Mačji rep
Мачији реп (лат. Phleum pratense) је род биљака из породице биљака Poaceae. Пореклом је из Европе, одакле је пренет на готово све континенте.[1] Мачији реп је вишегодишња, бусенаста биљка, живи 10 и више година. Погодна је за исхрану стоке у виду испаше, као зелена крма, као сено и силажа.[2][3][4][5]
| Тимотхy-грасс | |
|---|---|
| |
| Хабитус, ссп. пратенсе | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | П. пратенсе
|
| Биномно име | |
| Пхлеум пратенсе | |
Морфолошке особине
уредиKoren мачијег репа је плитак, добре је усисне моћи, продире у дубину земљишта, од 30-60cm. Stablo је усправно, танко, глатко, нежно са јаким нодусима, високо 20-100cm, у изузетним приликама и до 150cm. Стабло задебљава при дну, у виду луковице, где се акумулирају хранљиве материје. Листови су равни, бледозелени, преко 30cm дуги, постепено сужени у врху, по ивици храпави. Лисни рукавац је кратак, а обавија део стабла од коренца до изнад половине интернодије. Cvast је класолика metlica, етажно грађена, цилиндрична, дуга 2-24cm, широка 6-9cm, зелене боје, ређе љубичаста. Плеве су дугуљасте, 3-5mm дуге, одсечене, беличасте, са зеленим гребеном. Развија се по принципу јарих трава.
Услови успевања
уредиМачији реп је врста која поседује највећу отпорност према ниским темературама, у односу на остале влатасте траве. Осетљива је на јаке и дуготрајне суше, као и на високе температуре. Може се успешно гајити на киселим земљиштима. Осетљив је на засену.
Сетва
уредиЗа производњу крме, обично се користи око 10kg/ha семена. Међутим, при лошијој припреми земљишта и до 20kg/ha. У Западној Европи, препоручује се гајење са ливадским вијуком, белом детелином и црвеном детелином, у смеши која се користи 2-3 па и 4 године. При заснивању смеше, мора се водити рачуна, слабо је конкурентан, друге врсте га лако потпискују.
Сортимент
уредиОд домаћих сората, може се споменути К15, а од страних сората БАХ-1/81, БАХ-2/81, Барт. Б. С., Пронто.
Искоришћавање и приноси
уредиМачији реп је трава одличног квалитета, услед касног цветања теже одрвени, те остаје дуго сочан. По хранљивој вредности, ово је једна од најбољих трава. Важна је трава за заснивање сејаних травњака у брдском и планинском подручју, умерено влажним и влажнијим климатским условима. Добро подноси косидбу, мало слабије испашу, даје обично 2-3 откоса годишње.
Изузетно добро реагује на ђубрење азотом и наводњавање. Врло често долази у смешама са црвеном детелином, шведском детелином и жутим звезданом, у условима у којима се друге траве слабије развијају (кисело и хладно земљиште). У смешама се користи до 15%. Приноси се крећу 40-50t/ha зелене крме и 9-13t/ha сена. Може дати принос од 14,00t/ha суве материје (Катзенбергер и Киефер, 1977).
Референце
уреди- ^ Тхе Обсервер'с боок оф грассес, седге анд русхес бy Францис Росе, паге 112, 1976, ИСБН 0 7232 1533 2, публисхед бy Фредерицк Wарне анд Цо Лтд
- ^ „Тимотхy Грасс”. Тхе Лоуисвилле Даилy Цоуриер. 9. 7. 1859. стр. 4. Приступљено 20. 9. 2015 — преко Неwспаперс.цом.
- ^ Мерриам-Wебстер'с Цоллегиате Дицтионарy, 11тх ед., п. 1310.
- ^ Оxфорд Енглисх Дицтионарy, с.в. тимотхy грасс.
- ^ Реадерс Дигест Натуре Ловер'с Либрарy Wилд Флоwерс оф Бритаин, паге 430, публисхед 1988
Литература
уреди- Крмно биље, Др Саво M. Вучковић, Београд, 1999.
- Траве за производњу крме и сјемена, проф. др. сц. M. Стјепановић, проф. др. сц. З. Штрафа, проф. др. сц. Г. Буквић, Загреб, 2008.
