Мићо Соколовић

Мићо Соколовић (1883–1906) био је главни оснивач радничког покрета у Босни и Херцеговини. Радио је као књиговезац у Београду у Краљевини Србији током 1903–05. године. Био је активан у синдикату књиговезаца Србије и придружио се Српској социјалдемократској странци. У мају 1905. године Соколовић се вратио у Босну и Херцеговину (која је тада била под влашћу Аустроугарске од 1878). Радио је на организовању радничког покрета у Сарајеву, а под његовим вођством је 27. августа 1905. године основан први синдикат у Босни и Херцеговини под називом Главни раднички савез. Умро је од туберкулозе 27. априла 1906 у Сарајеву.

Мићо Соколовић
Пуно име	Мићо Соколовић
Датум рођења	(1883-11-21)21. новембар 1883. -->
Место рођења	Соколовићи Рогатица  Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу
Датум смрти	27. децембар 1906.(1906-12-27) (23 год.) -->
Место смрти	Сарајево  Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу
Узрок смрти	туберкулоза
Место укопа	Сарајево
Занимање	активиста књиговезац
Родни град	Соколовићи

Рани живот и активизам у Србији

Мићо Соколовић рођен је 21. новембра 1883. године у селу Соколовићи у округу Рогатица Кондоминијума Босне и Херцеговине, под влашћу Аустроугарске. После основне школе похађао је гимназију у Сарајеву 1896. године. Тамо је завршио прва три разреда, пре него што је изгубио стипендију. Отац, осиромашени кројач, послао га је 1900. године у Београд да учи књиговешки занат. У августу 1903. придружио се синдикату књиговезаца Краљевине Србије и убрзо постао секретар ове организације. Убрзо након тога, придружио се и Српској социјалдемократској странци (ССДП). Био је делегат књиге књиговезаца на трећем конгресу синдиката Србије, одржаном у марту 1904. године. Током зиме 1903–04, Соколовић је похађао новоосновану Радничку школу у Београду, коју је основао Радован Драговић. Драговић је био један од оснивача ССДП-а и првог синдиката у Србији (Главни раднички савез). Драговић је предавао о радничком покрету, а циљ његове школе био је стварање ефикасних социјалистичких агитатора.

Активизам у Босни и Херцеговини

Социјалистичке идеје у Босни и Херцеговини први пут се јављају 60-их година XIX века. Главни заговорник ове идеје био је српски учитељ, писац и активиста Васа Пелагић. У то време, пред крај вековне османске владавине, Босна и Херцеговина је била углавном аграрна и неразвијена покрајина. Њена индустријализација започета је након окупације Аустроугарска 1878. године. Због недостатка стручних радника, много радне снаге је увезено из развијенијих делова царства. Неки од њих су се бавили ширењем социјалистичких идеја у покрајини, али су већину тих радника аустроугарске власти одмах протеравале, борећи севрло опрезно против социјалистичке агитације. Босанскохерцеговачки радници успели су да успоставе своје прве организације 1903. године, у облику друштава за узајамну помоћ. Захтеви радника за вишим надницама и бољим условима рада, као и за опште побољшање њиховог економског и социјалног положаја, били су знатно појачани током пролећа и лета 1905. године.

Део прве странице (горњи леви угао) и последње странице оригиналних Правила Општег синдиката радника, са именима привремених чланова управе.

Соколовић се у том периоду вратио у Сарајево и 22. маја постао је радник Националне штампарије (основане 1866. године као Шопронова штампарија). У то време у Босни и Херцеговини постојале су само изолиране групе радника које су улагали напоре да побољшају свој положај и имале су нејасне и опречне идеје о томе како се треба да се организују. Соколовић је почео да агитује у штампарији, а шест недеља након што се тамо запослио, радници су покренули први штрајк. За организацију штрајка, Мићо је добио казну од четири дана затвора и отказ са посла. Потом се у потпуности посветио организовању радничког покрета у Сарајеву. На његову иницијативу, представници радника разних заната окупили су се 10. августа 1905.године. На састанку је усвојена резолуција, коју је саставио Соколовић, којом се захтева од градских власти да радницима дају право на слободно удруживање и одржавање јавних скупова. Након што влада није одговорила на њихове захтеве, Соколовић је 21. августа поново окупио представнике радника. Они су поднели формални захтев за одржавање скупштине шест дана касније како би успоставили своју организацију и том захтеву је убрзо удовољено.

Прво јавно окупљање радника у Босни и Херцеговини одржано је како је и планирано, 27. августа 1905. Око 350 учесника окупило се са својим захтевима. Покрајинска влада послала је свог изасланика да присуствује овом скупу. Скупу је преседавао Алојз Супанчић, текстилни радник пореклом из Словеније, а записнике су водили Мићо Соколовић и Мустафа Ханџић (постолар). Скупштина је прихватила предлог о оснивању Главног синдиката радника, чији је главни циљ био „рад на интелектуалном, моралном и материјалном напретку радника, буђење њихове класне свести и ширење солидарности међу њима". Једногласно су прихваћена и Правила Главног радничког савеза, чије је чланке саставио Соколовић. Скупштина је изабрала привремено руководство организације, чији је председник био грађевински радник Илија Камберг, а секретар Соколовић. То је био први синдикат који је основан у Босни и Херцеговини. Поред овог општег синдиката, током септембра 1905. године сличне скупштине основале су шест синдиката организованих по узору на одређене занате. Све ове организације и њихова правила морала су се одобрити од стране централног Министарства финансија у Бечу и покрајинске владе, што је био процед гид скоро годину дана. Блажи став аустроугарске владе према радничким захтевима и организацијама делимично је произашао из њиховог страха да би се у њиховом царству могло догодити нешто слично руској револуцији из 1905. године. Увидели су да би даље репресивне мере против организованих радника могле довести до озбиљних социјалних и политичких немира, али настојали су да радничке организације учине аполитичним и ставе их под своју контролу.

Током 1905. године, забележено је осам штрајкова у Босни и Херцеговини и тада су се први пут појавили колективни уговори. Покрет провинције почео је да се повезује са покретима осталих делова Аустроугарске, посебно Хрватске и Славоније. Соколовић и Мартин Зрелец, текстилни радник из Бањалуке, пореклом из Хрватске, учествовали су на трећем конгресу Социјалдемократске партије Хрватске и Славоније, одржаном од 24. до 26. децембра 1905. године у Загребу. Соколовић је одржао говор, закључивши га поруком:

„ Могу да затварају колико хоће, али покрета ипак неће запријечити. Најважнији је успјех, да се тим штрајковима показало влади, да се радници не даду више израбљивати. С тим покретима у Босни и Херцеговини добива социјализам нове борце и тим се на све стране поткопава темељ капиталистичког поретка да се сруши и да се подигне нова зграда социјализма. ”

Смрт и заоставштина

Соколовић је боловао од туберкулозе и његове сталне активности додатно су нарушавале његово здравље. Убрзо након повратка из Загреба, морао је да се повуче у болесничку постељу. Умро је 27. априла 1906. године у сарајевској болници, а његовој сахрани присуствовало око 3.000 радника. Три дана након његове сахране, 2. маја, започео је први у низу штрајкова који су се одржали широм Босне и Херцеговине током маја 1906. године. Један од штрајкачких захтева био је да се хитно одобри Генерални синдикат радника. Министарство финансија у Бечу одобрило је, 10. јула 1906, стварање организације и њена правила, уз неке измене, а покрајинска влада дала је сагласност 21. септембра. Уставотворна скупштина Општег синдиката радника одржана је 14. октобра, након чега су уследиле оснивачке скупштине шест подређених синдиката током истог месеца. Године 1913. седамнаест организација било је под вођством општег савеза, са скоро 6.000 активних чланова. Правила, која је саставио Соколовић, остала су непромењена током целог постојања. Аустро-угарске власти укинуле су све синдикате у Босни и Херцеговини у мају 1913.

Референце

• Благојевић, Обрен (1987). Живот и дело Радована Драговића [Лифе анд Wорк оф Радован Драговић] (на језику: Сербо-Цроатиан). Белграде: Сербиан Ацадемy оф Сциенцес анд Артс. ЦС1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Хаџибеговић, Иљас (1980). Постанак радничке класе у Босни и Херцеговини и њен развој до 1914. године [Генесис оф тхе Wоркинг Цласс ин Босниа анд Херзеговина анд Итс Девелопмент унтил 1914] (на језику: Сербо-Цроатиан). Сарајево: Свјетлост. ЦС1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Шарац, Недим (1955). Синдикални покрет у Босни и Херцеговини до 1919 године [Траде-Унион Мовемент ин Босниа анд Херзеговина унтил 1919] (на језику: Сербо-Цроатиан). Сарајево: Народна просвјета. ЦС1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Залар, Цхарлес (1961). Yугослав Цоммунисм: А Цритицал Студy. Wасхингтон: У.С. Говернмент Принтинг Оффице. хдл:2027/мдп.39015018477581.