Википедија

Liči

Личи или азијска трешња (лат. Litchi chinensis) биљка је које потиче из југозападне Азије, с југа Кине, југа Јапана (Острва Ријукју), Индонезије и Филипина.

Личи
Личи, споља и изнутра
Научна класификација
Царство:
Плантае
Дивизија:
Сперматопхyта
Класа:
Магнолиопсида
Поткласа:
Магнолиопхyтина
Ред:
Сапиндалес
Породица:
Сапиндацеае
Потпородица:
Сапиндоидеае
Род:
Литцхи

Врста:
L. цхиненсис
Биномно име
Литцхи цхиненсис

Семе личија садржи метилен циклопропил глицин који може изазвати хипогликемију повезану са избијањем енцефалопатије код потхрањене индијске и вијетнамске деце која су конзумирала воће личија.[2][3]

Таксономија

уреди
 
Цртеж Пјера Сонера из рада Путовање у Источну Индију и Кину (1782)[4]

Litchi chinensis је једини члан рода Litchi у породици Sapindaceae.[5] Описао га је и назвао француски природњак Пјер Сонерат у свом извештају „Voyage aux Indes Orientales et à la Chine, fait depuis 1774 jusqu'à 1781“ (превод: „Путовање у Источну Индију и Кину, направљено између 1774. и 1781.“) , који је објављен 1782. године.[4] Постоје три подврсте, које се одређују по цветном распореду, дебљини гранчица, плоду и броју прашника.

  • Litchi chinensis subsp. chinensis је једини комерцијализовани личи. Дивље расте у јужној Кини, северном Вијетнаму и Камбоџи. Има танке гранчице, цветови обично имају шест прашника, плодови су глатки или са избочинама до 2 мм (0,079 ин).
  • Litchi chinensis subsp. philippinensis (Radlk.) Leenh. У дивљини је уобичајен на Филипинима и ретко се узгаја. Има танке гранчице, шест до седам прашника, дуге овалне плодове са шиљастим избочинама до 3 мм (0,12 ин).[6]
  • Litchi chinensis subsp. javensis. Познат је само у култивацији, у Малезији и Индонезији. Има дебеле гранчице, цветове са седам до једанаест прашника у седећим гроздовима, глатке плодове са избочинама до 1 мм (0,039 ин).[5][7]

Опис

уреди
 
Дрво L. chinensis у општинском парку Самит у Панами
 
L. chinensis цвеће

Litchi chinensis је зимзелено дрво које је често мање од 15 м (49 фт) високо, понекад достиже 28 м (92 фт).[8] Његови зимзелени листови, дуги 5 до 8 инча (12,5–20 cm), перасти су, имају 4 до 8 наизменичних, елиптично дугуљастих до копљастих, нагло зашиљених листова.

Кора је сиво-црна, гране смеђе-црвене. Његови зимзелени листови су дугачки 12,5 до 20 cm (4,9 до 7,9 in) са листићима у два до четири пара.[5] Личи је по лишћу сличан породици Lauraceae, вероватно због конвергентне еволуције. Прилагођени су развијањем листова који одбијају воду, а називају се лаурофил или лауроидни листови. Цвеће расте на завршним цвастима са много метлица на растињу текуће сезоне. Метлице расту у гроздовима од десет или више, достижући 10 до 40 cm (3,9 до 15,7 in) или дуже, држећи стотине малих белих, жутих или зелених цветова који су изразито мирисни.[7]

Личи даје меснате плодове који сазревају за 80–112 дана у зависности од климе, локације и сорте. Плодови варирају у облику од округлог до јајоликог до срцоликог, до 5 cm дужине и 4 cm ширине (2,0 in × 1,6 in), тежине приближно 20 g.[8][9] Танка, жилава кожа је зелена када је незрела, сазрева до црвене или ружичасто-црвене боје, глатка је или прекривена малим оштрим избочинама грубе текстуре. Кора је нејестива, али се лако уклања да би се открио слој прозирног белог меснатог арилуса са цветним мирисом и слатким укусом.[8] Кожа постаје смеђа и сува када се изостави након бербе. Меснати, јестиви део плода је арил, који окружује једно тамносмеђе нејестиво семе које је дугачко 1 до 3,3 cm и широко 0,6 до 1,2 cm (0,39–1,30 са 0,24–0,47 инча). Неке сорте дају висок проценат плодова са смежураним побаченим семеном познатим као 'пилећи језици'. Ови плодови обично имају вишу цену, јер имају више јестивог меса.[7] Пошто се цветни укус губи у процесу конзервирања, воће се обично једе свеже.[8]

Историја

уреди
 
„Воћно дрво личи” у Михал Бојмовом делу Flora Sinensis (1657)

Узгој личија је почео у региону јужне Кине, још од 1059. године, као и у Малезији и северном Вијетнаму.[5] Незванични подаци у Кини говоре о личију још 2000. године пре нове ере.[10] Дивље дрвеће још увек расте у деловима јужне Кине и на острву Хајнан. Плод је коришћен као посластица на кинеском царском двору.[11]

У 1. веку, за време династије Хан, свежи личи су били популарни предмети почасти и били су толико тражени на царском двору да је посебна курирска служба са брзим коњима доносила свеже воће из Гуангдонга.[12] Постојала је велика потражња за личијем у династији Сонг (960-1279), према Цај Сјангу, у његовом Li chi pu (Трактату о личијима). Такође је то било преферентно воће омиљене конкубине цара Ли Лунгђија (Сјуенцунга) по имену Јанг Јухуан (Јанг Гуејфеј). Цар је наложио да се воће уз велике трошкове испоручи у престоницу.[8]

Личи је привукао пажњу европских путника, као што је шпански бискуп, истраживач и синолог Хуан Гонзалес де Мендоза у својој Историји великог и моћног краљевства Кине (1585; енглески превод 1588), заснованој на извештајима шпанских фратара који су посетили Кину током 1570-их, дао је велику похвалу овом воћу:[13]

Они имају неку врсту шљива, које зову личи, који су изузетно галантног укуса и не повређују било које тело, иако их једу у великим бројевима.

Касније је личи описао и увео на Запад 1656. Михал Бојм, пољски језуитски мисионар (у то време Пољско-литвански савез).[14]

Двострука доместикација

уреди

Геномске студије показују да је личи резултат двоструког припитомљавања независним узгојем у два различита региона древне Кине.[15]

Култивација и употребе

уреди
 
Проклијало семе личија са главним кореном (старо око 3 месеца)

Личи се екстензивно узгаја у јужној Кини, Тајвану, Вијетнаму и остатку тропске југоисточне Азије, на Индијском потконтиненту[16] и у тропским регионима многих других земаља.[5][16][17] Захтевају тропску климу без мраза и која није испод температуре од −4 °Ц (25 °Ф).[5][16] Личији захтевају климу са великом летњом врућином, падавинама и влажношћу, оптимално расту на добро дренираним, благо киселим земљиштима богатим органском материјом и малчом.[5][16]

Постоји око 200 сорти, са раним и касним облицима сазревања који су погодни за топлију и хладнију климу,[5] иако се углавном осам сорти користи за трговину у Кини.[16] Гаје се и као украсно дрво, као и због плодова.[5] Најчешћи начин размножавања личија је метода која се зове ваздушно наношење слојева или маркотинг. Ваздушни слојеви, или марцоттс, се праве тако што се грана зрелог дрвета покрије подлогом за укорењавање, као што је тресет или сфангумсна маховина, а затим се подлога омота полиетиленском фолијом и дозволи исечцима да се укорене. Када дође до значајног укорењавања, слој се исече са гране и сади у саксију.[18]

Према народном предању, дрво личија које не даје много плода може бити анеламентирано, што доводи до веће производње воћа. Када се централно отварање стабала врши као део обуке и резидбе, може се постићи стерео плодоношење за већу продуктивност воћњака.[19]

Личи се обично продаје у свежем стању на азијским тржиштима.[5][16] Црвена кора постаје тамно смеђа када се воће охлади, али то не утиче на укус. Такође се продаје у конзервираном облику током целе године. Плод се може сушити са нетакнутом кором, при чему се месо скупља и потамни.[8]

Дрво

уреди

Личи је суптропска биљка, која лети користи високу температуру и влагу, а презими на хладноћи која се не спушта испод тачке леђења. Дрво је зимзелено, са тамнозеленим сјајним листовима и нарасте између 10 и 15 метара високо. Данас је познато око 100 сорти личија.

Плод

уреди

Плодови личија су у облику јајета и дуги су око 3 до 5 центиметара. Њихова груба, храпава и крхка љуска је црвена или ружичаста, обрасла дужим длачицама. Кад се осуши постане смеђкаста. Месо плода је бело, слатко-киселкасто, слично грожђу, а у средишту има велику коштицу. Личи садржи огромну количину витамина C и Б, калијума, бакра, фосфора и магнезијума.

Да бисмо га појели, личи ољуштимо и једемо као трешње (одстранимо нејестиву коштицу). Личи је изврстан за воћне салате, одлично се комбинује са мангом, дињама и трешњама.

Слике личија

уреди
  •  
    Зрели плодови
  •  
    Плодови личија

Референце

уреди
  1. ^ „Литцхи цхиненсис Сонн”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 1995-10-17. Архивирано из оригинала 14. 05. 2009. г. Приступљено 2010-01-19. 
  2. ^ Спенцер ПС, Палмер ВС (2017). „Тхе енигма оф литцхи тоxицитy: ан емергинг хеалтх цонцерн ин соутхерн Асиа”. Тхе Ланцет. Онлине, 30 Јануарy 2017 (4): е383—е384. ПМИД 28153516. дои:10.1016/С2214-109X(17)30046-3  . 
  3. ^ Аакасх Схривастава; Анил Кумар; Јеррy D Тхомас; Каyла Ф Ласерсон; Гyан Бхусхан; Мелисса D Цартер; Мала Цххабра; Веена Миттал; Схасхи Кхаре; Јамес Ј Сејвар; Маyанк Дwиведи; Самантха L Исенберг; Рудолпх Јохнсон; Јамес L Пиркле; Јон D Схарер; Патрициа L Халл; Рајесх Yадав; Анооп Велаyудхан; Мохан Папанна; Панкај Сингх; D Сомасхекар; Аргхyа Прадхан; Капил Гоел; Рајесх Пандеy; Мохан Кумар; Сатисх Кумар; Амит Цхакрабарти; П Сиваперумал; А Рамесх Кумар; Јосхуа Г Сцхиер; Артхур Цханг; Леигх Анн Грахам; Тхомас П Матхеwс; Даррyл Јохнсон; Лиза Валентин; Катхлеен L Цалдwелл; Јефферy M Јарретт; Леслие А Харден; Гарy Р Такеока; Суxианг Тонг; Криста Qуеен; Цлинтон Паден; Анне Wхитнеy; Дана L Хаберлинг; Рам Сингх; Рави Сханкар Сингх; Кеннетх C Еархарт; А C Дхариwал; L С Цхаухан; С Венкатесх; Падмини Срикантиах (2017). „Ассоциатион оф ацуте тоxиц енцепхалопатхy wитх лyцхее цонсумптион ин ан оутбреак ин Музаффарпур, Индиа, 2014: а цасе-цонтрол студy”. Тхе Ланцет. 30 Јануарy 2017 (онлине) (4): е458—е466. ПМИД 28153514. дои:10.1016/С2214-109X(17)30035-9  . 
  4. ^ а б Соннерат, П. (1782) Воyаге ауx Индес Ориенталес ет à ла Цхине, фаит пар ордре ду Рои, депуис 1774 јусqу'ен 1781. Томе сецонд, п. 230. Парис.
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и Мортон ЈФ (1987). „Лyцхее ин Фруитс оф Wарм Цлиматес”. Центер фор Неw Цропс & Плант Продуцтс, Пурдуе Университy, Департмент оф Хортицултуре анд Ландсцапе Арцхитецтуре, Wест Лафаyетте, Индиана. стр. 249—259. Приступљено 2013-10-30. 
  6. ^ „Литцхи цхиненсис субсп. пхилиппиненсис”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк (ГРИН). АРС, УСДА. Приступљено 2013-10-30. 
  7. ^ а б в Цоуртнеy Мензел (2005). Литцхи анд лонган: ботанy, продуцтион анд усес. Wаллингфорд, Оxон, УК: ЦАБИ Пуб. стр. 26. ИСБН 978-0-85199-696-7. 
  8. ^ а б в г д ђ Давидсон, Јане L.; Давидсон, Алан; Сабери, Хелен; Јаине, Том (2006). Тхе Оxфорд цомпанион то фоод. Оxфорд [Оxфордсхире]: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-280681-9. 
  9. ^ Хосахалли Рамасwамy; Диане Барретт; Ласзло П. Сомогyи (2005). Процессинг фруитс: сциенце анд тецхнологy. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. стр. 687. ИСБН 978-0-8493-1478-0. 
  10. ^ Андерсен, Петер А.; Сцхаффер, Бруце (1994). Хандбоок оф енвиронментал пхyсиологy оф фруит цропс. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. стр. 123—140. ИСБН 978-0-8493-0179-7. 
  11. ^ Бисхоп, Кевин (1997). Цхина'с Империал Wаy: Ретрацинг ан Хисторицал Траде анд Цоммуницатионс Роуте фром Беијинг то Хонг Конг. Цхина Боокс. стр. 17. ИСБН 9622175112. Приступљено 2. 1. 2020. 
  12. ^ Yу, Yингсхи (2016). Цхинесе Хисторy анд Цултуре. Волуме 1, Сиxтх Центурy Б.C.Е. то Севентеентх Центурy. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. стр. 114. ИСБН 978-0-231-54201-2. ОЦЛЦ 933211532. 
  13. ^ Јуан Гонзáлез де Мендоза, Тхе хисторy оф тхе греат анд мигхтy кингдом оф Цхина анд тхе ситуатион тхереоф. Енглисх транслатион бy Роберт Парке, 1588, ин ан 1853 репринт бy Хаклуyт Социетy. Паге 14. Тхе Спанисх версион (ин а 1944 репринт) хас лецхíас.
  14. ^ Кајдаńски, Едwард (1999). „Флора Цхин”. Мицхаł Боyм: амбасадор Паńстwа Śродка (на језику: пољски). Wарсзаwа: Ксиążка и Wиедза. стр. 183. ИСБН 9788305130967. 
  15. ^ Ху, Гуибинг; Фенг, Јунтинг; Xианг, Xу; Wанг, Јиабао; Салојäрви, Јаркко; Лиу, Цхенгминг; Wу, Зхенxиан; Зханг, Јисен; Лианг, Xинминг; Јианг, Зиде; Лиу, Wеи (јануар 2022). „Тwо дивергент хаплотyпес фром а хигхлy хетерозyгоус лyцхее геноме суггест индепендент доместицатион евентс фор еарлy анд лате-матуринг цултиварс”. Натуре Генетицс (на језику: енглески). 54 (1): 73—83. ИССН 1546-1718. дои:10.1038/с41588-021-00971-3. 
  16. ^ а б в г д ђ СК Митра (2000). „Овервиеw оф лyцхее продуцтион ин тхе Асиа-Пацифиц регион”. Фоод анд Агрицултурал Организатион оф тхе Унитед Натионс, Оффице фор Асиа анд тхе Пацифиц. Приступљено 12. 6. 2020. 
  17. ^ Цране, Јонатхан Х.; Царлос Ф. Балерди; Иан Магуире (2008) [1968]. „Лyцхее гроwинг ин тхе Флорида хоме ландсцапе”. Университy оф Флорида. Приступљено 30. 6. 2009. 
  18. ^ Мензел, C.M. (јануар 1985). „Пропагатион оф лyцхее: А ревиеw”. Сциентиа Хортицултурае. 25 (1): 31—48. ИССН 0304-4238. дои:10.1016/0304-4238(85)90074-3. 
  19. ^ „Гоод манагемент працтицес ин литцхи” (ПДФ). Натионал Ресеарцх Центре он Литцхи, Бихар, Индиа. 2016. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 08. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2016. 

Литература

уреди
  • Бонинг, Цхарлес Р. (2006). „Лyцхее”. Флорида'с Бест Фруитинг Плантс: Нативе анд Еxотиц Треес, Схрубс, анд Винес. Сарасота, Флорида: Пинеаппле Пресс, Инц. стр. 130—133. 
  • Хуи, Y. Х. (2008). „Лyцхее”. Хандбоок оф Фруитс анд Фруит Процессинг. Неw Делхи: Wилеy Индиа. стр. 606—611. ИСБН 978-81-265-1788-6. 
  • Кадам, С. С.; С. С. Десхпанде (1995). „Лyцхее”. Ур.: D. К. Салункхе; С. С. Кадам. Хандбоок оф фруит сциенце анд тецхнологy: продуцтион, цомпоситион, стораге, анд процессинг. Неw Yорк: M. Деккер. стр. 435—443. ИСБН 978-0-8247-9643-3. 
  • Росенгартен, Фредериц (2004). „Литцхи 'Нутс'”. Тхе боок оф едибле нутс. Неw Yорк: Довер Публицатионс. стр. 299—300. ИСБН 978-0-486-43499-5. 

Спољашње везе

уреди
 
Личи на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Личи.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Liči&oldid=28772051”