Википедија

Маслиновке

Маслиновке (Oleaceae) су фамилија цветница у реду Lamiales.[1] Она тренутно обухвата 26 родова, један од којих је недавно изумро.[2] Постојећих 25 родова обухватају Cartrema, који је поново откривен 2012. године.[3] Број врста у овој породици се процењује на око 700. Oleaceae се састоји од жбуња, дрвећа, и неколико лијана. Цветови су обично многобројни и веома мирисни.[4] Фамилија има космополитску дистрибуцију, у опсегу од субарктичких до најјужнијих делова Африке, Аустралије, и Јужне Америке. Значајни чланови фамилије Oleaceae су маслина, јасен, јасмин, и неколико популарних украсних биљки укључујући Ligustrum, форситију, Chionanthus, и јоргован.[5]

Маслиновке
Маслина (Olea europaea)
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Ламиалес
Породица: Олеацеае
Hoffmanns. & Link
Племена
Синоними
  • Bolivariaceae Griseb.
  • Forstiereae (Forstieraceae) Endl.
  • Fraxineae (Fraxinaceae) S.F. Gray
  • Iasmineae (Iasminaceae) Link
  • Jasmineae (Jasminaceae) Juss.
  • Lilacaceae Ventenat
  • Nyctantheae (Nyctanthaceae) J.G. Agardh
  • Syringaceae Horan.

Опис

уреди

Листови

уреди

Породицу карактеришу насупротни листови који могу бити једноставни или сложени.

Плод

уреди

Плод може бити бобичаст и меснат са коштицом, суви плод (капсула) или плод с крилцем.

Употреба

уреди

Многи чланови породице су значајни за привреду. Маслина (Olea europaea) је важна због плода и уља које се добија из њега; јасени (Fraxinus) se cene zbog tvrdog drva, a forzicija, jorgovan i jasmin su ukrasne biljke.

Pregled

уреди

Tipski rod za Oleaceae је Olea, маслина. Недавне класификације не препознају потпородице, али породица је подељена на пет племена.[2] Посебност сваког племена снажно је подржана у молекуларним филогенетским студијама, али односи међу племенима нису били разјашњени до 2014.[6] Филогенетско стабло за Олеацеае је петоразредно и може се представити као {Myxopyreae [Forsythieae (Fontanesieae <Jasmineae + Oleeae>)]}.

Главни центри разноврсности за Олеацеае су у југоисточној Азији и Аустралији.[7] Значајан број врста постоји и у Африци, Кини[8] и Северној Америци. У тропским пределима породица је заступљена на разним стаништима, од ниске суве шуме до планинске облачне шуме. Код Олеацеае ширење семена готово у потпуности врше ветар или животиње. У случају да је плод бобица, врсту углавном расејавају птице. Плодови расути ветром су самаре.

Нека старија дела препознала су чак 29 родова у Олеацеае.[9] Данас већина аутора препознаје најмање 25, али овај број ће се променити, јер се недавно показало да су неки од ових родова полифилетски.

Процене броја врста у Oleaceae кретале су се од 600 до 900. Већина разлика у броју врста настаје због рода Jasminum у којем је прихваћено бар 200[10] или чак 450[11] врста.

Упркос оскудности фосилних записа и нетачности датирања молекуларних часовника, јасно је да су Олеацеае древна породица која је постала широко распрострањена рано у својој историји. За неке родове се верује да су реликтне популације које су остале непромењене током дужих периода због изолације коју су наметнуле географске баријере попут подручја са малим узвишењима која одвајају планински врхови.

Систематика

уреди

Родови

уреди

Следећи списак садржи свих 25 прихваћених родова у недавној ревизији фамилије из 2004. године.[2][12]

Врсте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 5. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2013. 
  2. ^ а б в Петер С. Греен. 2004. "Олеацеае". пагес 296-306. Ин: Клаус Кубитзки (едитор) анд Јоацхим W. Кадереит (волуме едитор). Тхе Фамилиес анд Генера оф Васцулар Плантс волуме VII. Спрингер-Верлаг: Берлин; Хеиделберг, Германy. ISBN 978-3-540-40593-1.
  3. ^ Несом, Гуy L. (2012). „Сyнопсис оф Америцан Цартрема” (ПДФ). Пхyтонеурон. 96: 1—11. 
  4. ^ Вернон Х. Хеywоод, Рицхард К. Бруммитт, Оле Себерг, анд Аластаир Цулхам. Флоwеринг Плант Фамилиес оф тхе Wорлд. Фирефлy Боокс: Онтарио, Цанада. ISBN 978-1-55407-206-4..
  5. ^ Антхонy Хуxлеy, Марк Гриффитхс, анд Маргот Левy (1992). Тхе Неw Роyал Хортицултурал Социетy Дицтионарy оф Гарденинг. Тхе Мацмиллан Пресс,Лимитед: Лондон. Тхе Стоцктон Пресс: Неw Yорк. ISBN 978-0-333-47494-5. (сет).
  6. ^ Рефулио-Родригуез, Нанцy Ф.; Олмстеад, Рицхард Г. (2014). „Пхyлогенy оф Ламиидае”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 101 (2): 287—299. ПМИД 24509797. дои:10.3732/ајб.1300394. 
  7. ^ Армен L. Такхтајан (Такхтадзхиан). ' сецонд едитион (2009). Спрингер Сциенце+Бусинесс Медиа. ISBN 978-1-4020-9608-2 (принт) ISBN 978-1-4020-9609-9 (еБоок). Такхтајан, Армен, ур. (2009). Флоwеринг Плантс. ИСБН 978-1-4020-9608-2. дои:10.1007/978-1-4020-9609-9. 
  8. ^ Меи-цхен Цханг, Лиен-цхинг Цхиу, Зхи Wеи, анд Петер С. Греен. 1996. "Олеацеае" пагес 272-319. Ин: Wу Зхенгyи, Петер Х. Равен, анд Хонг Деyуан (едиторс). 1994 онwард. Флора оф Цхина вол. 15: Мyрсинацеае – Логаниацеае. Сциенце Пресс: Беијинг, Цхина; анд Миссоури Ботаницал Гарден Пресс: Ст. Лоуис, МО, УСА. ISBN 978-0-915279-37-1(вол. 15) ISBN 978-0-915279-34-0 (set).
  9. ^ Flora ornamental española, VI (Araliaceae – Boraginaceae) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2016), 2010.
  10. ^ Петер С. Греен анд Диана Миллер. 2009. Тхе Генус Јасминум ин Цултиватион. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw. ISBN 978-1-84246-011-5.
  11. ^ Давид Ј. Мабберлеy. 2008. ' тхирд едитион (2008). Цамбридге Университy Пресс: УК. Мабберлеy, D. Ј. (мај 2008). Мабберлеy'с Плант-боок: А Портабле Дицтионарy оф Плантс, Тхеир Цлассифицатион анд Усес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-82071-4. 
  12. ^ „Олеацеае Хоффманнс. & Линк | Плантс оф тхе Wорлд Онлине | Кеw Сциенце”. Плантс оф тхе Wорлд Онлине. Приступљено 2020-05-08. 

Спољашње везе

уреди
 
Маслиновке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Maslinovke&oldid=28522788”