Малатион је органско једињење, које садржи 10 атома угљеника и има молекулску масу од 330,358 Da.[4][5][6][7][8]

Малатион
Називи
Други називи
Calmathion, Carbethoxy malathion, Carbetovur, Carbetox
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.004.089
КЕГГ[1]
  • CCOC(=O)CC(SP(=S)(OC)OC)C(=O)OCC
Својства
C10H19O6PS2
Моларна маса 330,358
Тачка топљења 2.8
Тачка кључања 156
Фармакологија
Начини употребе топикално
Фармакокинетика:
8-24 х
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 8
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 11
Particioni koeficijent[9] (ALogP) 1,8
Растворљивост[10] (logS, log(mol/L)) -3,3
Поларна површина[11] (PSA, Å2) 138,3

Референце

уреди
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Baker EL Jr, Warren M, Zack M, Dobbin RD, Miles JW, Miller S, Alderman L, Teeters WR: Epidemic malathion poisoning in Pakistan malaria workers. Lancet. 1978 Jan 7;1(8054):31-4. PMID 74508
  5. ^ Bonner MR, Coble J, Blair A, Beane Freeman LE, Hoppin JA, Sandler DP, Alavanja MC: Malathion exposure and the incidence of cancer in the agricultural health study. Am J Epidemiol. 2007 Nov 1;166(9):1023-34. Epub 2007 Aug 23. PMID 17720683
  6. ^ Edwards JW, Lee SG, Heath LM, Pisaniello DL: Worker exposure and a risk assessment of malathion and fenthion used in the control of Mediterranean fruit fly in South Australia. Environ Res. 2007 Jan; 103(1):38-45. Epub 2006 Aug 17. PMID 16914134
  7. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  8. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  9. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  10. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  11. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди