Купатило

Купатило се налази у сваком стану или кући, а служи за одржавање личне хигијене човека. Купатило је просторија, у дому, која се користи свакодневно. У данашње време, постоји пуно избора за изглед исте. Плочице које се стављају у купатило су, данас, разних облика, боја и материјала. Данас се може бирати дизајн купатила. У склопу сваког купатила, може се налазити и тоалет, али и не мора. Они могу бити одвојени. У купатилу се налазе купатилски намештај, огледало, туш кабина или када, умиваоник и биде, иако није нужан. У данашње време купатила су најчешће мала, па је туш кабина најбоље решење да се добије више простора.^[1]^[2]

Купаонички ормарићи

Купаонички ормарићи су саставни део већине данашњих купаоничких простора. Најчешће су мање величине, како би стали у већину купаоница, иако могу бити и већи. Састоје се од врата ормарића и полица. Различитог су дизајна, облика и различитих боја. На полицама се држе пешкири за употребу након туширања и прања. На полице у купаоничке ормариће се отпремају и дезинфекциона средства за одржавање хигијене у купаоници.

Туш кабине

Туш кабине могу бити различитих облика и могу бити направљене од различитих материјала. Сврха туш кабина је одржавање чистоће човековог тела. Могу бити веће и мање, за две особе или једну особу. Бољи су избор од обичне каде. Практичне су и заузимају мање простора.

Први познати механички туш, којим управља ручна пумпа, патентирао је Вилијам Фитам у Енглеској 1767. године. Његова направа за туширање користила је пумпу како би воду притискала у посуду изнад главе корисника, а затим би се повукао ланац који ослобађа воду из посуде која је личила на данашњу верзију лавабоа. Иако је систем изоставио рад слуге око пуњења и изливања канти воде, тушеви нису успели да привуку пажњу имућних породица јер није био доступан начин за довођење топле воде кроз систем. Такође, овај концепт је имао и еколошку сврху, рециклирао је прљаву воду током сваког циклуса. ^[3]

Огледало у купаоници

Огледало је још један део купаоничког намештаја. Оно се најчешће налази изнад умиваоника. Огледало у купаоницама често има два ормарића са леве и десне стране, који служе за одлагање потрепштина. Такође, оно може да има полицу, која служи за женску шминку.

Умиваоник

Умиваоник има свакодневну употребу. У умиваонику се перу руке, зуби, те се умива. Одржавање умиваоника, као и целог купатила је битно због чистоће и хигијене човека. Као што има разних облика туш кабина, има разних облика и умиваоника.^[3] Неки умиваоници су подупрти ногама, док су други уграђени у купаонички ормарић. У данашње време постоји велики избор умиваоника с ногама. Висина умиваоника се може подесити помоћу платформи. Осим умиваоника с ногама постоје и умиваоници који су зидни. Ово је најпрактичнија врста умиваоника, јер заузимају најмање простора. Они садрже преграду која их држи на висини. Преграда на зидним умиваоницима је јака и може поднети велике притиске. Код одабира умиваоника оцењује се величина просторије, ако је просторија мање величине, подеснији је зидни умиваоник, јер он оставља пуно простора под собом, где се може одложити неки други комад купаоничког намештаја. У великим купатилима најчешће купују умиваоници са ормарићем, јер су велики, пространи и садрже ормарић, у који се могу сложити разна средства за чишћење и друге купаоничке потрепштине. Ако је ормарић испод умиваоника направљен од природног дрвета, неопходно је да се подмазује с времена на време, како би се дрво очувало од каменца, влаге и других неповољних услова у купаоници. Такав умиваоник се не поставља покрај грејалица. Умиваоници који су од мрамора отпорнију су од других. Чисте се и третирају само влажном крпом за чишћење. Умиваоник се састоји од више делова, који су: арматура, угаони вентил, цеви сифона, стојеће постоље, посуда за прање, постоље за постављање умиваоника итд.

Биде

Биде није нужно имати у купаоници. Биде је попут посуде на коју се седне. Он је све чешћа појава у купаоницама, практичан је. На бидеу се перу ноге и гениталије. Постављање бидеа може бити извршено два начина. Поставља се на тло или на зид. Биде служи за свакодневно одржавање хигијене тела. Биде је неопходно чистити средствима за чишћење и дезинфекцију. Може бити израђен од различитих материјала, као што су порцулан, пластика и керамика.

Тоалет

Тоалет може, и не мора бити саставни део купаонског простора. Најстарији тоалет стар је око 4000 година. Тада се нису користили водокотлићи, него се вода сипала из канте, и тако се празнио тоалет. Некада се није користио тоалет папир, него лишће. Данас постоји много различитих врста тоалета. Они се разликују по боји, дизајну, величини итд. Сваки тоалет данас има водокотлић, у којем се налази вода, која служи за одвођење фекалија кроз канализацијске цеви.

Историја

Велико купатило из Мохенџо-дара.^[4]^[5]^[6]

Први записи о употреби купатила датирају још од 3000. године пне. У то време вода је имала снажну религијску вредност. Сматрала се елементом за прочишћавање тела и душе, па није било неуобичајено да се од људи очекује да се очисте пре уласка у свето подручје. Купатила се евидентана као део сеоског или градског живота током овог периода, са поделом између парних купатила у Европи и Америци, и хладних купатила у Азији. Комунална купатила су подигнута у изразито одвојеном простору у односу на стамбене четврти села.

Готово све од стотина ескавираних кућа имале су властите просторије за купање. Генерално лоцирано у приземљу, купатила су прављена од опеке, понекад с околним рубним делом за седење. Вода је отицала кроз рупу у поду, низ удубљења или керамичке цеви у зидовима, у градски одводни систем. Чак и пробирљиви Египћани су ретко имали посебна купатила.^[7]

Грчка и римска купатила

Виртуална реконструкција римског купатила у Вајсенбургу, Немачка, помоћу података технологије ласерског скенирања

Римски ставови према купању су добро документовани; они су градили велика термална купатила (thermae, што указује не само важан друштвени развој, већ и јавни извор релаксације и одмора.^[8]^[9] То је било место где су се људи могли састати како би разговарали дневним догађајима и уживали у забави. Током овог периода постојала је разлика између приватних и јавних купатила, при чему су многе богате породице имале сопствена термална купатила у својим кућама.^[10] Упркос томе, и даље су кориштена јавна купатила, што указује на вредност коју су она имала као јавна институција.^[11] Снага Римског царства је била очевидна у том погледу; увоз из целог света омогућио је римским грађанима да уживају у козметичим мастима, тамјанима, чешљевима и огледалима. Делимично реконструисане рушевине се и данас могу видети, на пример у Терма у Бату у Енглеској, у то време делу Римске Британије.

Галерија

Купатило са два два умиваоника и кадом, у хотелу
Купатило за приватну куће
Купатило из раног 20. века у Енглеској
Нови дизајн купатила

Види још

Референце

^ Хирсцх, Wиллиам Ј. (2008). Десигнинг Yоур Перфецт Хоусе. Далсимер Пресс. стр. 94-95. ИСБН 9780979882036.
^ „Тхе Бенефитс оф а Јацк анд Јилл Батхроом - Боб Вила”. Боб Вила (на језику: енглески). Приступљено 29. 11. 2016.
^ ^а ^б Wасхбасин
^ „СД Ареа”. Анциент Индиа. Бритисх Мусеум. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г.
^ "Греат Батх." Енцyцлопæдиа Британница. 2010. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 9 Јуне 2010.
^ Тикканен, Амy (26. 1. 2018). „Греат Батх”. Енцyцлопæдиа Британница. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г.
^ Тереси, Дицк; et al. (2002). Лост Дисцовериес: Тхе Анциент Роотс оф Модерн Сциенце—фром тхе Бабyлонианс то тхе Маyа. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. стр. 351-352. ИСБН 978-0-684-83718-5.
^ Беард, Марy (2008). Тхе фирес оф Весувиус : Помпеии лост анд фоунд. Цамбридге, Масс.: Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-02976-7. ОЦЛЦ 225874239.
^ Лауренце, Раy (2009). Роман Пассионс : а Хисторy оф Плеасуре ин Империал Роме. Лондон: Блоомсбурy Публисхинг ПЛЦ. ИСБН 978-1-4411-0339-0. ОЦЛЦ 1027148260.
^ Боëтхиус, Аxел; Wард-Перкинс, Ј. Б. (1970). Етрусцан анд Роман арцхитецтуре. Хармондсwортх: Пенгуин. ИСБН 0-14-056032-7.
^ „Анциент Медитерранеан Батхс анд Батхинг”. обо (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28.

Литература

Рyбцзyнски, Wитолд (1987). Хоме: А Схорт Хисторy оф Ан Идеа. Лондон: Пенгуин. стр. 56. ИСБН 978-0-14-010231-4.
Б. Н. Несторовић (1952). Стамбене зграде. Београд.
Иyyер, Цхаитанyа (2009). Ланд Манагемент: Цхалленгес анд Стратегиес (Фирст изд.). Глобал Индиа Публицатионс Пвт Лтд. ИСБН 978-9380228488.
Wеллингс, Фред (15. 4. 2008). Бритисх Хоусебуилдерс: Хисторy анд Аналyсис. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-1-4051-7165-6.
Нгуyен, Анх-Туан; Реитер, Сигрид; Риго, Пхилиппе (1. 1. 2014). „А ревиеw он симулатион-басед оптимизатион метходс апплиед то буилдинг перформанце аналyсис”. Апплиед Енергy. 113: 1043—1058. ИССН 0306-2619. дои:10.1016/ј.апенергy.2013.08.061.
Баларас, C.А.; Аргириоу, А.А. (1. 2. 2002). „Инфраред тхермограпхy фор буилдинг диагностицс”. Енергy анд Буилдингс. 34 (2): 171—183. ИССН 0378-7788. дои:10.1016/с0378-7788(01)00105-0.
Фиск, W. Ј.; Леи-Гомез, Q.; Менделл, M. Ј. (25. 7. 2007). „Мета-аналyсес оф тхе ассоциатионс оф респираторy хеалтх еффецтс wитх дампнесс анд молд ин хомес”. Индоор Аир (на језику: енглески). 17 (4): 284—296. ИССН 0905-6947. ПМИД 17661925. С2ЦИД 21733433. дои:10.1111/ј.1600-0668.2007.00475.x.
Брагер, Гаил С.; де Деар, Рицхард Ј. (1. 2. 1998). „Тхермал адаптатион ин тхе буилт енвиронмент: а литературе ревиеw”. Енергy анд Буилдингс. 27 (1): 83—96. ИССН 0378-7788. С2ЦИД 114893272. дои:10.1016/с0378-7788(97)00053-4.
Леслие, Р.П. (1. 2. 2003). „Цаптуринг тхе даyлигхт дивиденд ин буилдингс: wхy анд хоw?”. Буилдинг анд Енвиронмент. 38 (2): 381—385. ИССН 0360-1323. дои:10.1016/с0360-1323(02)00118-x.
"Миxед усе девелопмент, працтице анд потентиал", Департмент фор Цоммунитиес анд Лоцал Говернмент, УК Говернмент
Довеy, Ким; Пафка, Елек (2017). „Wхат ис фунцтионал миx? Ан ассемблаге аппроацх”. Планнинг Тхеорy & Працтице. 18 (2): 249—267. С2ЦИД 151325801. дои:10.1080/14649357.2017.1281996. хдл:11343/230637.
Бхатта, Басудеб (15. 4. 2010). Аналyсис оф Урбан Гроwтх анд Спраwл фром Ремоте Сенсинг Дата. Адванцес ин Геограпхиц Информатион Сциенце. Спрингер. ИСБН 978-3-642-05298-9.
„Аффордабле Хоусинг: Иссуес, Принциплес анд Полицy Оптионс.” (ПДФ). Цанберра, Аустралиа: Аустралиан Цоунцил оф Траде Унионс. јул 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 5. 2012. г. Приступљено 8. 12. 2011.
Хулцхански, Ј. Давид (октобар 1995). „Тхе Цонцепт оф Хоусинг Аффордабилитy: Сиx Цонтемпорарy Усес оф тхе Еxпендитуре то Инцоме Ратио” (ПДФ). Хоусинг Студиес. 10 (4). дои:10.1080/02673039508720833. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 04. 2012. г. Приступљено 8. 12. 2011.
Луффман, Јацqуелине (2006). „Меасуринг хоусинг аффордабилитy”. 7 (11). Статистицс Цанада.
Боеинг, Г.; Wадделл, П. (2016). „Неw Инсигхтс инто Рентал Хоусинг Маркетс ацросс тхе Унитед Статес: Wеб Сцрапинг анд Аналyзинг Цраигслист Рентал Листингс”. Јоурнал оф Планнинг Едуцатион анд Ресеарцх. 37 (739456X16664789): 457—476. С2ЦИД 67804678. арXив:1605.05397  . дои:10.1177/0739456X16664789. Приступљено 27. 8. 2017.
Тиллy, Цхрис (2. 11. 2005). „10”. Тхе Ецономиц Енвиронмент оф Хоусинг: Инцоме Инеqуалитy анд Инсецуритy (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 7. 4. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2011.
„Хоw то инсталл а метал рооф ридге цап”. Америцан Буилдинг Цомпонентс. Приступљено 26. 12. 2018.
Плумридге, Јо (18. 1. 2022). „Тхе бест маттресс топперс 2022: супреме слееп цомфорт ис хере”. ТецхРадар (на језику: енглески).

Спољашње везе

[Hirsch-1] Хирсцх, Wиллиам Ј. (2008). Десигнинг Yоур Перфецт Хоусе. Далсимер Пресс. стр. 94-95. ИСБН 9780979882036.

[:0-2] „Тхе Бенефитс оф а Јацк анд Јилл Батхроом - Боб Вила”. Боб Вила (на језику: енглески). Приступљено 29. 11. 2016.

[:1-3] а ^б Wасхбасин

[4] „СД Ареа”. Анциент Индиа. Бритисх Мусеум. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г.

[britannica-5] "Греат Батх." Енцyцлопæдиа Британница. 2010. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 9 Јуне 2010.

[6] Тикканен, Амy (26. 1. 2018). „Греат Батх”. Енцyцлопæдиа Британница. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г.

[7] Тереси, Дицк; et al. (2002). Лост Дисцовериес: Тхе Анциент Роотс оф Модерн Сциенце—фром тхе Бабyлонианс то тхе Маyа. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. стр. 351-352. ИСБН 978-0-684-83718-5.

[:02-8] Беард, Марy (2008). Тхе фирес оф Весувиус : Помпеии лост анд фоунд. Цамбридге, Масс.: Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-02976-7. ОЦЛЦ 225874239.

[9] Лауренце, Раy (2009). Роман Пассионс : а Хисторy оф Плеасуре ин Империал Роме. Лондон: Блоомсбурy Публисхинг ПЛЦ. ИСБН 978-1-4411-0339-0. ОЦЛЦ 1027148260.

[10] Боëтхиус, Аxел; Wард-Перкинс, Ј. Б. (1970). Етрусцан анд Роман арцхитецтуре. Хармондсwортх: Пенгуин. ИСБН 0-14-056032-7.

[:3-11] „Анциент Медитерранеан Батхс анд Батхинг”. обо (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]