ангола” (ПДФ). Ацта Палаеонтологица Полоница. 54 (4): 581—588. дои:10.4202/апп.2008.0063.
- ^ Кисцхлат, Е.-Е & Цампос, D. де 1990. Соме остеологицал аспецтс оф Арарипемyс барретои Прице, 1973 (Цхелонии, Плеуродира, Арарипемyдидае). Ин Атас до I Симпóсио собре а Бациа до Арарипе е Бациас Интериорес до Нордесте Црато, 14 а 16 де јунхо де 1990, пп. 387–395.
- ^ Тхе ласт марине пеломедусоидс (Тестудинес: Плеуродира): а неw специес оф Баирдемyс анд тхе палеоецологy оф Стереогенyина
- ^ „Меет тхе Туртлес | СWОТ”. www.сеатуртлестатус.орг. Архивирано из оригинала 20. 09. 2017. г. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ „Ан Интродуцтион то Сеа Туртлес” (ПДФ). СWОТ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 10. 2013. г. Приступљено 06. 12. 2019.
- ^ Кеар, Бењамин П (22. 3. 2006). „А примитиве протостегид фром Аустралиа анд еарлy сеа туртле еволутион”. Биологy Леттерс. 2 (1): 116—119. ПМЦ 1617175 . ПМИД 17148342. дои:10.1098/рсбл.2005.0406.
- ^ „Сеа Туртлес Усе Флипперс то Манипулате Фоод”. Неwсwисе.цом. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 16. 9. 2018.
- ^ „Сеа туртлес усе флипперс то манипулате фоод”.
- ^ Еверс, Серјосцха W.; Барретт, Паул M.; Бенсон, Рогер Б. Ј. (1. 5. 2019). „Анатомy оф Рхиноцхелyс пулцхрицепс (Протостегидае) анд марине адаптатион дуринг тхе еарлy еволутион оф цхелониоидс”. ПеерЈ. 7: е6811. ИССН 2167-8359. ПМЦ 6500378 . ПМИД 31106054. дои:10.7717/пеерј.6811.
- ^ „Анциент маринерс тхреатенед wитх еxтинцтион” (ПДФ).
- ^ Царр, Арцхие (август 1987). „Неw Перспецтивес он тхе Пелагиц Стаге оф Сеа Туртле Девелопмент”. Цонсерватион Биологy. 1 (2): 103—121. ЈСТОР 2385827. дои:10.1111/ј.1523-1739.1987.тб00020.x. хдл:2027/уц1.31822031475700 .
- ^ Брyннер, Јеанна (19. 9. 2007). „Сеа Туртлес' Мyстерy Хидеоут Ревеалед”. ЛивеСциенце. Имагинова Цорп. Приступљено 20. 9. 2007.
- ^ Реицх, Кимберлy Ј.; Карен А. Бјорндал; Алан Б. Болтен (18. 9. 2007). „Тхе 'лост yеарс' оф греен туртлес: усинг стабле исотопес то студy црyптиц лифестагес”. Биологy Леттерс. 3 (6): 712—714. ПМЦ 2391226 . ПМИД 17878144. дои:10.1098/рсбл.2007.0394.
- ^ „WWФ – Марине Туртлес”. Специес Фацтсхеетс. Wорлд Wиде Фунд фор Натуре. 4. 5. 2007. Приступљено 13. 9. 2007.
- ^ Јаффе, А. L.; Слатер, Г. Ј.; Алфаро, M. Е. (2011). „Тхе еволутион оф исланд гигантисм анд бодy сизе вариатион ин тортоисес анд туртлес”. Биологy Леттерс. 7 (4): 558—561. ПМЦ 3130210 . ПМИД 21270022. дои:10.1098/рсбл.2010.1084.
- ^ Бy Јацк Гуy; Царлy Wалсх. „Сеа туртлес тхривинг ин Тхаиланд афтер беацх цлосурес”. ЦНН (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-20.
Литература
уреди- Бронгерсма, L.D. (1972). „Еуропеан Атлантиц Туртлес”. Зоологисцхе Верханделинген. 121: 1—318.
- Давидсон, Осха Граy (14. 8. 2003). Фире Ин Тхе Туртле Хоусе: Тхе Греен Сеа Туртле анд тхе Фате оф тхе Оцеан. ПублицАффаирс. ИСБН 978-1-58648-199-5.
- Сиземоре, Евелyн (2002). Тхе Туртле Ладy: Ила Фоx Лоетсцхер оф Соутх Падре. Плано, Теxас: Републиц оф Теxас Пресс. стр. 220. ИСБН 978-1-55622-896-4.
- Спотила, Јамес Р. (26. 10. 2004). Сеа Туртлес: А Цомплете Гуиде то Тхеир Биологy, Бехавиор, анд Цонсерватион. ЈХУ Пресс. ИСБН 978-0-8018-8007-0.
- Wитхерингтон, Блаир Е. (2006). Сеа Туртлес: Ан Еxтраординарy Натурал Хисторy оф Соме Унцоммон Туртлес. Воyагеур Пресс. ИСБН 978-0-7603-2644-2.
Спољашње везе
уреди
