Латиноамеричка књижевност

Латиноамеричка књижевност састоји се од усмене и писане књижевности Латинске Америке на неколико језика, посебно на шпанском, португалском и аутохтоним језицима Америке, као и књижевности Сједињених Држава на шпанском језику. На глобалном је нивоу посебно истакнута током друге половине 20. века, углавном захваљујући међународном успеху стила познатог као магични реализам. Као таква, регионална књижевност је често повезана само са овим стилом, са књижевним покретом 20. века познатим као латиноамерички бум и са његовим најпознатијим експонентом, Габријелом Гарсијом Маркезом. Латиноамеричка књижевност има богату и сложену традицију књижевне продукције која датира уназад више векова.

Историја

Преколумбијска књижевност

Преколумбијске културе су углавном биле усмене, иако су Астеци и Маје, на пример, производили сложене кодексе. Усмени записи о митолошким и верским веровањима такође су понекад забележени по доласку европских колонизатора, као што је био случај са Попол Вухом. Штавише, традиција усменог приповедања опстала је до данас, на пример међу кечуанским становништвом Перуа и Киче народом из Гватемале.

Колонијална књижевност

Од тренутка када су се Европљани сусрели са Новим светом, рани истраживачи и конквистадори су писали извештаје и хронике о свом искуству, попут Колумбових писама или описа освајања Мексика Бернала Дијаза дел Кастиља. Понекад су колонијалне праксе подстицале живу расправу о етици колонизације и статусу аутохтоних народа, што се, на пример, огледа у Бартоломе де лас Касасовом Кратком извештају о уништењу Инда.

Местици и домороци такође су допринели телу колонијалне књижевности. Аутори попут Инка Гарсиласо де ла Веге и Гуамана Пома написали су извештаје о шпанском освајању који показују перспективу која је често у супротности са извештајима колонизатора.

Током колонијалног периода, писана култура је често била у рукама цркве, контекст у којем је Хуана Инес де ла Круз писала знамениту поезију и филозофске есеје. Пред крај 18. века и почетком 19. појавила се препознатљива криолска књижевна традиција, укључујући прве романе попут Хосе Хоакин Фернандез де Лизардијевог Шугавог папагаја (1816). Сами „либертадори“ такође су често били угледни писци, као што су Симон Боливар и Андрес Бело.

Књижевност деветнаестог века

Деветнаести век је био период „фундаменталне фикције“ (према речима критичарке Дорис Сомер), романа у романтичарској или натуралистичкој традицији који су покушавали да успоставе осећај националног идентитета и који су се често фокусирали на улогу и права домородаца или дихотомију „цивилизације или варварства“, коју је у Латинској Америци покренуо Естебан Ечеверија, који је био под утицајем париских романтичара док је тамо живео од 1825-1930. Тада су се романтизмом бавиле и друге истакнуте књижевне личности, попут дела Факундо аргентинског писца Доминга Сармиента (1845). Слично томе, дело Мартин Ривас (1862) Алберта Блест Гане, широко признато као први чилеански роман, који је истовремено био страствена љубавна прича и национални еп о револуцији. Међу осталим остварењима фикције тог периода су роман Марија (1867) Колумбијаца Хорхе Исакс, роман Куманда (1879) Еквадорца Хуана Леона Меру, и Ос Сертоес (1902) Бразилца Еуклида да Кунха. Таква дела и даље представљају основу националних канона и обично су обавезни елементи средњошколског програма.

Друга важна дела латиноамеричке књижевности 19. века укључују регионалне класике, попут епске поеме Мартíн Фиеро (1872) Хозе Хернандеза. Прича о сиромашном гаучу регрутованом за борбу у пограничном рату против Индијанаца, Мартин Фиеро пример је „гауческе“, аргентинског жанра поезије усредсређеног на животима гауча.

Романтизам, реализам, натурализам и нови књижевни трендови

Латиноамерички ратови за независност који су се одвили почетком деветнаестог века у Латинској Америци довели су до књижевних тема идентитета, отпора и људских права. Писци су често пратили и иновирали популарне књижевне покрете (попут романтизма, реализма и натурализма), али многи су такође истраживали идеје као што су национализам и независност. Културна независност се у то време проширила Латинском Америком, а писци су у својим делима приказивали латиноамеричке теме и локације. Иако се литература која је доводила у питање колонијални поредак могла појавити у почетку током седамнаестог века у Латинској Америци, популарност је порасла у облику отпора против Шпаније, Сједињених Држава и других империјалистичких нација у деветнаестом веку. Латиноамерички писци тражили су латиноамерички идентитет, а то ће касније бити уско повезано са књижевним покретом Модернисмо.

Мушки аутори су углавном доминирали колонијалном књижевношћу, са изузетком књижевних великана као што је Хуана Инес де ла Круз, али је у деветнаестом веку започео помак који је омогућио појаву више жена писаца. Пораст женског образовања и писања довео је у први план неке жене писце, укључујући кубанску романтичарску ауторку Гертрудис Гомез де Авеланеда са романом Саб (1841), романтичним романом који нуди суптилну критику ропства и третмана жена на Куби, перуанску натуралистичку ауторку Клоринда Мато де Турнер која је у 19. веку написала оно што се сматра једним од најважнијих романа „индигенизма”: Aves sin nido (1889) и аргентинску романтичарску списатељицу Хуану Мануелу Горити (1818-1892), која је написала низ романа и приповетки, попут La hija del mashorquero (1860) и предводила књижевни круг у Перуу. Батуралистичка перуанска пионирка Мерцедес Кабело де Карбонера написала је Бланка Сол (1888) као критику недостатка практичних могућности запошљавања за жене у њеном друштву. Списатељице из деветнаестог века често су писале о неједнакостима у Латинској Америци које су остаци колонијализма, попут маргинализације и угњетавања домородачких народа, робова и жена. Многа дела жена у овом периоду критиковала су латиноамеричка патријархална друштва. Ове угледне списатељице расправљале су о лицемерју доминантне класе и институција које су постојале у њиховим новонасталим нацијама и као и корупцију владе. Неки од главних примера таквих дела укључују Клоринд Мато де Турнерове радове Индол, Херенсија и El Conspirador: autobiografia de un hombre publico.

Прекурзори модернизма

Крајем 19. века појавио се модернизам, поетски покрет чији је оснивачки текст био рад никарагвајског аутора Рубена Дариа Азул (1888). Ово је био први латиноамерички песнички покрет који је утицао на књижевну културу ван региона, а уједно је био и прва истински латиноамеричка књижевност, јер националне разлике више нису биле толико важан проблем и аутори су тежили успостављању латиноамеричких веза. На пример, Хозе Марти, иако кубански патриота, такође је живео у Мексику и Сједињеним Државама и писао за часописе у Аргентини и другде. Године 1900, Уругвајац Хозе Енрике Родо написао је оно што је прихваћено за манифест културног буђења региона, Ариел. Делмира Агустини, једна од женских фигура модернизма, писала је поезију која је користила типичне модернистичке слике (попут лабудова) и прилагођавала их феминистичким порукама и еротским темама, како описује критичарка Силвија Молој.

Иако се сам модернизам често доживљава као естетичарски и антиполитички, неки песници и есејисти, међу којима је и Марти, као и Перуанци Мануел Гонзалез Прада и Хозе Карлос Маријатеги, изнели су убедљиве критике савременог друштвеног поретка и посебно страдања домородачких народа Латинске Америке. На овај начин, почетком двадесетог века забележен је и пораст индихенизма, тренда који је раније популаризовала Клоринда Мато де Турнер, а који је био посвећен представљању домородачке културе и неправди које су такве заједнице претрпеле, као на пример са Перуанцем Хозе Марија Аргуедасом и Мексиканцом Росарио Кастељаносом.

Отпор против колонијализма, тренд који се појавио раније у деветнаестом веку, такође је био изузетно важан у модернизму. Ову литературу отпора промовисали су истакнути модернисти, укључујући горе поменутог Хозе Мартија (1853-1895) и Рубена Дарија (1867-1916). Марти је упозорио читаоце на империјалистичке тенденције Сједињених Држава и описао како Латинска Америка треба да избегава да дозволи Сједињеним Државама да интервенишу у њиховим пословима. Примарни пример ове врсте порука налази се у Мартијевом раду Наша Америка, објављеном 1892. Дарио је такође радио на истицању претње америчког империјализма, што се може видети у његовој поеми За Рузвелта, као и у другим делима Cake-Walk: El Baile de Moda. Многа његова дела објављена су у La Revista Moderna de Mexico, модернистичком магазину тог времена.

Литература

• Тхе ФСГ Боок оф Тwентиетх-Центурy Латин Америцан Поетрy: Ан Антхологy / ед. Илан Ставанс, 2011.
• Тхе Нортон Антхологy оф Латино Литературе / едс. Илан Ставанс, Една Ацоста-Белéн, Харолд Аугенбраум, Густаво Пéрез Фирмат, 2010.
• Латин Америцан wомен wритерс: ан енцyцлопедиа / ед. Марíа Андрé; Ева Буено., 2008
• А цомпанион то Латин Америцан литературе анд цултуре / ед. Сара Цастро-Кларéн, 2008
• Тхе Цамбридге цомпанион то тхе Латин Америцан новел / ед. Ефраíн Кристал, 2005
• Енцyцлопедиа оф Латин Америцан анд Цариббеан литературе, 1900-2003 / ед. Даниел Балдерстон, 2004
• Литерарy цултурес оф Латин Америца : а цомпаративе хисторy / ед. Марио Ј. Валдéс, 2004
• Латин Америцан wритерс ат wорк (Интервиеwс) / ед. Георге Плимптон, 2003
• Литературес оф Латин Америца: фром Антиqуитy то тхе Пресент / Wиллис Барнстоне, 2003
• Цуерпос еррантес: литература латина y латиноамерицана ен Естадос Унидос/ Лаура Роса Лоустау, 2002.
• Латин Америцан wритерс. Супплемент I / ед. Царлос А Солé; Клаус Мüллер-Бергх., 2002
• Цонцисе енцyцлопедиа оф Латин Америцан литературе / ед. Веритy Смитх, 2000
• Латин Америцан литературе анд итс тимес (12 волумес) / Јоyце Мосс, 1999
• Мутуал импрессионс : wритерс фром тхе Америцас реадинг оне анотхер / ед. Илан Ставанс, 1999
• Енцyцлопедиа оф Латин Америцан литературе / ед. Веритy Смитх, 1997
• Фром романтицисм то модернисмо ин Латин Америца / ед. Давид Wиллиам Фостер, 1997
• Тхе Цамбридге Хисторy оф Латин Америцан литературе / ед. Роберто Гонзáлез Ецхеваррíа, 1996
• Модерн Латин-Америцан фицтион wритерс / ед. Wиллиам Луис, 1994
• Хандбоок оф Латин Америцан литературе / ед. Давид Wиллиам Фостер, 1992
• Феминист реадингс он Спанисх анд Латин-Америцан литературе / ед. Лиса П Цондé, 1991
• Паст, пресент, анд футуре : селецтед студиес он Латин Америцан Индиан литературес / ед. Марy M. Преусс, 1991
• Тхе Полемицс оф Поссессион ин Спанисх Америцан Нарративе / Ролена Адорно
• Магицал реалисм анд беyонд : тхе цонтемпорарy Спанисх анд Латин Америцан новел / ед. Роy C Боланд, 1991
• Модерн Латин Америцан фицтион (Тхе Цритицал Цосмос Сериес) / ед. Харолд Блоом, 1990
• Латин Америцан wритерс (3 Волумес) / ед. Царлос А Солé, 1989
• Пхилосопхy анд литературе ин Латин Америца : а цритицал ассессмент оф тхе цуррент ситуатион / ед. Јорге Грациа, 1989
• Латин Америцан литературе ин тхе 20тх центурy : а гуиде / ед. Леонард С Клеин, 1988
• Модерн Латин Америцан фицтион : а сурвеy / ед. Јохн Кинг, 1987
• Ин ретроспецт : ессаyс он Латин Америцан литературе / ед. Елизабетх С Рогерс, 1987
• Латин Америца ин итс литературе / ед. Цéсар Фернáндез Морено, 1980
• Латин Америцан фицтион тодаy : а сyмпосиум / ед. Росе С Минц, 1979
• Традитион анд ренеwал : ессаyс он тwентиетх-центурy Латин Америцан литературе анд цултуре / ед. Мерлин Х Форстер, 1975
• Модерн Латин Америцан литературе (А Либрарy оф Литерарy Цритицисм) / Давид Wиллиам Фостер, 1975
• Модерн Латин Америцан литературе / Давид Патрицк Галлагхер, 1973
• Цонтемпорарy Латин Америцан литературе; а цонференце / ед. Харвеy Лероy Јохнсон, 1973

Спољашње везе

• Literature from Latin America, from LANIC
• Palabra virtual Latin American Poetry.
• miniTEXTOS.org Contemporary short-stories, poetry, essays and theatre.
• Latineos Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2011) Latin America, Caribbean, arts and culture