Манга џосеј
Манга џосеј (јап. 女性漫画 [josei]) или само џосеј, јесте манга намењена за старије тинејџерке и генерално женску публику узраста од 18 до 45 година.[1] Мушки еквивалент би била сеинен манга. За разлику од шоџоа, џосеј има зрелије теме и реалистичније приказе љубавних веза, с тим да не мора увек да се фокусира на сексуални аспект. Најпознатије манге овог типа су Paradise Kiss, Princess Jellyfish, Usagi Drop, Eden of the East, Chihayafuru, My Lesbian Experience With Loneliness, као и аниме Aggretsuko.
Историја
уредиМанге џосеј су почеле да се појављују осамдесетих година прошлог века (Be Love је био први међу њима). Тада су биле познате под именом ladies‘ comics (женски стрипови), или скраћено lady-comi.[2] Девојчице које су 50-тих и 60-тих година читале шоџо манге су, са годинама, желеле да виде зрелије приказе тема уз које су одрасле.[3] Почетком 80-тих су била свега два наслова џосеј; до краја деценије је тај број порастао до педесет.[4] Први „женски стрипови” нису имали сексуалне теме, али се то временом такође променило. Стога, „женски стрипови” су деветесетих били сматрани „прљавим” и „простим,” па је, како би се решили те стигме, настао џосеј.[5]
Референце
уреди- ^ Ito, Kinko (2002). „The World of Japanese Ladies' Comics: From Romantic Fantasy to Lustful Perversion”. The Journal of Popular Culture. 36 (1): 68—85. дои:10.1111/1540-5931.00031.
- ^ Schodt, Frederik L. (1996). title-link=Dreamland Japan. Berkeley, California: Стоне Bridge Press. стр. 124. ИСБН 978-1-880656-23-5.
- ^ Ito, Kinko (2003). „Japanese Ladies' Comics as Agents of Socialization: The Lessons They Teach”. International Journal of Comic Art. 5 (2): 425—436.
- ^ King, Emerald (2011). „Mazohizumu no mon: Masochistic and Sadistic Representations of Women in Japanese Exploitation Films and Reidissu komikku.”. Image & Narrative. Open Humanities Press. 12 (1).
- ^ Thorn, Rachel (2004). „What Shôjo Manga Are and Are Not: A Quick Guide for the Confused”. Matt-Thorn.com. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г.